Минерали азбеста су влакнасти силикати који се јављају у природи (хризотил, амозит, крокидолит, тремолит, антофилит и актинолит) који су широко експлоатисани и коришћени због ниске топлотне проводљивости, високе механичке чврстоће, отпорности на хемијска и биолошка оштећења и ниске цене. Азбест и материјали који садрже азбест се користе више од једног миленијума, а докази о респираторним болестима повезани су са изложеношћу људи азбестним влакнима. Продужена изложеност азбестним влакнима може довести до развоја опасних болести као што су рак плућа и мезотелиом. Неки стручњаци су апеловали на земље да откажу експлоатацију азбеста и одустану од употребе материјала који садрже азбест.
Многе земље су забраниле производњу и употребу азбеста, али се и даље суочавамо са огромним количинама азбестне јаловине која угрожава нашу животну средину. Међутим, постоји начин да се ова депонија токсичног отпада претвори у нешто корисно и безбедно – ревитализација и билошка рекултивација азбестне јаловине. Биолошка рекултивација би на првом месту подразумевала обнову вегетације (ревегетацију) и стварање земљишта (педогенезу) од иницијално стерилног супстрата, каква је сама азбестна јаловина. Ово подразумева истраживање постојеће флоре, вегетације, фауне, гљива и земљишта (подлоге), фаворизовање одређених врста за које се утврди да могу најефикасније да се развијају на оваквим стаништима и сађење других биљних врста (дрвенастих, жбунастих и зељастих) у циљу покривања и везивања тла и формирања биљног покривача на азбестној јаловини.
Јаловина рудника азбеста Страгари, која се вештачким путем депоновала као продукт обраде руде азбеста, припада класи антропогених (техногених) земљишта, а по типу је депосол. Према педолошкој карти Србије природно земљиште овог локалитета припада типу смеђих киселих земљишта на пешчару. Земљишта која су природно настала на серпентинима због својих физичких карактеристика (велика инсолација, лоша текстура, температурна колебања и мали водни капацитет) представљају неповољну средину за раст и развој биљака.
Природну потенцијалну вегетацију Страгара чине шуме сладуна и цера (Quercetum frainetto-cerris Рудски 1949), које окружују остатке рудника и јаловишта азбеста. Иако је рудник азбеста „Страгари“ затворен пре више од две деценије, процес спонтане обнове вегетације депоније азбеста одвија се веома споро и главни делови јаловишта представљају биолошки празан простор претежно огољен и избраздан.
У циљу обнове вегетације јаловишта азбеста вршено је пошумљавање црним бором (Pinus nigra L.). На средишњем делу јаловишта јављају се појединачни примерци као и састојине врсте багрема (Robinia pseudoacacia) једине дрвенасте врсте која спонтано успева у најсуровијим деловима овог станишта, док су на ободним деловима индиковане састојине киселог дрвета (Ailanthus altissima) – јако инвазивне врсте у Србији. Такође, спонатно се јављају и појединачни примерци беле тополе (Populus alba). Неке од зељастих биљних врста које спонтано расту на јаловишту азбеста су: жути чуперак (Alyssum murale), пелин (Artemisia absinthium), ђиповина (Chrysopogon gryllus), српски котрљан (Eryngium serbicum), млечика (Euphorbia cyparissias), кукурек (Helleborus odorus), сузица (Melica ciliata), петопрста (Potentilla cinerea), дињица (Sanguisorba minor), сапуњача (Saponaria officinalis) и др.
Развој вегетације на јаловишту спречава ерозију ветром/водом, смањује токсичност тешких метала и обезбеђује естетски развијен пејзаж. Дрвенасте биљке са великом покровношћу и високом биомасом могу имати важну улогу у процесу ревегетације јаловишта азбеста. Осим тога, органска материја пореклом из ових биљака могла би бити од великог значаја у процесу хумификације земљишта. Дрвенасте биљке су важне за разумевање механизама помоћу којих неке биљне врсте могу да промене структуру биљне заједнице и процесе екосистема на контаминираним местима.
Биљке које се најчешће користе у биолошкој рекултивацији азбестне јаловине треба да имају способност прилагођавања тешким условима, као што је висока концентрација азбеста у подлози. Приликом избора биљака за овај процес, важно је узети у обзир неколико фактора. Прво, биљке треба да имају дубок корен како би се прошириле дубље у земљу, олакшавајући уклањање и преусмеравање земљишта загађеног азбестом. Такође, погодно је да биљке имају способност да апсорбују азбест из земље и смање његову концентрацију.
Једна од биљака која се често користи у биолошкој рекултивацији азбестне јаловине је метличаста трава (Calamagrostis epigeios). Ова врста траве има дубок коренов систем и може да расте на веома сиромашном земљишту. Његово присуство може помоћи у стабилизацији тла и спречавању ерозије, док истовремено апсорбује и смањује концентрацију азбеста. Друга биљка која се често користи је жутика (Cytisus scoparius). Ова биљка има способност да се прилагоди супстратима са високом концентрацијом азбеста. Може помоћи при покривању површине контаминираног земљишта, спречавајући даље ширење ваздуха и воде загађене азбестом. Дрвеће као што су тополе (Populus sp.) се такође користе у биолошкој рекултивацији азбестне јаловине. Тополе имају брз раст и широк коренов систем који помаже у стабилизацији земљишта и побољшава квалитет земљишта. Такође, тополе могу апсорбовати азбест из земљишта и смањити његову концентрацију. Неки други примери биљака погодних за рекултивацију азбестне јаловине могу укључивати житарице као што су јечам и раж, махунарке као што су лупина и пасуљ, као и неке траве као што су вијук (Festuca sp.) и шаш (Agrostis sp.). Важно је напоменути да постоји научна подршка за коришћење ових биљака у процесу биолошке рекултивације азбестне јаловине. Међутим, сваки случај може захтевати индивидуалну адаптацију и избор биљака на основу специфичних услова локалитета и станишта.
Биолошка санација азбеста често укључује коришћење земљишта као део процеса. Правилна припрема земљишта и одабир одговарајућих биљних врста су кључни за успех регенерације азбестне јаловине. Међутим, важно је извршити детаљну анализу тла како би се утврдило да ли је земљиште безбедно за коришћење и да ли је потребан додатни третман да би се смањила концентрација азбеста пре употребе.
Трајање биолошке рекултивације зависи од обима и тежине контаминације азбестом, као и од карактеристика локалних услова и изабраног начина рекултивације. Процес може трајати неколико година, укључујући фазе припреме локације, одабира биљних врста, садње и редовног одржавања биљака. Континуирано праћење и евалуација резултата је такође важна да би се обезбедила успешна санација азбестне јаловине. Када је реч о трошковима биолошке санације азбеста, они могу бити значајни и зависе од различитих фактора. Трошкови ће варирати у зависности од величине површине која се обнавља, коришћених техника, засађених биљних врста, анализе земљишта и надзора пројекта. Такође укључује ангажовање стручњака, као што су биолози, хемичари и еколози, који ће спроводити истраживања и надгледати процес мелиорације. Узимајући у обзир све ове факторе, трошкови биолошке санације азбеста могу бити прилично високи.
Владе, локалне заједнице и стручњаци морају да раде заједно како би осигурали да се ревитализација азбестне јаловине обавља безбедно. Морају се успоставити јасна регулација и пројектно планирање како би се смањио ризик даље контаминације земљишта и воде. Такође, приликом ревитализације азбестне јаловине важно је едуковати и информисати јавност о предузетим мерама за обезбеђивање њихове безбедности. Транспарентност и отвореност у комуникацији кључни су за изградњу поверења међу локалним заједницама које су погођене контаминацијом азбеста.
Ревитализација азбестне јаловине не би требало да буде само привремено решење. Треба радити на дугорочним плановина који ће побољшати не само садашње окружење, већ и будуће генерације. Коришћење иновативне технологије, као што су напредни филтери и методе санације земљишта, може помоћи безбедном уклањању азбеста и рехабилитацији контаминираних подручја. Поред тога, постоји и потенцијал за креирање одрживих пројеката који би користили обновљиве изворе енергије и створили нове могућности за запошљавање. Ова врста ревитализације може донети економске користи заједници која је претрпела значајне штете од присуства азбеста, претварајући негативне ефекте у позитивне.
Укључивање локалног становништва у процес ревитализације је кључно. Они морају бити оснажени да учествују у доношењу одлука и доприносе планирању пројеката. Ревитализација и биолошка рекултивација азбестне јаловине захтеваће значајна улагања и стручност, али ће дугорочни ефекти бити непроцењиви. Упркос финансијским захтевима, важно је улагати у безбедну и одрживу санацију азбестне јаловине. Обезбеђивање безбедне и здраве животне средине за људску популацију и очување природе дугорочно доноси несагледиве користи. Стога, иако биолошка рекултивација може бити скупа, вреди улагати у њу како бисмо позитивно утицали на животну средину и заштитили здравље људи.
Фотографије дрвенастих биљака које обрастају јаловиште азбеста
1. Црни бор, бела топола и кисело дрво на јаловини азбеста; 2. и 3. Бела топола спонтано расте на јаловишту азбеста; 4. Сађена шума црног бора и спонтано развијене састојине багрема; 5. Кисело дрво – инвазивна биљна врста на јаловишту азбеста; 6. Багрем успева да опстане у најсуровијем делу јаловишта
Аутор/фото: др Филип Грбовић
Обрадио: Дејан Милошевић
БОТАНИЧКА БАШТА САЈТ, ФБ СТРАНА, ИНСТАГРАМ
ПМФ КРАГУЈЕВАЦ САЈТ, ФБ СТРАНА, ИНСТАГРАМ, ЈУТЈУБ
ПРВИ ПРВИ НА СКАЛИ ПОРТАЛ, ФБ СТРАНА, ТВИТЕР, ИНСТАГРАМ, ЈУТЈУБ
Добитници признања Зелени лист из Крагујевца, Ботаничка башта и удружење ПРВИ ПРВИ НА СКАЛИ јавности представљају заједничко стварање Еколумне на сајту Екологија Крагујевац и на порталу удружења.
Досадашње објаве:
УПОЗНАЈ ПРИРОДУ ДА БИ ЈЕ ВИШЕ ВОЛЕО
Извор: ПРВИ ПРВИ НА СКАЛИ
