Лековито биље IV

2. јуна 2023.

Биљке са алкалоидима које се користе као СТОМАХИК – средство за боље варење хране

ОВИ АЛКАЛОИДИ СУ ЉУТОГ УКУСА И СВОЈОМ ЉУТИНОМ ИЗАЗИВАЈУ ЈАЧЕ ЛУЧЕЊЕ ПЉУВАЧКЕ И ЖЕЛУДАЧНОГ СОКА

Користе се у случају: смањене моторне секреторне функције желуца и црева, смањеног апетита и као зачини.

Паприка - Capsicum annum L. (fam.Solanaceae)

Паприка је једногодишња биљка са разгранатом стабљиком до 50цм висине. Листови су прости на дугим дршкама, јајасти су, са зашиљеним врхом. Цветови појединачни или ређе по 2-3. Цвета од априла до августа. Плод је округла или конусна бобица црвене, жуте, наранџасте или зелене боје. Пре сазревања плод паприке има зелену боју која потиче од хлорофила. У паприкама чија боја приликом сазревања постаје жута, наранџаста и/или црвена, стварају се многобројна обојена једињења из групе каротеноида (из књиге "Хемијске приче из царства биљака", Иван Гутман, Горица Ђелић, 2020).

Најстарији записи у којима се помиње паприка су из Перуа од пре више од 3.000 до 4.000 година. У северном делу наше земље пореклом је из Мађарске, док је у јужне крајеве донета из Турске у XVII веку.

У свету се највише гаји у Азији и Америци, и то у зона умереног појаса, мање у тропским пределима. У Европи је култура јужних делова, а код нас се највише гаји у околини Хоргоша, Новог Књажевац, Футога и Лесковца.

Еколошке карактеристике

Оптимум за клијање и ницање паприке је 27-30°C. У фази цветања и формирање плодова неопходна је дневна температура од 25°C и ноћна 16-21°C. На температури од 32 (38°C) и испод 15°C (5°C) одбацује цветове и зауставља се раст. Оптимално расте на плодном алувијалном земљишту и на чернозему у условима пуне дневне светлости (не трпи сенку).

ИМА ВИСОКУ НУТРИТИВНУ ВРЕДНОСТ ЈЕР САДРЖИ:

Угљене хидрате – у фази зрелости плод у односу на суву материју садржи 40% шећера (што утиче на зачинске особине), 10-18% целулозе (која има лаксативно дејство и потпомаже правилно варење хране);
Протеине – којих има: у омотачу плода (перикарпу) 16-17% а у семену 18% у односу на суву материју;
Липиде – у перикарпу их има око 6%, и у семену 20-30%;
Органске киселине;
Минералне материје (макроелементи: K, Na, Ca, P, Mg, Fe, Al, H, S и микроелементи Cu, Zn, Co, Mn) који се налазе у перикарпу где чине 5-6% суве материје (саставни део фермената који су неопходни у реакцијама метаболизма);
Витамине: садржи велике количине витамина Ц (100-300 мг/100г), витамина Б1, витамина Б2, витамина Е, Пантотенске киселине, због чега за паприку важи да има високу физиолошку вредност у исхрани људи.
Воду – воде има 82-92% у сировој паприци;
Једињења капсаицина – због којих је паприка љута, а налазе се у жилицама или бочним преградама плода у посебним ћелијама чијим пуцањем се расипа, па се добија утисак да је цео плод љут.

„Љутина паприке одређује се по методи коју је поставио амерички научник Вилбур Сковил (Wilbur Scoville) 1912. године. По њему се за љутину користе такозване Сковилове јединице. Поступак је следећи. Самлевена паприка или екстракт паприке меша се са заслађеном водом и екипа дегустатора одређује разблажење код којег се љутина више не може осетити. На пример, ако је за нестанак љутине, екстракт паприке потребно разблажити зашећереном водом 100.000 пута, онда се каже да љутина паприка има 100.000 Сковилових јединица.

По љутини, наше паприке спадају у најслађе. Наше љуте фефероне (разне врсте) имају од 500 до 2.500 Сковилових јединица, што је незнатно у односу на, нпр, љуту паприку са Јамајке са 100.000-200.000“. (из књиге "Хемијске приче из царства биљака", Иван Гутман, Горица Ђелић, Владимир Стевановић, 2020).

Сорте најљућих паприка

Капсаицин има лековито дејство јер:

делује антисептички;
у дигестивном тракту спречава развој бактерија труљења;
побољшава варење хране дражењем слузокоже црева;
повећава ниво хистамина у крви који чини главни одбрамбени систем људског организма на реуматска обољења;
има специфично дејство на нервне завршетке који преносе надражаје топлоте.

У исхрани и у лековите сврхе користи се плод паприке и у свежем и у прерађеном облику.

Љута паприка се користи за израду тинктура и екстракцију капсаицина. Тинктуре и капсаицин су саставни делови препарата за спољашњу употребу у лечењу реуматских обољења. Капсаицин у свежем и у сувом стању може да иритира, па и да изазове упалу коже и зато са љутом паприком треба радити са рукавицама.

Паприка се користи за јачање имунолошког система (због високог садржаја витамина Ц), има диуретско и антиканцерогено деловање (због великог садржаја калијума), а користи се и као афродизијак – јер утиче на појачање циркулације.

^{Литература:}

^{Гутман, И, Ђелић, Г, Стевановић, В. (2020): Хемијске приче из царства биљака, Центар за научно-истраживачки рад САНУ и Универзитета - Крагујевац
Перишић, М, Петковић, Б, Белојевић Г, Христос А (2011): Зачини – чаробна храна, Елит-Медица-Калиграф
Сарић, М. (1989): Лековите биљке Србије, САНУ, Београд}
У наредној објави о лековитим биљкама: Бибер

Аутор: проф. др Горица Ђелић
Обрадио: Дејан Милошевић

БОТАНИЧКА БАШТА САЈТ, ФБ СТРАНА, ИНСТАГРАМ

ПМФ КРАГУЈЕВАЦ САЈТ, ФБ СТРАНА, ИНСТАГРАМ, ЈУТЈУБ
ПРВИ ПРВИ НА СКАЛИ ПОРТАЛ, ФБ СТРАНА, ТВИТЕР, ИНСТАГРАМ, ЈУТЈУБ

Добитници признања Зелени лист из Крагујевца, Ботаничка башта и удружење ПРВИ ПРВИ НА СКАЛИ јавности представљају заједничко стварање Еколумне на сајту Екологија Крагујевац и на порталу удружења.

Досадашње објаве: