Препоручујемо

Лековито биље II

11. марта 2023.

Биљке које садрже алкалоиде, а које се користе као аналептици (за појачање рада срца, циркулације крви и дисања, централна стимулација) су на пример кафа, чај.

Кафа – Coffea spp (fam Rubiaceae)

Карл Лине, шведски ботаничар, први је описао род кафе (Coffea) у свом делу Species plantarum публикованом 1753. године. Род Цоффеа садржи око 125 врста биљака које могу бити у форми дрвећа или пак жбуња. Пореклом су из тропске и јужне Африке.

Како је препознати? То је жбун или ниско дрво са зимзеленим листовима који су наспрамно распоређени овалног или дугуљастог облика. Цветови су бели и мирисни. Плод је сочна црвене бобица са два полулоптаста семена са браздом на равној страни (зрнца кафе). Семе садржи алкалоиде и то највише кофеин (0,7-2,8%). Кофеин делује: стимулативно на централни нервни систем (ЦНС), позитивно на кардиоваскуларни систем, као вазодилататор, као диуретик, а и активира липазу која између осталог доводи до разлагања субкуталних масних наслага.

Две главне комерцијалне врсте кафе су: арабика и робуста.

Coffea arabica - арабика (лево); Coffea canephora – робуста (десно)

Coffea arabica - Арабика

Зимзелено ниско дрво или жбун, висине од 2-8м. Гајене биљке су због орезивања ниже. Листови су широки, сјајни тамнозелени, елиптично-јајасти до дугуљасти, дужине 6-12цм. Цветови су бели, пречника 10-15мм.

Од ње се добија традиционална кафа и чини две трећине светске производње кафе.

Coffea canephora - Робуста

Једноставан начин да робусту разликујете од арабике је по типично набораним листовима. Има јачи коренов систем, крупнија је, брже расте, толерантнија је на болести и сушу, раније почиње да даје плодове. Може да порасте до око 12 метара, Дрво даје обилан род. Лакши је за гајење од арабике.

У односу на тежину, семе Робусте има до 2,8% кофеина док код Арабике не прелази 1,8%. Семе робусте се обично користи за добијање истант кафа, и за мешавину еспреса.

Обе врсте кафе се плантажно гаје у толим крајевима јужне Земљине хемисфере што можете видети на приложеној мапи.

Мапа гајења кафе: р - подручје гајења Робусте (Coffea robusta) и Арабике (Coffea arabica), м - подручје гајења Робусте; а - подручје гајења Арабике (извор: Викимедија)

Биљка кафе није много захтевна у погледу услова за гајење. Можемо је гајити и код нас, али као украсну биљку која у летњем периоду може бити на тераси, у дворишту, башти, а у зимском периоду у кући где оплемењује животни простор. Одговара јој хумусно, кисело, умерено влажно земљиште, оптимална температура ваздуха око 25°C (у зимском периоду може да опстане и на температури 16-18°C).

Од семена до биљке кафе

  • Кафу првенствено користимо као напитак за уживање и релаксацију јер, како је напред наведено, кофеин надражује ЦНС услед чега се лакше подноси замор, одстрањује сањивост, побољшава памћење, односно како интелектуални тако и физички рад је ефикаснији. Годишње се попије 135 милиона кубика кафе. Препоручује се дневна количина кофеина од 400 милиграма, тј. 3-4 шољице. Међутим, то је препорука, али сваки организам је прича за себе, па је осетљивим особама ова количина велика. Прекомерна употреба кафе изазива несаницу, вртоглавицу, дрхтавицу.
  • Бројне студије су показале да се конзумирањем три шољице кафе дневно смањује могућност настанка: дијабетеса, Паркинсонове болесте (научници са Универзитета у Њу Џерзију су открили да одређена супстанца у кафи, заједно са кофеином, спречава оболевање од Паркинсонове болести и деменције), канцера дебелог црева, цирозе јетре и камена у жучи.
  • Кафа поред кофеина садржи и велику количину полифенола који имају антиоксидативно дејство. Неке студије указују да је кафа по садржају антиоксиданата богатија од зеленог и црног чаја, али и од какаа и од вина.
  • Кафа има и диуретично дејство (тј. поспешује избацивање течности из организма) и због тога уз кафу увек пијте и воду.

Уживајте сваког дана уз две до три шољице кафе!

Литература

Silvarolla, M. B.; Mazzafera, P.; Fazuoli, L. C. (2004). Plant biochemistry: A naturally decaffeinated arabica coffee". Nature. 429 (6994): 826. Bibcode:2004Natur.429..826S.
Vignoli, J. A.; Bassoli, D. G.; Benassi, M. T. (2011). "Antioxidant activity, polyphenols, caffeine and melanoidins in soluble coffee: The influence of processing conditions and raw material". Food Chemistry. 124 (3): 863–868. doi:10.1016/j.foodchem.2010.07.008.
Victor R. Preedy (2015): Coffee in Health and Disease Prevention, Academic Press, pages 39-44

У наредној објави о лековитим биљкама: Чајеви

Аутор: проф. др Горица Ђелић
Обрадио: Дејан Милошевић

БОТАНИЧКА БАШТА САЈТФБ СТРАНАИНСТАГРАМ

ПМФ КРАГУЈЕВАЦ САЈТФБ СТРАНАИНСТАГРАМЈУТЈУБ
ПРВИ ПРВИ НА СКАЛИ ПОРТАЛФБ СТРАНАТВИТЕРИНСТАГРАМЈУТЈУБ

Добитници признања Зелени лист из Крагујевца, Ботаничка башта и удружење ПРВИ ПРВИ НА СКАЛИ јавности представљају заједничко стварање Еколумне на сајту Екологија Крагујевац и на порталу удружења.

Досадашње објаве:

УПОЗНАЈ ПРИРОДУ ДА БИ ЈЕ ВИШЕ ВОЛЕО

Извор: ПРВИ ПРВИ НА СКАЛИ

Print Friendly, PDF & Email
Taгови:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Повезани чланци

Претражите сајт

© Copyright 2022 Eкологија Крагујевац
linkedin facebook pinterest youtube rss twitter instagram facebook-blank rss-blank linkedin-blank pinterest youtube twitter instagram