Јаловишта азбеста су један од озбиљних еколошких проблема с којима се данас суочавају многе земље Европе и света. Азбест, који је раније коришћен у широком спектру грађевинских материјала, индустријских производа и возила, врло је токсичан материјал који може изазвати озбиљна плућна обољења и друге респираторне проблеме. Када азбестни материјали постану оштећени или изложени временским условима, влакна азбеста се могу ослободити и ући у ваздух. Људи који живе или раде у близини јаловишта азбеста могу бити изложени овим влакнима, што представља озбиљан ризик по њихово здравље. Нарочито је то изражено у подручјима где се рудници и јаловишта азбеста налазе у близини људских насеља, пољопривредних површина, пашњака и водотокова.
Јаловиште рудника азбеста „Страгари“ (44°09’ Н, 20°40’ Е), који је затворен више од две деценије, налази се у месту Котража (општина Крагујевац, Шумадијски управни округ), на надморској висини 227-290 метара. Геолошку подлогу овог локалитета чине серпентини и серпентинисани перидотити, јурске старости. На овом локалитету је процесом метаморфозе настао серпентинисани азбест, на коме је лоцирано велико јаловиште флотације азбеста у виду свежих наслага азбеста. Страгарачки азбест (хризотилни тип „кожасти азбест“, сребрнасте боје, 8МгО×2СиО2×2Х2О) присутан је у виду превлака, сочивастих тела, а азбестна влакна се међусобно преплићу. Интензивна експлоатација азбеста је почела у току 50-их година прошлог века, али је трајала само 40 година, након чега је експлоатација обустављена и рудник затворен. Поред рудника је формирана депонија азбестне јаловине, која је настала као крајњи (отпадни) продукт прераде руде азбеста. Јаловина азбеста, која се вештачким путем депоновала као продукт обраде руде азбеста, припада класи антропогених (техногених) земљишта, а по типу је депосол.
Фото: ПРВИ ПРВИ НА СКАЛИ
Јаловиште рудника азбеста „Страгари“ је једно од највећих еколошких проблема с којим се локално становништво и власти сусрећу. Азбест је минерал који се некад често користио у грађевинској индустрији због своје издржљивости и отпорности на топлоту. Међутим, касније су откривене његове штетне последице по здравље људи, укључујући ризик од рака плућа и других болести дисајних органа. Јаловиште азбеста Страгари је резултат година неодговорног одлагања отпада који садржи азбестне материјале. Недостатак прописа о правилном одлагању азбеста допринео је и контаминацији тла и воде у околини. Азбестна влакна отпуштају се у ваздух и могу доспети у плућа људи кроз дисање. Изложеност азбесту може узроковати озбиљне здравствене проблеме, укључујући рак плућа, мезотелом (рак плућне марамице) и асбестозу (болест везивног ткива). Такође, азбест може контаминирати тло и подземне воде, што представља опасност по локалне екосистеме, биљни и животињски свет.
Важно је нагласити да је санација јаловишта азбеста дуготрајан процес који захтева сарадњу локалне власти, стручњака за заштиту животне средине, биолога и еколога, удружења грађана, као и подршку регионалних и националних институција. Такође је важно уложити напоре у подизање свести о опасностима азбеста како би се смањио ризик од изложености људи овом токсичном материјалу. Кроз сарадњу институција, стручњака и локалне заједнице, могуће је обезбедити сигурну санацију и заштитити здравље људи и екосистема од штетних последица азбеста на овом подручју.
Фото: ПРВИ ПРВИ НА СКАЛИ
Да би се решио овај проблем, најпре је неопходно предузети одговарајуће мере уклањања азбеста. Уклањање јаловишта азбеста мора бити пажљиво планирано и изведено од стране посебно обучених стручњака. Они ће правилно употребити заштитну опрему, применити одговарајуће методе уклањања и осигурати правилно одлагање азбестног отпада. Неки од могућих метода укључују мокру методу, у којој се азбестни материјали прскају водом како би се спречило ослобађање влакана у ваздух. Такође може се користити херметичко паковање како би се спречило ширење азбестних влакана током транспорта. Одлагање азбестног отпада треба вршити на посебним депонијама које су пројектоване тако да спрече контаминацију околине.
Такође, једна од веома битних стратегија које се могу искористити је ревитализација јаловишта кроз обнову вегетације и стварање земљишта од иницијално стерилног супстрата, каква је сама азбестна јаловина. Ово подразумева истраживање постојеће флоре, вегетације, фауне, гљива и земљишта (подлоге), фаворизовање одређених врста за које се утврди да могу најефикасније да се развијају на оваквим стаништима и сађење других биљних врста (дрвенастих, жбунастих и зељастих) у циљу покривања и везивања тла и формирања биљног покривача на азбестној јаловини. О живом свету који се развија на оваквом типу станишта биће више речи у наредној колумни.
Фото: Јаловиште рудника азбеста Страгари - Ф. Грбовић
Важно је да се јаловишта азбеста не игноришу од стране надлежних органа и грађана или остављају нерешена. Њихово отклањање није само неопходно за заштиту здравља људи, већ и да би се спречило даље загађење животне средине. Такође, јаловишта азбеста представљају и један вид "естетског загађења предела". Власти, заједно са стручњацима и локалним заједницама и удружењима, треба да сарађују како би развили ефикасне планове уклањања азбеста и спровели на одговарајући начин. Јаловишта азбеста представљају озбиљан еколошки изазов, али правилним планирањем, обуком и мерама опреза могуће је решити овај проблем. Важно је да сви будемо свесни ризика које азбест представља и да предузмемо кораке ка његовом безбедном уклањању и одлагању. Само тако се може заштитити здравље људи и животиња и очувати животна средина за будуће генерације.
Аутор/фото: др Филип Грбовић
Обрадио: Дејан Милошевић
БОТАНИЧКА БАШТА САЈТ, ФБ СТРАНА, ИНСТАГРАМ
ПМФ КРАГУЈЕВАЦ САЈТ, ФБ СТРАНА, ИНСТАГРАМ, ЈУТЈУБ
ПРВИ ПРВИ НА СКАЛИ ПОРТАЛ, ФБ СТРАНА, ТВИТЕР, ИНСТАГРАМ, ЈУТЈУБ
Добитници признања Зелени лист из Крагујевца, Ботаничка башта и удружење ПРВИ ПРВИ НА СКАЛИ јавности представљају заједничко стварање Еколумне на сајту Екологија Крагујевац и на порталу удружења.
Досадашње објаве:
УПОЗНАЈ ПРИРОДУ ДА БИ ЈЕ ВИШЕ ВОЛЕО
Извор: ПРВИ ПРВИ НА СКАЛИ
