Државна ревизорска институција (ДРИ) уочила је бројне неправилности у мерењу квалитета ваздуха у Србији. Они се пре свега односе на неправилно одређивање локација мерних станица, као и на неодговарајући начин узимања узорака.
Такође, ДРИ наводи да Србија и даље нема јединствени систем мониторинга квалитета ваздуха јединствени начин извештавања о овим подацима, нити јединствени индекс квалитета ваздуха.
Квалитет ваздуха се оцењује и на основу података са мерних места и локација која нису предвиђена за оцењивање квалитета ваздуха.
Како наводи ДРИ, усисне цеви за узимање узорака су постављене на већој или мањој удаљености од прописане, а понекада усисне цеви нису постављене тако да омогућавају слободно струјање ваздуха или постоје значајне препреке које могу да утичу на струјање ваздуха.
Jавни ревизор упозорава и да се не врше фиксна мерења свих загађујућих материја.
У извештају су посматрани градови са загађеним ваздухом, односном квалитетом ваздуха треће категорије. То су Београд, Нови Сад, Панчево, Ужице и Бор.
У свим градовима уочени су недостаци када је у питању праћење квалитета ваздуха и ДРИ је у сваком од градова уочио недостатак једног броја мерних места за фиксно мерење.
У Београду недостају мерна места за фиксна мерења концентрација олова, бензена, арсена, кадмијума, никла и бензо(а)пирена, у Новом Саду за мерење концентације бензена, у Панчеву за мерење концентрација олова, арсена, кадмијума, никла и бензо(а)пирена.
У Ужицу недостају мерна места за фискна мерења концентрација олова, бензена, арсена, кадмијума, никла и бензо(а)пирена, а у Бору за мерења концентрације бензена и бензо(а)пирена.
Иако су мере предвиђене плановима квалитета ваздуха у локалним самоуправама спроведене, до значајнијег побољшања ваздуха од 2018. до 2020. године дошло је само у Новом Саду.
Разлози због којих планови нису довели до побољшања ваздуха у већини градова су ти што су мере ограничене само на активности које су под надлежношћу јединица локалне самоуправе, а не постоји ни законска обавеза праћења имплеметације плана и израде извештаја о његовој реализацији.
Такође, постоји недостатк квантитавни процене, односно није одређено у ком периоду је потребно постићи и колико смањење концентрација загађујућих материј. Не постоји ни централна база при Министарству и Агенцији свих планова због чега не постоји ни размена искустава. Такође планови не садрже релевантне податке о инвентару емисија и пројекцијама емисија загађујућих материја у ваздух, наводи ДРИ.
Планове квалитета ваздуха доносе надлежни органи аутономне покрајине и јединица локалних самоуправа тамо где је ваздух треће категорије.
Решење би било доношење националне Стратегије која би била ефикаснија од локалних планова.
Међутим, она још увек није донета иако је рок за њену израду била 2011. година.
„Због кашњења у припреми Стратегије (Програма) заштите ваздуха јавља се проблем прекорачења граничних вредности загађујућих материја, јер планови квалитета ваздуха које доносе локалне самоуправе не могу бити ефикасни без одговарајућих мера на националном нивоу“, пише у извештају ДРИ.
У извештају ДРИ пише и да није документован поступак избора одабраних мерних места и локација за узимање узорака детаљним фотографијама околног подручја и детаљном мапом са уцртаним положајем локација највећих извора загађивања.
Није вршена ни провера одабраних мерних места и локација након одређеног временског периода „у циљу потврђиванај валидности критеријума који су коришћени за избор“.
Фото: Schäferle/Pixabay
Извор: Нова економија, 26. 12. 2022.
ПРИЛОГ ППНС
ДРИ је у уторак 27. децембра 2022. године учинила јавно доступним 16 извештаја, односе се на градове: Београд, Нови Сад, Ужице, Панчево, Бор, као и на Министарство заштите животне средине, Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“, Агенцију за заштиту животне средине:
ПРИЛОГ: ПОСЛЕРЕВИЗИОНИ ИЗВЕШТАЈ О МЕРАМА ИСПРАВЉАЊА - Министарства заштите животне средине, Београд по ревизији сврсисходности пословања "Управљање квалитетом ваздуха"
Оврада: ПРВИ ПРВИ НА СКАЛИ
