Култура биљних ћелија и ткива V

Култура антера и полена

За разлику од соматских ткива виших биљака, полен се производи у релативно великом броју и у лако доступном облику. Полен садржи јединствен генетички материјал, а експлоатација овог јединственог генетичког потенцијала главна је сврха културе полена. Прве успешне културе полена довијене су средином ХХ века у експериментима у којима је показано да зрело поленово зрно може формирати калус уколико се гајење врши у одговарајућем медијуму (енг. pollen culture).

^{Цвет и поленова зрна на прашницима хибискуса (Фото: Sciencephoto)}

Култура антера је поступак за добијање хаплоидних (половина броја хромозома) биљака од диплоидних биљака коришћењем прашника. Култура антера се користи у оплемењивању биљака за производњу хаплоидних биљака како би се омогућило укрштање врста са различитим бројем хромозома. Поступак је описан за многобројне економски значајне врсте укључујући дуван, датуру, кромпир, семе репице, житарице, траве и друге.

^{Илустрација културе антера и добијање хаплоидних биљака у култури ин витро (Фото: Prop G IFAS University of Florida)}

^{Поступак индукције културе антера пшенице (Фото: Research Gate)}

Поленово зрно као део репродуктивних органа биљке (прашника) представља мушку гаметофитну генерацију биљака и продукт је сложених развојних процеса. Ови процеси започињу формирањем ћелија полена у прашнику, а завршавају се ослобађањем поленових зрна из зрелих прашника. Међутим, чак и када се прашници користе у оптималној фази за индукцију културе полена, на одговор раста полена утичу многобројни фактори, укључујући и сезонске варијације код различитих биљних врста. Старост биљке донора је међу најкритичнијим факторима успешне културе полена, заједно са ендогеним нивоима хормона и других метаболита у спорогеним и соматским ткивима прашника. Зато се поновљени резултати могу очекивати само употребом биљака узгајаних у стандардним и контролисаним условима, као и употребом пупољака биљака исте старости.

Структура полена и јединствени генетички потенцијал, заједно са лаким руковањем, чине културу полена идеалним системом за проучавање. Иако је поленово зрно програмирано за формирање поленове цеви која настаје током клијања поленовог зрна, овај процес није неопозив и може се зауставити у култури, а зрно ”преусмерити” на потпуно нову улогу. Теоријски посматрано, култура полена има много предности – захваљујући тотипотентним биљним ћелијама, свака је потенцијално способна да се развије у хаплоидну ћелијску линију (којом се може манипулисати) или чисту биљну културу за размножавање. Фактор од примарне важности у култури полена је учесталост индукције и, иако се листа врста са успешно успостављеним културама полена прилично брзо увећава, фундаментални процеси који су у основи индукције културе полена захтевају додатна истраживања.

^{In vitro култура полена ражи (Фото: Semantic Scholar)}

Аутор: др Драгана Јаковљевић
Обрадио: Дејан Милошевић

БОТАНИЧКА БАШТА САЈТ, ФБ СТРАНА, ИНСТАГРАМ

ПМФ КРАГУЈЕВАЦ САЈТ, ФБ СТРАНА, ИНСТАГРАМ, ЈУТЈУБ
ПРВИ ПРВИ НА СКАЛИ ПОРТАЛ, ФБ СТРАНА, ТВИТЕР, ИНСТАГРАМ, ЈУТЈУБ

Добитници признања Зелени лист из Крагујевца, Ботаничка башта и удружење ПРВИ ПРВИ НА СКАЛИ јавности представљају заједничко стварање Еколумне на сајту Екологија Крагујевац и на порталу удружења.

Досадашње објаве:

• доц. др Снежана Бранковић: 1) ШТА ПРЕДСТАВЉАЈУ БОТАНИЧКЕ БАШТЕ; 2) БОТАНИЧКЕ БАШТЕ СРБИЈЕ; 3) БОТАНИЧКА БАШТА У КРАГУЈЕВЦУ; 4) ПОСЕБНИ ПРИЈАТЕЉИ БОТАНИЧКЕ БАШТЕ
• проф. др Маријана Косанић: 1) О ГЉИВАМА; 2) НУТРИТИВНА СВОЈСТВА ГЉИВА; 3) ТРОВАЊЕ ГЉИВАМА; 4) ЈЕСТИВЕ ГЉИВЕ И ЊИХОВЕ ОТРОВНЕ "ДВОЈНИЦЕ"; 5) ГЉИВЕ КАО ЛЕК; 6) НАЈПОЗНАТИЈЕ ЛЕКОВИТЕ ГЉИВЕ I; 7) НАЈПОЗНАТИЈЕ ЛЕКОВИТЕ ГЉИВЕ II; 8) КОМБУХА (ЧАЈНА ГЉИВА)
• Ненад Златић, асистент: 1) ФОРЕНЗИЧКА БОТАНИКА; 2) УПОТРЕБА БИЉАКА У ФОРЕНЗИЦИ; 3) ПРИМЕНА БИЉАКА У ФОРЕНЗИЦИ; 4) КОРИШЋЕЊЕ БИЉАКА У ФОРЕНЗИЦИ; 5) КОРИШЋЕЊЕ ПОЛЕНА У ФОРЕНЗИЦИ; 6) ПОЛЕН У ФОРЕНЗИЦИ; 7) ПОЛЕН У ФОРЕНЗИЦИ 2; 8) ПОЛЕН У ФОРЕНЗИЦИ 3
• проф. др Горица Ђелић:1) ЛЕКОВИТО БИЉЕ; 2) ЛЕКОВИТО БИЉЕ II; 3) ЛЕКОВИТО БИЉЕ III; 4) ЛЕКОВИТО БИЉЕ IV; 5) ЛЕКОВИТО БИЉЕ V; 6) ЛЕКОВИТО БИЉЕ VI; 7) ЛЕКОВИТО БИЉЕ VII
• др Филип Грбовић: 1) ИНВАЗИВНЕ БИЉНЕ ВРСТЕ И ЊИХОВА СТАНИШТА; 3) ИНВАЗИВНЕ ВРСТЕ БИЉНИХ СТАНИШТА И УТИЦАЈ НА СТАНИШТА; 4) ЗНАЧАЈ АЛЕЛОПАТИЈЕ ЗА ЕКОЛОГИЈУ И ПРИМЕЊИВОСТ У ПРАКСИ; 5) ЈАЛОВИШТЕ РУДНИКА АЗБЕСТА ’СТРАГАРИ’ – ВИШЕДЕЦЕНИЈСКИ ЕКОЛОШКИ ПРОБЛЕМ; 6) ЈАЛОВИШТЕ РУДНИКА АЗБЕСТА - МОГУЋНОСТИ БИОЛОШКЕ РЕКУЛТИВАЦИЈЕ; 7) ЕКСПЛОАТАЦИЈА ЕНЕРГИЈЕ И МИНЕРАЛА - ЦЕНА РАЗВОЈА НА ШТЕТУ ПРИРОДЕ
• проф. др Биљана Бојовић: 1) ХЛОРОФИЛ - ЗЕЛЕНО ЗЛАТО; 2) БИЉКЕ ИЗ ЕПРУВЕТЕ; 3) ПОКРЕТИ БИЉАКА; 4) НОБЕЛОВЕ НАГРАДЕ ЗА ОТКРИЋА У ОБЛАСТИ ПРОЦЕСА ФОТОСИНТЕЗЕ; 5) СТАРЕЊЕ БИЉАКА; 6) ТРАНСГЕНЕ БИЉКЕ; 7) БИЉНА МЕМОРИЈА
• др Драгана Јаковљевић: 1) БИЉНЕ МАТИЧНЕ ЋЕЛИЈЕ; 2) И БИЉКЕ НОСЕ ОЖИЉКЕ; 3) КУЛТУРА БИЉНИХ ЋЕЛИЈА И ТКИВА; 4) КУЛТУРА БИЉНИХ ЋЕЛИЈА И ТКИВA II; 5) КУЛТУРА БИЉНИХ ЋЕЛИЈА И ТКИВA III; 6) КУЛТУРА БИЉНИХ ЋЕЛИЈА И ТКИВA IV

УПОЗНАЈ ПРИРОДУ ДА БИ ЈЕ ВИШЕ ВОЛЕО

Извор: ПРВИ ПРВИ НА СКАЛИ