Лековито биље VII

Танини или штавске материје су полифенолна, безазотна, сложена и разноврсна једињења биљног порекла; нису токсични, опорог су укуса и у води растворљиви.

Танини имају ту способност да стежу површину слузокоже и повређене коже; делују антидијаројично – доприносе постепеном механичком одстрањењу клица из цревне слузокоже, због чега се ове опоре дроге вековима користе за ублажавање и лечење бациларне дизентерије; имају и слаба анестетична својства и тиме ублажавају болове у органима за варење: делују и хемостатично, јер изазивају сужавање крвних судова и стварају чеп од згрушане беланчевине крвног серума; такође имају и редукциона својства, због чега делују као антиоксиданси.

Једна од изузетно лековитих и корисних биљака која садржи танине

Urtica dioica L. (фам Urticaceae) – коприва

У германској митолигији, коприва је била симбол бога муње. Према народном веровању, муња ника неће ударити у коприву, и од тога полази и пословица „Неће гром у коприве“.

Коприва је вишегодишња зељаста биљка која може да нарасте до 2м висине. Подземно стабло (ризом) је дуго, гранато. Листови су, прости, јајасти, по ободу тестерасти. Стабло и листови су прекривени бројним жарним длакама чији се врх на додир ломи и из њих се излива сок на кожу, који жари. По томе је род добио име Уртица - од латинске речи urere што значи жарити. Цветне гранчице носе или мушке (на мушкој биљци) или женске цветове; по томе је врста добила име јер dioica значи дводома. Цвета од јуна до октобра. Плод је мален једносемени орашчић и наравно има га само на женској биљци.

Расте на земљишту које је богато азотом (нитрофилна биљка).

^{Коприва: у јануару; у априлу; у јулу}

^{Женски цветови; мушки цветови; семе; жарне длаке}

Лековити делови биљке су ризом, корен, лист и семе. Ризом се сакупља у јесен и рано пролеће, листови од маја до цветања, а семе у августу-септембру.

Садржи

Поред танина, коприва садржи велике количине: витамина Ц, А, К, минерала: гвожђа, натријума, калијума, магнезијума..: силицијумове киселине, галусову киселину, ензима секретина, кверцетин…

Употреба

Користи се најчешће као чај и тинктура:

• код анемије и утиче на пораст црвених крвних зрнаца,
• има диуретски ефекат, помаже код болести уринарног система (упала бубрега и мокраћних канала, камен у бубрегу, увећане простате),
• омогућава појачано излучивање мокраћне киселине, па се користи код гихта,
• помаже код заустављања крварења (чир на желудцу и дуоденуму, појачано менструално крварење, хемороиди),
• делује аналгетски (против болова) па се саветује код болова у кичми и зглобовима,
• због антибактеријског и антивирусног дејства користи се код различитих упалних процеса,
• један је од најбољих чувара функције јетре,
• својим утицајем на гуштерачу помаже у регулацији нивоа шећера у крви,
• захваљујући присуству кверцетина, коприва стабилише мастоците (ћелије одговорне за алергијске симптоме) и спречава ослобађање хистамина код алергијских реакција.

Коприва се може користити током целе године. Млади листови могу се користити у исхрани - као салата или додатак чорбама, питама. Богати су витамином Ц (око 140 мг), каротином, гвожђем, фосфором, калцијумом.

Помаже опоравку организма после зиме када може да се јави пролећна исцрпљеност, замор. С обзиром да смањује алергијске реакције, такође је треба користити од јануара-фебруара јер у зависности од временских услова тада долази до цветања алергених биљака као што је нпр. леска.

Некада се стабло коприве користило за добијање канапа, грубих тканина, мрежа.

Литература

Сарић, М. (1989): Лековите биљке Србије, САНУ, Београд.
Јосифовић М. и сар. (1974): ФЛОРА СР СРБИЈЕ, I-IX, САНУ, Београд.

У наредној, завршној објави: Лековито биље VIII

Аутор: проф. др Горица Ђелић
Обрадио: Дејан Милошевић

БОТАНИЧКА БАШТА САЈТ, ФБ СТРАНА, ИНСТАГРАМ

ПМФ КРАГУЈЕВАЦ САЈТ, ФБ СТРАНА, ИНСТАГРАМ, ЈУТЈУБ
ПРВИ ПРВИ НА СКАЛИ ПОРТАЛ, ФБ СТРАНА, ТВИТЕР, ИНСТАГРАМ, ЈУТЈУБ

Добитници признања Зелени лист из Крагујевца, Ботаничка башта и удружење ПРВИ ПРВИ НА СКАЛИ јавности представљају заједничко стварање Еколумне на сајту Екологија Крагујевац и на порталу удружења.

Досадашње објаве:

• доц. др Снежана Бранковић: 1) ШТА ПРЕДСТАВЉАЈУ БОТАНИЧКЕ БАШТЕ; 2) БОТАНИЧКЕ БАШТЕ СРБИЈЕ; 3) БОТАНИЧКА БАШТА У КРАГУЈЕВЦУ; 4) ПОСЕБНИ ПРИЈАТЕЉИ БОТАНИЧКЕ БАШТЕ
• проф. др Маријана Косанић: 1) О ГЉИВАМА; 2) НУТРИТИВНА СВОЈСТВА ГЉИВА; 3) ТРОВАЊЕ ГЉИВАМА; 4) ЈЕСТИВЕ ГЉИВЕ И ЊИХОВЕ ОТРОВНЕ "ДВОЈНИЦЕ"; 5) ГЉИВЕ КАО ЛЕК; 6) НАЈПОЗНАТИЈЕ ЛЕКОВИТЕ ГЉИВЕ I; 7) НАЈПОЗНАТИЈЕ ЛЕКОВИТЕ ГЉИВЕ II
• Ненад Златић, асистент: 1) ФОРЕНЗИЧКА БОТАНИКА; 2) УПОТРЕБА БИЉАКА У ФОРЕНЗИЦИ; 3) ПРИМЕНА БИЉАКА У ФОРЕНЗИЦИ; 4) КОРИШЋЕЊЕ БИЉАКА У ФОРЕНЗИЦИ; 5) КОРИШЋЕЊЕ ПОЛЕНА У ФОРЕНЗИЦИ; 6) ПОЛЕН У ФОРЕНЗИЦИ; 7) ПОЛЕН У ФОРЕНЗИЦИ 2
• проф. др Горица Ђелић:1) ЛЕКОВИТО БИЉЕ; 2) ЛЕКОВИТО БИЉЕ II; 3) ЛЕКОВИТО БИЉЕ III; 4) ЛЕКОВИТО БИЉЕ IV; 5) ЛЕКОВИТО БИЉЕ V; 6) ЛЕКОВИТО БИЉЕ VI
• др Филип Грбовић: 1) ИНВАЗИВНЕ БИЉНЕ ВРСТЕ И ЊИХОВА СТАНИШТА; 3) ИНВАЗИВНЕ ВРСТЕ БИЉНИХ СТАНИШТА И УТИЦАЈ НА СТАНИШТА; 4) ЗНАЧАЈ АЛЕЛОПАТИЈЕ ЗА ЕКОЛОГИЈУ И ПРИМЕЊИВОСТ У ПРАКСИ; 5) ЈАЛОВИШТЕ РУДНИКА АЗБЕСТА ’СТРАГАРИ’ – ВИШЕДЕЦЕНИЈСКИ ЕКОЛОШКИ ПРОБЛЕМ; 6) ЈАЛОВИШТЕ РУДНИКА АЗБЕСТА - МОГУЋНОСТИ БИОЛОШКЕ РЕКУЛТИВАЦИЈЕ
• проф. др Биљана Бојовић: 1) ХЛОРОФИЛ - ЗЕЛЕНО ЗЛАТО; 2) БИЉКЕ ИЗ ЕПРУВЕТЕ; 3) ПОКРЕТИ БИЉАКА; 4) НОБЕЛОВЕ НАГРАДЕ ЗА ОТКРИЋА У ОБЛАСТИ ПРОЦЕСА ФОТОСИНТЕЗЕ; 5) СТАРЕЊЕ БИЉАКА; 6) ТРАНСГЕНЕ БИЉКЕ
• др Драгана Јаковљевић: 1) БИЉНЕ МАТИЧНЕ ЋЕЛИЈЕ; 2) И БИЉКЕ НОСЕ ОЖИЉКЕ; 3) КУЛТУРА БИЉНИХ ЋЕЛИЈА И ТКИВА; 4) КУЛТУРА БИЉНИХ ЋЕЛИЈА И ТКИВA II; 5) КУЛТУРА БИЉНИХ ЋЕЛИЈА И ТКИВA III; 6) КУЛТУРА БИЉНИХ ЋЕЛИЈА И ТКИВA IV

УПОЗНАЈ ПРИРОДУ ДА БИ ЈЕ ВИШЕ ВОЛЕО

Извор: ПРВИ ПРВИ НА СКАЛИ