Препоручујемо

Најпознатије лековите гљиве II

14. октобра 2023.

Piptoporus betulinus (брезина губа)

Слика 7. Piptoporus betulinus (извор: Википедија)

Екстракт гљиве Piptoporus betulinus (Слика 7) користи се више година делотворно у Пољској за лечење рака желуца. У експерименту са псима доказано је да екстракт успешно зауставља и раст карцинома млечне жлезде. Такође се користи и за лечење меланома. Активна антиканцерогена материја у гљиви је бетулин, односно двовалентни алкохол из групе терпена. Ekstrakt P. betulinus има такође и антибактеријско дејство на грам-негативне бактерије (Escherichia coli) и грам-позитивне бактерије (Bacillus subtilis), што се приписује полипореновој киселини А и Б. Поред тога, за ову гљиву је пронађено и да се користи код упала, астме, за заустављање крварења, за лечење рана, за уклањање ожиљака, код стомачних обољења, код ураслих ноктију као и за лечење вирусног енцефалитиса.

Auricularia auricula-judae (јудино уво)

Слика 8. Auricularia auricula-juda (извор: Википедија)

Јудино уво (Слика 8) се од давних времена употребљава као лек против упале очију и против главобоље (сушена плодоносна тела су потапана у воду док не набубре и добију желатинозну конзистенцију). Плодоносна тела су коришћена и као анти-хеморагичан фактор за лечење цревних отеклина, поткожних подлива и хемороида. Ова гљива је веома благотворна за крв, делује као антикоагуланс па спречава развој тромбозе и друга зачепљења крвних судова и на тај начин смањује ризик од настанка инфаркта срца, атеросклерозе или можданог удара. Исто тако може бити од помоћи код тзв. “витрине болести” која изазива јаке болове услед слабе циркулације у ногама. Ова гљива има велику предност пред обичним медикаментима, пошто супстанце које садржи не дозвољавају да се нагомилавају остаци колагена на венама, како се иначе понашају неки разређивачи крви. A. auricula-judae такође регулише ниво холестерола и триглицерида, добра је за јачање имунитета, има антибактеријско и највероватније антитуморско дејство јер се везује за слободне радикале, а претпоставља се да делује благотворно и код дијабетеса. Осим тога, јудино уво се такође употребљава и за снижавање телесне температуре, затим као заштита од радиоактивног зрачења, а такође и као противотров код тровања печуркама. Значајно је и њено дејство на побољшање физичке и менталне активности.

Hericium erinaceus (Лавља грива, ресасти игличар)

Слика 9. Hericium erinaceus (извор: Википедија)

Лавља грива (Слика 9) је изузетно ефикасна у лечењу болести нервног система (деменција, алзхеимер, дистрофија мишића, неуронске дегенерације, депресија, шизофренија, аутизам, ретов синдром) јер обнавља оштећене неуроне и подстиче њихов раст. Доказано је да осим што обнавља неуроне, врло добро обнавља нервне овојнице, те повећава мијелизацију, поправља проводљивост сигнала, што је битно у лечењу Мултиплекс склерозе. Најновија клиничка испитивања показују да се ефикасно користи и за лечење чира желуца и дванаестопалачног црева, рака желуца, гастритиса. Осим тога, ова гљива утиче на имуни систем, регулише холестерол, шећер, упале и отицања.

Coprinus comatus (бели јарчић, велика ђубриштарка)

Слика 10. Coprinus comatu (извор: Википедија)

Coprinus comatus (Слика 10) регулише ниво шећера у крви и има заштитни ефекат на Лангерхансова острвца (ћелије панкреаса које продукују инсулин). Научно је доказано да се хипогликемијско дејство C. comatus побољшава њеним обогаћењем ванадијумом. Код особа које још нису зависне од примања инсулина постоји могућност замене антидијабетика овом гљивом (у потпуности или делимично), док за инсулин зависне особе још нема потпуно валидних података. Ипак, према досадашњем искуству из праксе, примећено је побољшање код обе категорије дијабетичара. Испитаници који су били на антидијабетицима у највећем броју случајева су престали са њиховом применом а временом су смањили и унос гљиве, док су инсулин зависни дијабетичари у највећем броју смањили дозе инсулина.

Pleurotus ostreatus (буковача)

Слика 11. Pleurotus ostreatus (извор: Википедија)

Сува плодоносна тела и екстракти буковаче (Слика 11) могу значајно редуковати нивое триглицерида, укупног и лошег холестерола а повећати ниво доброг холестерола код човека захваљујући активном ловастатину. Након 21 дана редовног узимања 30 г сувих плодоносних тела P. ostreatus код 20 особа старости између 20 и 34 године, забележено је снижење концентрације триглицерида за 0.44 ммол/л, лошег холестерола за 7.2 У/мл и укупног холестерола за 0.47 ммол/л. Међутим, бројним студијама је показано да ловастатин није присутан у гајеним плодоносним телима, као и да се деградује приликом термичке обраде плодоносних тела. Због тога се данас интензивно ради на оптимизацији услова култивације за његову синтезу. Буковача је користи и у лечењу анемија, у лечењу лумбага, код проширених вена. Поседује антибактеријска и антитуморска својства (нарочито се показала као ефикасан инхибитор тумора дојке). Могуће је користити је и као активну маску за лице код младалачких акни пошто делује на циркулацију крви, а има и антибактеријска својства.

Calvatia gigantea (велика пухара), Lycoperdon perlatum (пух), Bovista nigrescens (црнкаста пухара), Astraeus hygrometricus (звездача)

Слика 12. Calvatia gigantea, Lycoperdon perlatum, Bovista nigrescens, Astraeus hygrometricus (извор: Википедија)

У традиционалној медицини многих земаља употребљавају се споре различитих врста пухара и звездача које делују антибактеријски и подстичу згрушавање крви, па се зато користе за покривање отворених рана у циљу заустављања крварења и бржег зарастања рана.

У последњој објави серијала: Комбуха

Аутор: проф. др Маријана Косанић

Обрадио: Дејан Милошевић

БОТАНИЧКА БАШТА САЈТФБ СТРАНАИНСТАГРАМ

ПМФ КРАГУЈЕВАЦ САЈТФБ СТРАНАИНСТАГРАМЈУТЈУБ
ПРВИ ПРВИ НА СКАЛИ ПОРТАЛФБ СТРАНАТВИТЕРИНСТАГРАМЈУТЈУБ

Добитници признања Зелени лист из Крагујевца, Ботаничка башта и удружење ПРВИ ПРВИ НА СКАЛИ јавности представљају заједничко стварање Еколумне на сајту Екологија Крагујевац и на порталу удружења.

Досадашње објаве:

УПОЗНАЈ ПРИРОДУ ДА БИ ЈЕ ВИШЕ ВОЛЕО

Извор: ПРВИ ПРВИ НА СКАЛИ

Taгови:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Повезани чланци

Претражите сајт

© Copyright 2022 Eкологија Крагујевац
linkedin facebook pinterest youtube rss twitter instagram facebook-blank rss-blank linkedin-blank pinterest youtube twitter instagram