До тровања гљивама најчешће долази због замене јестивих врста онима које су отровне. Разумљиво је да људи од давнина покушавају да пронађу методу за разликовање јестивих и отровних гљива, међутим, до данас таква метода није пронађена. Зато љубитељима гљива треба нагласити да приступ гљивама треба да буде најозбиљнији јер свака површност и брзоплетост може се платити властитим животом и животима најближих. На пример, само једна смртно отровна развијена зелена пупавка (Amanitha phaloides) може усмртити целу породицу. Ово упозорење нема сврху удаљавања љубитеља гљива од њих, односи се само на невеште сакупљаче. Зато је гљиве потребно темељно познавати, па никада неће бити неугодних последица.
Проблем не лежи само у недовољном познавању гљива већ и у познавању њиховог правилног сакупљања. Младе и непотпуно развијене гљиве увек су највећа опасност чак и за добре познаваоце гљива. Забележени су случајеви тровања зеленом пупавком када су берачи мислили да сакупљају јестиву благву (Amanita caesarea) која се још није развила из свог омотача. Такође, могућа је замена неразвијене зелене пупавке са пуховима или са стршком (Phallus impudicus) који није изашао из свог омотача. Због тога треба нагласити: Никада не сакупљајте сасвим младе и неразвијене гљиве!
Када су у питању тровања гљивама, велики проблем представљају гљиве “двојнице”, тј. оне врсте које по изгледу јако подсећају једна на другу, где је једна од њих јестива док је друга отровна. У наставку ће бити приказане неке јестиве гљиве и њихове отровне двојнице.
Amanita caesarea (јестива) и Amanita muscaria (отровна); извор: Википедија
Amanita caesarea (благва, књегиња) има шешир наранџасто жуте боје, без љуспица. Дршка и прстен су жуте боје, а у основи дршке је веома упечатљива волва.
Amanita muscaria (мухара) има шешир који је углавном црвене боје и посут белим остацима општег омотача који се за време дугих киша могу испрати. Листићи, прстен и дршка су беле боје. Основа дршке је кртоласто задебљала и на њој се налазе концентрично смештени брадавичасти остаци омотача.
Cantharellus cibarius (јестива), Omphalotus olearius (отровна) и Hygrophoropsis aurantiaca (отровна); извор: Википедија
Cantharellus cibarius (лисичарка) има шешир неправилног облика, плодоносно тело жуте боје, хименофор у виду жилица и расте на земљишту. Месо је жућкастобело и има ароматичан мирис који неодољиво подсећа на брескве.
Omphalotus olearius (заводница) има шешир наранџасто црвене боје и хименофор у виду листића. Расте бусенасто на стаблима, пањевима, корењу и отпалим гранама листопадног дрвећа. Често нам се чини да расте из земље, а у ствари расте на корењу и гранама прекривеним лишћем и земљом.
Hygrophoropsis aurantiaca (лажна лисичарка) има шешир правилно округлог облика, хименофор у виду листића, расте на пањевима или на корењу четинарског дрвећа, на пререзу месо има тамнију боју и мирис који није карактеристичан за лисичарку.
Amanita rubescens (јестива уз термичку обраду) и Amanita pantherina (отровна); извор: Википедија
Amanita rubescens (бисерка) има шешир посут сивим или прљаво белим љуспицама, ивица шешира није наребрана. Значајна карактеристика ове врсте је вински црвена боја на површини шешира, у основи дршке, као и на местима додира или оштећења.
Amanita pantherina (пантеровка) има шешир браон боје који је посут белим љуспама, ивица шешира је наребрана. Дршка и прстен су беле боје. Месо пантеровке је на пресеку и нагриженим местима бело и не поприма вински црвену боју.
Russula virescens (јестива) и Amanita phalloides (смртно отровна); извор: Википедија
Russula virescens (зелена зека, голубача) има шешир зелене боје са неправилним брадавицама. Дршка је у основи заобљена, без прстена, без волве. Месо је крто, ломљиво попут креде.
Amanita phalloides (зелена пупавка) има гладак шешир, без љуспица, увек са јачом или слабијом примесом зелене боје. Има прстен на дршци и добро развијену волву. Дршка, прстен и волва су беле боје.
Agaricus campestris (јестива) и Agaricus xanthodermus (отровна); извор: Википедија
Agaricus campestris (рудњача, пољски шампињон) има месо које је дебело и чврсто, беле боје, на пресеку поприма црвенкасти изглед, веома пријатног мириса.
Agaricus xanthodermus (отровни шампињон) има месо које на пресеку полако поприма жуту боју што је посебно уочљиво и карактеристично за дно дршке и ивицу шешира. Непријатног је мириса који подсећа на карбол или изгорелу гуму.
Clitopilus prunulus (јестива) и Clitocybe dealbata (отровна); извор: Википедија
Clitopilus prunulus (брашњача) има шешир беле боје и карактеристичан мирис на брашно. Листићи дубоко силазе низ дршку и ружичасте су боје.
Clitocybe dealbata (отровна брашњача) такође има шешир беле боје и карактеристичан мирис на брашно. Листићи су беличасти, не силазе низ дршку или су тек благо силазни.
Morchella esculenta (јестива уз термичку обраду), Morchella esculenta (јестива уз термичку обраду) и Gyromitra esculenta (отровна); извор: Википедија
Morchella spp. (смрчак) има шешир који подсећа на саће.
Gyromitra spp. (хрчак) има наборани шешир, налик на мозак.
На крају
Уколико добро не познајете гљиве или не идете у сакупљање гљива са неким ко има дугогодишње искуство и добар је познавалац, најбоље би било да се не упуштате у ту авантуру јер и најмања грешка може да буде фатална и да кошта живота.
У наредној објави: Гљиве као лек…
Аутор: проф. др Маријана Косанић
Обрадио: Дејан Милошевић
БОТАНИЧКА БАШТА САЈТ, ФБ СТРАНА, ИНСТАГРАМ
ПМФ КРАГУЈЕВАЦ САЈТ, ФБ СТРАНА, ИНСТАГРАМ, ЈУТЈУБ
ПРВИ ПРВИ НА СКАЛИ ПОРТАЛ, ФБ СТРАНА, ТВИТЕР, ИНСТАГРАМ, ЈУТЈУБ
Добитници признања Зелени лист из Крагујевца, Ботаничка башта и удружење ПРВИ ПРВИ НА СКАЛИ јавности представљају заједничко стварање Еколумне на сајту Екологија Крагујевац и на порталу удружења.
Досадашње објаве:
УПОЗНАЈ ПРИРОДУ ДА БИ ЈЕ ВИШЕ ВОЛЕО
Извор: ПРВИ ПРВИ НА СКАЛИ
