Комбуха (чајна гљива)

Завршна објава серијала од осам еколумни

Комбуха (Слика 1) представља традиционални напитак пореклом из источне Азије који се добија ферментацијом црног или зеленог чаја заслађеног сахарозом у највећем броју случајева, мада се као извор угљеника може применити и неки други шећер. Обзиром да је у народу позната као чајна гљива, треба разјаснити да не представља гљиву у правом смислу те речи, него симбиозу различитих врста бактерија сирћетног врења (родова Acetobacter и Gluconobacter) и аутохтоних врста квасаца (родова Saccharomyces, Zygosaccharomyces, Saccharomycodes, Torulaspora и др). Улога квасаца у овој заједници је да ензимом инвертазом хидролизују сахарозу у глукозу и фруктозу у подлози за култивацију чајне гљиве и тако је учине доступном бактеријама сирћетног врења а настали етанол бактерије сирћетног врења ензимски оксидују у сирћетну киселину. Глукоза и фруктоза се метаболишу у ћелијама бактерије сирћетног врења при чему се синтетише низ биолошки веома вредних једињења. Карактеристичан продукт физиолошке активности чајне гљиве је целулоза која се у виду „плашта“ (Слика 2) формира по површини течности за култивацију, на којој је одржава угљендиоксид настао ферментативном активношћу квасаца.

Ферметација траје 7-10 дана под аеробним условима, а инокулација се дешава на тај начин што се већ ферментисани напитак меша са црним чајем заслађеним сахарозом у односу 10:90 (В/В) или се у чај додаје "целулозни плашт".

^{Комбуха напитак; "Целулозни плашт" формиран на површини (извор: Википедија)}

Ферментисани напитак је сложеног хемијског састава. У њему се налазе поменуте врсте бактерија сирћетног врења и квасаца, неферментисани угљени хидрати, супстанце екстраховане из чаја и супстанце добијене метаболичком активношћу чајне гљиве. Услед високог садржаја сирћетне киселине, напитак је киселог укуса и умерено газиран. Поред сирћетне, присутне су и друге органске киселине: глуконска, винска, ћилибарна, јабучна, лимунска, оксална, малонска. Постоји неслагање код истраживача о присуству глукуронске киселине, што је последица недовољно добрих аналитичких приступа. Садржај етанола у ферментисаном напитку не прелази 1%. Идентификовани су и витамини (Б1, Б2, Б6, Б12, Ц), ензими (инвертаза, амилаза, каталаза) и компоненте екстраховане из црног чаја (катехини, теафлавини, флавоноли).

Комбухи се традиционално приписују бројни терапеутски ефекти (неки потичу од састојака чаја, а неки од једињења која настају метаболичком активношћу чајне гљиве):

• Побољшава имунитет и пробаву
• Потпомаже губитак сувишних килограма
• Смањује болове у зглобовима
• Позитивно делује код артериосклерозе
• Даје кожи природан сјај, затеже је и подмлађује, позитивно делује код псоријазе
• Нормализује крвни притисак
• Позитивно делује на ниво холестерола у крви, ниво шећера у крви и триглицериде
• Позитивно делује на нервни систем
• Има јака антимиробна својства
• Има антиоксидативна својства
• Испољава антиканцерогена својства
• Ревитализује косу с обзиром да је богата витамином Б
• Побољшава циркулацију
• Има детоксикациона својства
• Препоручује се пушачима јер чисти плућа и избацује секрет из дисајних путева
• Одлична је превенција катаракте

Аутор: проф. др Маријана Косанић

Обрадио: Дејан Милошевић

БОТАНИЧКА БАШТА САЈТ, ФБ СТРАНА, ИНСТАГРАМ

ПМФ КРАГУЈЕВАЦ САЈТ, ФБ СТРАНА, ИНСТАГРАМ, ЈУТЈУБ
ПРВИ ПРВИ НА СКАЛИ ПОРТАЛ, ФБ СТРАНА, ТВИТЕР, ИНСТАГРАМ, ЈУТЈУБ

Добитници признања Зелени лист из Крагујевца, Ботаничка башта и удружење ПРВИ ПРВИ НА СКАЛИ јавности представљају заједничко стварање Еколумне на сајту Екологија Крагујевац и на порталу удружења.

Досадашње објаве:

• доц. др Снежана Бранковић: 1) ШТА ПРЕДСТАВЉАЈУ БОТАНИЧКЕ БАШТЕ; 2) БОТАНИЧКЕ БАШТЕ СРБИЈЕ; 3) БОТАНИЧКА БАШТА У КРАГУЈЕВЦУ; 4) ПОСЕБНИ ПРИЈАТЕЉИ БОТАНИЧКЕ БАШТЕ
• проф. др Маријана Косанић: 1) О ГЉИВАМА; 2) НУТРИТИВНА СВОЈСТВА ГЉИВА; 3) ТРОВАЊЕ ГЉИВАМА; 4) ЈЕСТИВЕ ГЉИВЕ И ЊИХОВЕ ОТРОВНЕ "ДВОЈНИЦЕ"; 5) ГЉИВЕ КАО ЛЕК; 6) НАЈПОЗНАТИЈЕ ЛЕКОВИТЕ ГЉИВЕ I; 7) НАЈПОЗНАТИЈЕ ЛЕКОВИТЕ ГЉИВЕ II
• Ненад Златић, асистент: 1) ФОРЕНЗИЧКА БОТАНИКА; 2) УПОТРЕБА БИЉАКА У ФОРЕНЗИЦИ; 3) ПРИМЕНА БИЉАКА У ФОРЕНЗИЦИ; 4) КОРИШЋЕЊЕ БИЉАКА У ФОРЕНЗИЦИ; 5) КОРИШЋЕЊЕ ПОЛЕНА У ФОРЕНЗИЦИ; 6) ПОЛЕН У ФОРЕНЗИЦИ; 7) ПОЛЕН У ФОРЕНЗИЦИ 2
• проф. др Горица Ђелић:1) ЛЕКОВИТО БИЉЕ; 2) ЛЕКОВИТО БИЉЕ II; 3) ЛЕКОВИТО БИЉЕ III; 4) ЛЕКОВИТО БИЉЕ IV; 5) ЛЕКОВИТО БИЉЕ V; 6) ЛЕКОВИТО БИЉЕ VI; 7) ЛЕКОВИТО БИЉЕ VII
• др Филип Грбовић: 1) ИНВАЗИВНЕ БИЉНЕ ВРСТЕ И ЊИХОВА СТАНИШТА; 3) ИНВАЗИВНЕ ВРСТЕ БИЉНИХ СТАНИШТА И УТИЦАЈ НА СТАНИШТА; 4) ЗНАЧАЈ АЛЕЛОПАТИЈЕ ЗА ЕКОЛОГИЈУ И ПРИМЕЊИВОСТ У ПРАКСИ; 5) ЈАЛОВИШТЕ РУДНИКА АЗБЕСТА ’СТРАГАРИ’ – ВИШЕДЕЦЕНИЈСКИ ЕКОЛОШКИ ПРОБЛЕМ; 6) ЈАЛОВИШТЕ РУДНИКА АЗБЕСТА - МОГУЋНОСТИ БИОЛОШКЕ РЕКУЛТИВАЦИЈЕ; 7) ЕКСПЛОАТАЦИЈА ЕНЕРГИЈЕ И МИНЕРАЛА - ЦЕНА РАЗВОЈА НА ШТЕТУ ПРИРОДЕ
• проф. др Биљана Бојовић: 1) ХЛОРОФИЛ - ЗЕЛЕНО ЗЛАТО; 2) БИЉКЕ ИЗ ЕПРУВЕТЕ; 3) ПОКРЕТИ БИЉАКА; 4) НОБЕЛОВЕ НАГРАДЕ ЗА ОТКРИЋА У ОБЛАСТИ ПРОЦЕСА ФОТОСИНТЕЗЕ; 5) СТАРЕЊЕ БИЉАКА; 6) ТРАНСГЕНЕ БИЉКЕ; 7) БИЉНА МЕМОРИЈА
• др Драгана Јаковљевић: 1) БИЉНЕ МАТИЧНЕ ЋЕЛИЈЕ; 2) И БИЉКЕ НОСЕ ОЖИЉКЕ; 3) КУЛТУРА БИЉНИХ ЋЕЛИЈА И ТКИВА; 4) КУЛТУРА БИЉНИХ ЋЕЛИЈА И ТКИВA II; 5) КУЛТУРА БИЉНИХ ЋЕЛИЈА И ТКИВA III; 6) КУЛТУРА БИЉНИХ ЋЕЛИЈА И ТКИВA IV

УПОЗНАЈ ПРИРОДУ ДА БИ ЈЕ ВИШЕ ВОЛЕО

Извор: ПРВИ ПРВИ НА СКАЛИ