Модерна истраживања у области алелопатије су интердисциплинарна и веома се брзо развијају. Овом науком се баве биолози, еколози, биохемичари, физиолози, педолози, хемичари, агрономи и шумари. Велики је значај проучавања алелопатије за екологију као науку и примену у пракси. Мале количине биљних токсина могу бити одговорне за смањење раста других биљака и апсорпције воде и минерала, а посредно имају утицај и на микроклиму.
Веома је важна улога алелопатских интеракција за биодиверзитет и очување екосистема. Алелопатија може да регулише густину и продуктивност биљне заједнице, али алелохемикалије најчешће не доводе до смрти биљака. Зато се алелопатске супстанце могу користити у биолошкој контроли без ефекта по изумирање других врста на које делују. Алелопатске интеракције имају важне ефекте на биљне заједнице. Један део врста из заједнице се губи услед хемијски индуковане инхибиције и кроз остваривање селективног притиска, који фаворизује јединке отпорне на инхибицију изазване дејством алелохемикалија.
У последњих неколико година пољопривреда мора да се избори са повећаним загађењем животне средине. Са једне стране, неодговорно се користе синтетичке хемикалије за контролу корова и штеточина у агроекосистемима, а са друге стране, лоше се управља ђурбрењем земљишта. Разјашњавање алелопатских интеракција може да има велики практични значај у процесу развоја „зелене одрживе пољопривреде“. Разумевање овог феномена потенцијално води ка развоју нових биохербицида, као и правилној ротацији усева како би се контролисали корови, развоју „алелопатских варијетета“ пољопривредних култура, као и контрола „болести земљишта“ и проблема формирања нових плантажа. Алелопатија нуди нову алтернативу – развој еколошке пољопривредне праксе са двоструким циљем – повећање продуктивности гајених биљака и очувања стабилности екосистема.
Сматра се да је синтеза алелохемикалија под регулацијом одређених гена. Уз напредне биотехнолошке методе, научници предвиђају да ће у будућности моћи да изолују алелопатске гене из једне врсте и да их пренесу у другу биљну врсту. Бројни гени, као што су ген инхибитор трипсина и ген регулатора етилена су успешно изоловане из једне биљке и пренете у другу биљку. Бројни истраживачи раде на методама трансфера алелопатских гена из дивљих врста у пољопривредне културе у циљу смањења коришћења синтетичких хербицида који имају штетне ефекте по животну средину. Такође, постоје шансе да се приступом генима који су укључени у биосинтезу секундарних метаболита и генетским инжењерингом повећа продукција или промени састав секундарних метаболита код биљака. Такође, алелохемикалије ослобођене у ризосферу показују значајан утицај на доступност нутријената, њихову динамику и усвајање од стране биљака. Шире знање о ефектима биљних алелохемикалија на минералну исхрану и кружење нутријената у земљишту, детоксификацију тешких метала и повећању растворљивости минералних материја може допринети повећању коришћења нутријената од стране биљака кроз смањење њиховог губитка и развитка ефикаснијих и одрживијих техника ђубрења земљишта.
Резултати алелопатских студија могу да имају велику улогу у управљању и обнови нарушених екосистема. Идентификација алелопатског потенцијала страних врста биљака може допринети селекцији одређених врста, са мањим алелопатским ефектима, у пројектима обнове вегетације и ревитализације деградираних станишта, попут јаловишта рудника, пепелишта термоелектрана, напуштених површинских копова руда и каменолома.
Сликe 1. i 2. Алелопатија у пракси (биохербициди) – утицај алелохемикалија из биљних остатака ражи на супресију раста корова (горе) у засаду парадајза у односу на контролно поље без примене жетвених остатака ражи (доле)
Слика 3. Орах је извор потенцијалних биохербицида – алелохемикалије пореклом из ораха успоравају раст других биљних врста испод крошње овог дрвета
Слика 4. Алелопатија у башти – употреба сламе као извора алелохемикалија у сврху редукције раста корова
Аутор/фото: др Филип Грбовић
Обрадио: Дејан Милошевић
БОТАНИЧКА БАШТА САЈТ, ФБ СТРАНА, ИНСТАГРАМ
ПМФ КРАГУЈЕВАЦ САЈТ, ФБ СТРАНА, ИНСТАГРАМ, ЈУТЈУБ
ПРВИ ПРВИ НА СКАЛИ ПОРТАЛ, ФБ СТРАНА, ТВИТЕР, ИНСТАГРАМ, ЈУТЈУБ
Добитници признања Зелени лист из Крагујевца, Ботаничка башта и удружење ПРВИ ПРВИ НА СКАЛИ јавности представљају заједничко стварање Еколумне на сајту Екологија Крагујевац и на порталу удружења.
Досадашње објаве:
УПОЗНАЈ ПРИРОДУ ДА БИ ЈЕ ВИШЕ ВОЛЕО
Извор: ПРВИ ПРВИ НА СКАЛИ
