Још у Античко доба уочено је да водени екстракти појединих биљака поседују моћ образовања пене која је обилна и слична сапуници. То је последица присуства једне посебне групе секундарних метаболита – сапонина, односно сапонозида.
Сапонозиди, као активне материје, користе се у фармацеутској индустрији (делују као експекторанси), у прехрамбеној индустрији (за добијање пенушавих освежавајућих безалкохолних напитака), у текстилној индустрији (за прање вунених и свилених влакана), као пенушава средства за гашење пожара, за израду козметичких препарата (шампона, паста за зубе).
Примула верис Л. (fam. Primulaceae) - јагорчевина, јаглика
Јагорчевина цвета у рано пролеће по чему је и добила име Примула од речи примус - први. Због раног цветања симбол је будности, виталности али је и симбол прве љубави.
Јагорчевина је вишегодишња зељаста биљка. Из кратког косог ризома избија изнад саме земље розета од неколико листова јајастог или издуженог облика. Из средине розете развија се дршка (15-20 цм) на чијем се врху налази по неколико жутих цветова. Чашица је звонаста, са јајастим зупцима. Круница је звонаста са пет режњева. Цвета од априла до маја. Плод је чахура.
Биљка расте по сунчаним и сувим ливадама, ретким шумама, по луговима, међу грмљем и на падинама.
У лековите сврхе користи се корен и цвет. Корен садржи знатно већу количину сапонозида (око 5-10%) у односу на цветове (до 2%). Поред сапонозида јагорчевина је богата и витамином Ц, бета каротеном, калијумом и калцијумом, фенолним гликозидима, флавоноидима, салицијатима… што условљавада да има снажно антиоксидантно, антимикробно, антиинфламаторно и цитостатичко дејство.
Поред јаглике Primula veris L. лековита је и Primula vulgaris - обична јагорчевина која је чешћа. Најлакше ћете их разликовати по томе што код лековите јагорчевине на једној дршци се налази више цветова а цвета од априла до маја, док код обичне јагорчевине сваки цвет има своју цветну дршку и цвета од фебруара до априла.
Употреба
Користи се најчешће као чај за:
Млади листови јагорчевине богати су витамином Ц можете их у рано пролеће користе у облику салате.
У Правилнику о проглашењу и заштити строго заштићених и заштићених дивљих врста биљака, животиња и гљива наведена је као заштићена дивља врста која у природи тренутно није угрожена у мери да им прети опасност да нестану или постану критично угрожене. Међутим због прекомерног сакупљања популација ове врсте значајно је смањена и на њу се односе одредбе Уредбе о стављању под контролу коришћења и промета дивље флоре и фауне.
Није захтевна врста па је можете гајити у саксији, или у башти.
Литература
Сарић, М. (1989):Лековите биљке Србије, САНУ, Београд.
Јосифовић М. и сар. (1974): ФЛОРА СР СРБИЈЕ, И-ИX, САНУ, Београд.
У наредној објави о лековитим биљкама: Лековито биље VII
Аутор: проф. др Горица Ђелић
Обрадио: Дејан Милошевић
БОТАНИЧКА БАШТА САЈТ, ФБ СТРАНА, ИНСТАГРАМ
ПМФ КРАГУЈЕВАЦ САЈТ, ФБ СТРАНА, ИНСТАГРАМ, ЈУТЈУБ
ПРВИ ПРВИ НА СКАЛИ ПОРТАЛ, ФБ СТРАНА, ТВИТЕР, ИНСТАГРАМ, ЈУТЈУБ
Добитници признања Зелени лист из Крагујевца, Ботаничка башта и удружење ПРВИ ПРВИ НА СКАЛИ јавности представљају заједничко стварање Еколумне на сајту Екологија Крагујевац и на порталу удружења.
Досадашње објаве:
УПОЗНАЈ ПРИРОДУ ДА БИ ЈЕ ВИШЕ ВОЛЕО
Извор: ПРВИ ПРВИ НА СКАЛИ
