Рекултивација: оживљавање земљишта из пепела индустрије

Завршна објава серијала од осам еколумни

Када се индустријска експлоатација сусретне са природним ресурсима, често оставља трајне последице по земљиште. Рекултивација постаје неопходна мера не само за обнову, већ и за заштиту овог виталног ресурса. Погледајмо пример Колубарског басена у Србији, где су последице неодговорне експлоатације угља лигнита довеле до губитка огромних површина плодног земљишта.

Рекултивација се обавља у неколико кључних фаза, свака са својим специфичностима и циљевима:

а) Избор култура и ђубрење: прва фаза обухвата постављање огледа са разноликим усевима на различитим одложеним материјалима. Циљ је пронаћи оптималну комбинацију усева и ђубрива како би се створило плодно земљиште. Овај приступ представља кључни корак ка обнављању виталних земљишних нутријената;

б) Сетва махунарки и усвајање плодореда: у другој фази, примењује се сетва махунарки (најчешће луцерке) као њивских култура, која четврте године постаје зелено ђубриво. Ово се надограђује развојем плодореда са пшеницом, кукурузом, уљаном репицом, јечмом и сојом. Иако су постигнути задовољавајући резултати, приметна је потреба за већим нивоима ђубрења у поређењу са просечним;

ц) Пошумљавање неприступачних подручја: трећа фаза, пошумљавање на тзв. спољним одлагалиштима, представља изузетно комплексан процес. Велика пажња посвећује се научном проучавању, евидентирању и праћењу различитих аспеката, укључујући физичке и хемијске особине супстрата, микробиолошке промене, спонтану вегетацију, производњу садница, раст и развој различитих врста дрвећа и жбуња, сетву траве за спречавање ерозије, као и технологије рада на рекултивацији пошумљавањем.

Ова дугорочна истраживања и практични радови усмерени су на стварање одрживих екосистема. Примена различитих култура лишћарских и четинарских дрвећа попут јавора, јасена, липе, храста, бора, смрче и јеле додатно доприноси обнови биодиверзитета на деградираним површинама. Све ове фазе чине интегрални део ширег плана очувања природе и стварања услова за одрживу будућност.

У светлу ових напора, поставља се кључно питање: да ли ће рекултивација бити довољна да потпуно обнови изгубљено? Док се надамо позитивним резултатима вишегодишњег рада, будућност такође зависи од одрживе експлоатације у наредним фазама. Селективно одлагање током будућих експлоатација има потенцијал да отвори врата пољопривредној производњи на рекултивисаним подручјима, уз истовремено пошумљавање неприступачних делова.

Поред локалних иницијатива, слични напори широм света сведоче о важности рекултивације земљишта. У Аустралији, на пример, након површинске експлоатације рудника угља, примењују се сличне стратегије како би се обновила и заштитила деградирана земљишта. Ове глобалне иницијативе указују на хитност потребе за свеобухватним приступом очувања земљишта у време свеприсутних еколошких изазова.

Рекултивација може бити кључна за повратак живота земљишту, али у исто време, морамо препознати ширу слику - очување природе и еколошке равнотеже које су од суштинског значаја. Планирање и спровођење одрживих мера заштите земљишта морају бити приоритет, јер ће будућност припасти онима који умеју да чувају своје плодно тло као основу за производњу хране и одрживу будућност.

^{Слика 1. Рекултивација пепелишта Термоелектране Никола Тесла А (ТЕНТ-А) садњом дрвенастих врста И формирањем спонтане жбунасте и зељасте вегетације (фото: др Филип Грбовић)}

^{Слика 2. Ревегетација на пасивној касети ТЕНТ-А (фото: др Гордана Гајић, ИБИСС)}

^{Слика 3. Рекултивација јаловишта рудника азбеста “Страгари” садњом црног бора и спонтаним формирањем дрвенасте, жбунасте и зељасте вегетације (фото: др Филип Грбовић)}

Аутор: др Филип Грбовић

Обрадио: Дејан Милошевић

БОТАНИЧКА БАШТА САЈТ, ФБ СТРАНА, ИНСТАГРАМ

ПМФ КРАГУЈЕВАЦ САЈТ, ФБ СТРАНА, ИНСТАГРАМ, ЈУТЈУБ
ПРВИ ПРВИ НА СКАЛИ ПОРТАЛ, ФБ СТРАНА, ТВИТЕР, ИНСТАГРАМ, ЈУТЈУБ

Добитници признања Зелени лист из Крагујевца, Ботаничка башта и удружење ПРВИ ПРВИ НА СКАЛИ јавности представљају заједничко стварање Еколумне на сајту Екологија Крагујевац и на порталу удружења.

Досадашње објаве:

• доц. др Снежана Бранковић: 1) ШТА ПРЕДСТАВЉАЈУ БОТАНИЧКЕ БАШТЕ; 2) БОТАНИЧКЕ БАШТЕ СРБИЈЕ; 3) БОТАНИЧКА БАШТА У КРАГУЈЕВЦУ; 4) ПОСЕБНИ ПРИЈАТЕЉИ БОТАНИЧКЕ БАШТЕ
• проф. др Маријана Косанић: 1) О ГЉИВАМА; 2) НУТРИТИВНА СВОЈСТВА ГЉИВА; 3) ТРОВАЊЕ ГЉИВАМА; 4) ЈЕСТИВЕ ГЉИВЕ И ЊИХОВЕ ОТРОВНЕ "ДВОЈНИЦЕ"; 5) ГЉИВЕ КАО ЛЕК; 6) НАЈПОЗНАТИЈЕ ЛЕКОВИТЕ ГЉИВЕ I; 7) НАЈПОЗНАТИЈЕ ЛЕКОВИТЕ ГЉИВЕ II; 8) КОМБУХА (ЧАЈНА ГЉИВА)
• Ненад Златић, асистент: 1) ФОРЕНЗИЧКА БОТАНИКА; 2) УПОТРЕБА БИЉАКА У ФОРЕНЗИЦИ; 3) ПРИМЕНА БИЉАКА У ФОРЕНЗИЦИ; 4) КОРИШЋЕЊЕ БИЉАКА У ФОРЕНЗИЦИ; 5) КОРИШЋЕЊЕ ПОЛЕНА У ФОРЕНЗИЦИ; 6) ПОЛЕН У ФОРЕНЗИЦИ; 7) ПОЛЕН У ФОРЕНЗИЦИ 2; 8) ПОЛЕН У ФОРЕНЗИЦИ 3
• проф. др Горица Ђелић:1) ЛЕКОВИТО БИЉЕ; 2) ЛЕКОВИТО БИЉЕ II; 3) ЛЕКОВИТО БИЉЕ III; 4) ЛЕКОВИТО БИЉЕ IV; 5) ЛЕКОВИТО БИЉЕ V; 6) ЛЕКОВИТО БИЉЕ VI; 7) ЛЕКОВИТО БИЉЕ VII; 8) ЛЕКОВИТО БИЉЕ VIII
• др Филип Грбовић: 1) ИНВАЗИВНЕ БИЉНЕ ВРСТЕ И ЊИХОВА СТАНИШТА; 3) ИНВАЗИВНЕ ВРСТЕ БИЉНИХ СТАНИШТА И УТИЦАЈ НА СТАНИШТА; 4) ЗНАЧАЈ АЛЕЛОПАТИЈЕ ЗА ЕКОЛОГИЈУ И ПРИМЕЊИВОСТ У ПРАКСИ; 5) ЈАЛОВИШТЕ РУДНИКА АЗБЕСТА ’СТРАГАРИ’ – ВИШЕДЕЦЕНИЈСКИ ЕКОЛОШКИ ПРОБЛЕМ; 6) ЈАЛОВИШТЕ РУДНИКА АЗБЕСТА - МОГУЋНОСТИ БИОЛОШКЕ РЕКУЛТИВАЦИЈЕ; 7) ЕКСПЛОАТАЦИЈА ЕНЕРГИЈЕ И МИНЕРАЛА - ЦЕНА РАЗВОЈА НА ШТЕТУ ПРИРОДЕ
• проф. др Биљана Бојовић: 1) ХЛОРОФИЛ - ЗЕЛЕНО ЗЛАТО; 2) БИЉКЕ ИЗ ЕПРУВЕТЕ; 3) ПОКРЕТИ БИЉАКА; 4) НОБЕЛОВЕ НАГРАДЕ ЗА ОТКРИЋА У ОБЛАСТИ ПРОЦЕСА ФОТОСИНТЕЗЕ; 5) СТАРЕЊЕ БИЉАКА; 6) ТРАНСГЕНЕ БИЉКЕ; 7) БИЉНА МЕМОРИЈА
• др Драгана Јаковљевић: 1) БИЉНЕ МАТИЧНЕ ЋЕЛИЈЕ; 2) И БИЉКЕ НОСЕ ОЖИЉКЕ; 3) КУЛТУРА БИЉНИХ ЋЕЛИЈА И ТКИВА; 4) КУЛТУРА БИЉНИХ ЋЕЛИЈА И ТКИВA II; 5) КУЛТУРА БИЉНИХ ЋЕЛИЈА И ТКИВA III; 6) КУЛТУРА БИЉНИХ ЋЕЛИЈА И ТКИВA IV; 7) КУЛТУРА БИЉНИХ ЋЕЛИЈА И ТКИВА V

УПОЗНАЈ ПРИРОДУ ДА БИ ЈЕ ВИШЕ ВОЛЕО

Извор: ПРВИ ПРВИ НА СКАЛИ