Препоручујемо

Значај алелопатије за екологију и примењивост у пракси

8. јула 2023.

Модерна истраживања у области алелопатије су интердисциплинарна и веома се брзо развијају. Овом науком се баве биолози, еколози, биохемичари, физиолози, педолози, хемичари, агрономи и шумари. Велики је значај проучавања алелопатије за екологију као науку и примену у пракси. Мале количине биљних токсина могу бити одговорне за смањење раста других биљака и апсорпције воде и минерала, а посредно имају утицај и на микроклиму.

Веома је важна улога алелопатских интеракција за биодиверзитет и очување екосистема. Алелопатија може да регулише густину и продуктивност биљне заједнице, али алелохемикалије најчешће не доводе до смрти биљака. Зато се алелопатске супстанце могу користити у биолошкој контроли без ефекта по изумирање других врста на које делују. Алелопатске интеракције имају важне ефекте на биљне заједнице. Један део врста из заједнице се губи услед хемијски индуковане инхибиције и кроз остваривање селективног притиска, који фаворизује јединке отпорне на инхибицију изазване дејством алелохемикалија.

У последњих неколико година пољопривреда мора да се избори са повећаним загађењем животне средине. Са једне стране, неодговорно се користе синтетичке хемикалије за контролу корова и штеточина у агроекосистемима, а са друге стране, лоше се управља ђурбрењем земљишта. Разјашњавање алелопатских интеракција може да има велики практични значај у процесу развоја „зелене одрживе пољопривреде“. Разумевање овог феномена потенцијално води ка развоју нових биохербицида, као и правилној ротацији усева како би се контролисали корови, развоју „алелопатских варијетета“ пољопривредних култура, као и контрола „болести земљишта“ и проблема формирања нових плантажа. Алелопатија нуди нову алтернативу – развој еколошке пољопривредне праксе са двоструким циљем – повећање продуктивности гајених биљака и очувања стабилности екосистема.

Сматра се да је синтеза алелохемикалија под регулацијом одређених гена. Уз напредне биотехнолошке методе, научници предвиђају да ће у будућности моћи да изолују алелопатске гене из једне врсте и да их пренесу у другу биљну врсту. Бројни гени, као што су ген инхибитор трипсина и ген регулатора етилена су успешно изоловане из једне биљке и пренете у другу биљку. Бројни истраживачи раде на методама трансфера алелопатских гена из дивљих врста у пољопривредне културе у циљу смањења коришћења синтетичких хербицида који имају штетне ефекте по животну средину. Такође, постоје шансе да се приступом генима који су укључени у биосинтезу секундарних метаболита и генетским инжењерингом повећа продукција или промени састав секундарних метаболита код биљака. Такође, алелохемикалије ослобођене у ризосферу показују значајан утицај на доступност нутријената, њихову динамику и усвајање од стране биљака. Шире знање о ефектима биљних алелохемикалија на минералну исхрану и кружење нутријената у земљишту, детоксификацију тешких метала и повећању растворљивости минералних материја може допринети повећању коришћења нутријената од стране биљака кроз смањење њиховог губитка и развитка ефикаснијих и одрживијих техника ђубрења земљишта.

Резултати алелопатских студија могу да имају велику улогу у управљању и обнови нарушених екосистема. Идентификација алелопатског потенцијала страних врста биљака може допринети селекцији одређених врста, са мањим алелопатским ефектима, у пројектима обнове вегетације и ревитализације деградираних станишта, попут јаловишта рудника, пепелишта термоелектрана, напуштених површинских копова руда и каменолома.

Сликe 1. i 2. Алелопатија у пракси (биохербициди) – утицај алелохемикалија из биљних остатака ражи на супресију раста корова (горе) у засаду парадајза у односу на контролно поље без примене жетвених остатака ражи (доле)

Слика 3. Орах је извор потенцијалних биохербицида – алелохемикалије пореклом из ораха успоравају раст других биљних врста испод крошње овог дрвета

Слика 4. Алелопатија у башти – употреба сламе као извора алелохемикалија у сврху редукције раста корова

Аутор/фото: др Филип Грбовић

Обрадио: Дејан Милошевић

БОТАНИЧКА БАШТА САЈТФБ СТРАНАИНСТАГРАМ

ПМФ КРАГУЈЕВАЦ САЈТФБ СТРАНАИНСТАГРАМЈУТЈУБ
ПРВИ ПРВИ НА СКАЛИ ПОРТАЛФБ СТРАНАТВИТЕРИНСТАГРАМЈУТЈУБ

Добитници признања Зелени лист из Крагујевца, Ботаничка башта и удружење ПРВИ ПРВИ НА СКАЛИ јавности представљају заједничко стварање Еколумне на сајту Екологија Крагујевац и на порталу удружења.

Досадашње објаве:

УПОЗНАЈ ПРИРОДУ ДА БИ ЈЕ ВИШЕ ВОЛЕО

Извор: ПРВИ ПРВИ НА СКАЛИ

Print Friendly, PDF & Email
Taгови:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Повезани чланци

Претражите сајт

© Copyright 2022 Eкологија Крагујевац
linkedin facebook pinterest youtube rss twitter instagram facebook-blank rss-blank linkedin-blank pinterest youtube twitter instagram