Култура биљних ћелија и ткива IV

Култура ембриона

Клица (ембрион) је део семена биљке и настаје после оплођења неједнаком деобом оплођене јајне ћелије. Тело ебмриона у почетку је лоптасто и има зрачну симетрију, а касније, услед спљоштавања, оно постаје билатерално симетрично. Код скривеносеменица делови ембриона се нарочито добро виде у периоду њеног клијања, при чему се деобом ћелија формирају делови новог изданка и корена.

^{Ембриогенеза (а, б) и формирање биљке из ебриона (ц, д)}

Идеја о in vitro култури изолованих ембриона је међу најстаријим техникама културе биљног ткива. Још је 1754. године Чарлс Бонет покушао користити културу изолованих ембриона са циљем утврђивања улоге котиледона у клијању. Ханиг је 1904. године асептично узгајао ембрионе представинка родова Cochleria и Raphanus на минералној подлози уз додатак 10% шећера шећерне трске. Његов рад је показао да су неорганске соли, азот и угљени хидрати важни чиниоци за успешну културу ембриона. Данас култура ембриона налази велику примену код биљних врста код којих ембрион има способност сазревања, али је у томе, због различитих узорака, спречен.

У зависности од развојне фазе ембриона у тренутку изолације и преношења на хранљиву подлогу, као и у зависности од технике која се примењује, разликују се следеће културе:

1. култура незрелог и култура зрелог ембриона;
2. култура мегагаметофита;
3. култура семених заметака;
4. култура цветних делова.

Било која од наведених култура могу се применити за испитивање фактора који утичу на развој ебриона и последични раст примордијалних органа, као и за испитивање метаболичких и биохемијских процеса клијања. Посматрано из практичног угла, култура ембриона налази примену у савладавању дорманције и тестирању семена.

Успешност спасавања ембриона одређена је старошћу ембриона и временом његовог увођења у културу in vitro. Како ембрион сазрева, његове потребе постају све мање. Зато се здрави старији ембриони много лакше култивишу у поређењу са млађима. Култура млађих ембриона је тешка и због њихових малих димензија, па и веће могућности оштећења приликом манипулације.

^{Регенерација биљака из хибридних ембриона Brassica у in vitro културама – од изолованих ембриона до регенерисаних биљака (извор: Biotevhnologia Journal)}

Аутор: др Драгана Јаковљевић
Обрадио: Дејан Милошевић

БОТАНИЧКА БАШТА САЈТ, ФБ СТРАНА, ИНСТАГРАМ

ПМФ КРАГУЈЕВАЦ САЈТ, ФБ СТРАНА, ИНСТАГРАМ, ЈУТЈУБ
ПРВИ ПРВИ НА СКАЛИ ПОРТАЛ, ФБ СТРАНА, ТВИТЕР, ИНСТАГРАМ, ЈУТЈУБ

Добитници признања Зелени лист из Крагујевца, Ботаничка башта и удружење ПРВИ ПРВИ НА СКАЛИ јавности представљају заједничко стварање Еколумне на сајту Екологија Крагујевац и на порталу удружења.

Досадашње објаве:

• доц. др Снежана Бранковић: 1) ШТА ПРЕДСТАВЉАЈУ БОТАНИЧКЕ БАШТЕ; 2) БОТАНИЧКЕ БАШТЕ СРБИЈЕ; 3) БОТАНИЧКА БАШТА У КРАГУЈЕВЦУ; 4) ПОСЕБНИ ПРИЈАТЕЉИ БОТАНИЧКЕ БАШТЕ
• проф. др Маријана Косанић: 1) О ГЉИВАМА; 2) НУТРИТИВНА СВОЈСТВА ГЉИВА; 3) ТРОВАЊЕ ГЉИВАМА; 4) ЈЕСТИВЕ ГЉИВЕ И ЊИХОВЕ ОТРОВНЕ "ДВОЈНИЦЕ"; 5) ГЉИВЕ КАО ЛЕК; 6) НАЈПОЗНАТИЈЕ ЛЕКОВИТЕ ГЉИВЕ I
• Ненад Златић, асистент: 1) ФОРЕНЗИЧКА БОТАНИКА; 2) УПОТРЕБА БИЉАКА У ФОРЕНЗИЦИ; 3) ПРИМЕНА БИЉАКА У ФОРЕНЗИЦИ; 4) КОРИШЋЕЊЕ БИЉАКА У ФОРЕНЗИЦИ; 5) КОРИШЋЕЊЕ ПОЛЕНА У ФОРЕНЗИЦИ; 6) ПОЛЕН У ФОРЕНЗИЦИ
• проф. др Горица Ђелић:1) ЛЕКОВИТО БИЉЕ; 2) ЛЕКОВИТО БИЉЕ II; 3) ЛЕКОВИТО БИЉЕ III; 4) ЛЕКОВИТО БИЉЕ IV; 5) ЛЕКОВИТО БИЉЕ V; 6) ЛЕКОВИТО БИЉЕ VI
• др Филип Грбовић: 1) ИНВАЗИВНЕ БИЉНЕ ВРСТЕ И ЊИХОВА СТАНИШТА; 3) ИНВАЗИВНЕ ВРСТЕ БИЉНИХ СТАНИШТА И УТИЦАЈ НА СТАНИШТА; 4) ЗНАЧАЈ АЛЕЛОПАТИЈЕ ЗА ЕКОЛОГИЈУ И ПРИМЕЊИВОСТ У ПРАКСИ; 5) ЈАЛОВИШТЕ РУДНИКА АЗБЕСТА ’СТРАГАРИ’ – ВИШЕДЕЦЕНИЈСКИ ЕКОЛОШКИ ПРОБЛЕМ; 6) ЈАЛОВИШТЕ РУДНИКА АЗБЕСТА - МОГУЋНОСТИ БИОЛОШКЕ РЕКУЛТИВАЦИЈЕ
• проф. др Биљана Бојовић: 1) ХЛОРОФИЛ - ЗЕЛЕНО ЗЛАТО; 2) БИЉКЕ ИЗ ЕПРУВЕТЕ; 3) ПОКРЕТИ БИЉАКА; 4) НОБЕЛОВЕ НАГРАДЕ ЗА ОТКРИЋА У ОБЛАСТИ ПРОЦЕСА ФОТОСИНТЕЗЕ; 5) СТАРЕЊЕ БИЉАКА; 6) ТРАНСГЕНЕ БИЉКЕ
• др Драгана Јаковљевић: 1) БИЉНЕ МАТИЧНЕ ЋЕЛИЈЕ; 2) И БИЉКЕ НОСЕ ОЖИЉКЕ; 3) КУЛТУРА БИЉНИХ ЋЕЛИЈА И ТКИВА; 4) КУЛТУРА БИЉНИХ ЋЕЛИЈА И ТКИВA II; 5) КУЛТУРА БИЉНИХ ЋЕЛИЈА И ТКИВA III

УПОЗНАЈ ПРИРОДУ ДА БИ ЈЕ ВИШЕ ВОЛЕО

Извор: ПРВИ ПРВИ НА СКАЛИ