Препоручујемо

Експлоатација енергије и минерала – цена развоја на штету природе

4. новембра 2023.

У ери убрзаног друштвено-економског развоја, екслпоатација енергије и минералних ресурса постаје све већа потреба човечанства. Нажалост, овај прогрес често оставља за собом озбиљне ожиљке по нашу планету, стварајући парадоксалан конфликт између просперитета и заштите природе. Ова непрекидна потрага за бољим стандардом живота често неповратно оштећује темељне услове за опстанак. Како? Кроз четири кључне категорије утицаја:

  1. Енергетска и минерална експлоатација: Фокусирани на природне изворе енергије попут фосилних горива (угаљ, нафта, природни гас) и вађење минерала и метала, често игноришемо катастрофалне последице на животну средину.
  2. Транспорт енергије: Превоз енергије од извора до потрошача често носи тежак еколошки терет.
  3. Производња секундарне енергије: Претварање примарне енергије у облике употребљиве за нас, као што су електрична и топлотна енергија, често доноси озбиљно загађење и деградацију околине.
  4. Употреба секундарне енергије: Свака свакодневна потрошња енергије такође има свој негативан траг на околину.

Највећа брига лежи у експлоатацији фосилних горива, чији деструктивни утицај на планету није никаква тајна. Не само да изгарање горива изазива емитовање штетних гасова, већ и сама експлоатација тих ресурса из земље или океанског дна оставља дубоке последице. Поред тога, вађење минерала и метала, као и других природних ресурса, доноси непожељне ефекте укључујући загађење, деградацију, уништавање и девастацију природе.

Загађење, на пример, може увести штетне материје у природни свет које никада не би тамо биле, попут отровног сумпора, чађи и дима. Деградација природе долази кроз трајна оштећења, попут дефорестације и поремећаја екосистема. Деструкција представља велика оштећења која се тешко исправљају, захтевајући велике напоре, као што је суочавање с ерозијом. На крају, уништавање животне средине догађа се када људске активности створе непоправљиве промене у природи.

Сви ови проблеми везани за експлоатацију енергије и минерала произилазе из различитих фаза операција, укључујући површинско и дубинско рударење, црпљење нафте с морског дна, експлоатацију шљунка и песка из речних корита, као и вађење минерала и метала. Наша глад за прогресом мора се ускладити са бригом за планету, иначе ћемо се суочити са још дубљим контрадикцијама које не можемо игнорисати.

Рударење је делатност која има дубоке корене у историји човечанства. Још од времена када су праисторијски људи копали земљу у потрази за драгоценим минералима, рударење је било кључни фактор у развоју човечанства. Данас, рударска индустрија игра кључну улогу у економијама широм света, обезбеђујући ресурсе који омогућавају раст и развој модерног друштва. Међутим, истовремено, рударење има дубок и често нежељени утицај на природу и околину.

Истина је да је рударење неприкосновена привредна делатност која обезбеђује основне сировине као што су метали, минерали, фосилна горива и друге ресурсе који су неопходни за производњу робе и енергије. Без ових ресурса, модерни свет какав га познајемо не би могао да постоји. Међутим, та иста делатност често има озбиљан негативан утицај на околину, биодиверзитет, воду и ваздух.

Један од кључних проблема везаних за рударење је деградација земљишта. Копање и издвајање руда из земље често оставља за собом огромне површине које су загађене, неплодне и непогодне за обнову. Гомиле отпада и површински копови могу створити трајна оштећења у пејзажу. Осим тога, многе рударске операције користе огромне количине воде, често доводећи до исушивања река и водених екосистема, чиме се нарушава природна равнотежа.

Загађење ваздуха такође представља озбиљан проблем у рударским областима. Рударске операције често ослобађају токсичне хемикалије и честице у ваздух, што може проузроковати озбиљне здравствене проблеме код људи и животиња. Поред тога, многе од тих хемикалија могу бити транспортоване ветром на велике удаљености, што може утицати на квалитет ваздуха у ширем региону.

Утицај рударења на водене ресурсе такође не треба потцењивати. Употреба великих количина воде у рударским операцијама може довести до смањења доступности воде за локално становништво и стварати проблеме у снабдевању водом за пољопривреду и индустрију. Осим тога, отицање штетних хемикалија у површинске и подземне воде може значајно угрозити водене екосистеме и проузроковати тровање воде. Наравно, рударење може имати и непосредан утицај на биодиверзитет. У многим случајевима, рударске операције уништавају станишта за различите врсте биљака и животиња, што може довести до смањења бројности и изумирања многих врста. Уз то, експлоатација минералних ресурса често води до уништавања шума, што даље придоноси губитку биодиверзитета и климатским променама.

У светлу ових изазова, поставља се питање како постићи равнотежу између просперитета који доноси рударење и очувања природе. Један од кључних корака је усвајање одрживих рударских пракси. Ово укључује примену савремених технологија које смањују загађење и оптимизују употребу ресурса. Такође, важно је да се рударске компаније обавежу на обнављање рударских подручја и враћање природи њеног првобитног стања. Друга важна мера је строга регулатива и надзор рударских операција од стране власти. Ово подразумева постављање строгих еколошких стандарда и санкција за кршење истих. Такође, важно је да се заједнице које су погођене рударским операцијама активно укључе у процес доношења одлука и имају приступ информацијама о утицају рударења на околину.

Коначно, промовисање рециклирања и смањења потрошње ресурса такође може смањити потребу за новим рударским активностима. Смањење отпада и већа ефикасност у употреби ресурса су кључни фактори у очувању природе. Утицај рударења на природу је комплексан проблем који захтева свеобухватан приступ. Потребно је да се рударење усмери ка одрживим праксама које минимизирају негативне ефекте на околину, уз активну сарадњу влада, компанија, и локалних заједница. Само кроз такав координиран напор можемо сачувати природну лепоту наше планете док настављамо да користимо њене ресурсе за наше потребе.

Као друштво, суочавамо се са хитном потребом да преиспитамо начин на који задовољавамо наше енергетске и минералне потребе. Одрживе праксе и технологије, као и ригорозна регулатива и надзор, постају неопходни како бисмо смањили негативни утицај на природу. Кроз свеобухватан напор и заједнички рад, постоји нада да можемо успоставити равнотежу између економске добробити и очувања природе.

Фото: Pixabay

Аутор: др Филип Грбовић

Обрадио: Дејан Милошевић

БОТАНИЧКА БАШТА САЈТФБ СТРАНАИНСТАГРАМ

ПМФ КРАГУЈЕВАЦ САЈТФБ СТРАНАИНСТАГРАМЈУТЈУБ
ПРВИ ПРВИ НА СКАЛИ ПОРТАЛФБ СТРАНАТВИТЕРИНСТАГРАМЈУТЈУБ

Добитници признања Зелени лист из Крагујевца, Ботаничка башта и удружење ПРВИ ПРВИ НА СКАЛИ јавности представљају заједничко стварање Еколумне на сајту Екологија Крагујевац и на порталу удружења.

Досадашње објаве:

УПОЗНАЈ ПРИРОДУ ДА БИ ЈЕ ВИШЕ ВОЛЕО

Извор: ПРВИ ПРВИ НА СКАЛИ

Print Friendly, PDF & Email
Taгови:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Повезани чланци

Претражите сајт

© Copyright 2022 Eкологија Крагујевац
linkedin facebook pinterest youtube rss twitter instagram facebook-blank rss-blank linkedin-blank pinterest youtube twitter instagram