Хлорофил је биљни пигмент зелене боје, који је неопходан за процес фотосинтезе. Захваљујући овом пигменту, једино су биљке у стању да врше процес синтезе органских једињења и продукцију кисеоника, због чега се фотосинтеза сматра универзалним биолошким процесом, на рачун кога је омогућен живот и опстанак свих живих бића на планети Земљи.
Хлорофил се у биљној ћелији налази у посебним органелама које се називају хлоропласти. Највише хлоропласта садрже ћелије листа, као и ћелије стабла зељастих биљака. У биљном свету постоји више врста хлорофила, али су најзначајнији хлорофил а и хлорофил б, који су заступљени код свих виших биљака. У хемијској структури хлорофила доминира порфирински прстен, у чијем се центру налази атом магнезијума.
Хлорофил у биљним ћелијама
Основна улога хлорофила у процесу фотосинтезе је апсорпција Сунчеве светлости, након чега се светлосна енергија преводи у хемијску енергију, везану у органским једињењима која се том приликом синтетишу.
Осим немерљиве улоге хлорофила у синтези органских једињења, пре свега угљених хидрата, и продукцији кисеоника, овај зелени пигмент има значајну улогу и у превентиви и терапији многих болести код људи. Због тога се данас велики број истраживања базира на доказивању значаја овог пигмента за здравље људи. У медицинске сврхе, хлорофил се употребљава у свом природном облику или као додатак исхрани. Међутим, ови додаци исхрани могу бити ефикаснији, због тога што у природном облику, хлорофил, иако је растворљив у мастима, не може да „преживи“ варење довољно дуго, да би могао бити апсорбован. Додатак исхрани је, заправо, хлорофилин, који садржи бакар уместо магнезијума у центру молекула хлорофила, али су му сва друга физиолошка својства слична хлорофилу.
Структура порфиринског прстена хлорофила са атомом магнезијума у центру (лево)
Хлорофилин са атомом бакра у центру прстена (десно)
У свом природном облику хлорофил се у организам уноси храном која је богата овим пигментом. То је, пре свега, зелено поврће (спанаћ, броколи, зеље, першун, зелена салата, боранија, рукола, грашак, пшенична трава). Пшенична трава може бити добар алтернативни лек за нека здравствена стања и корисна је за људе којима је потребна трансфузија крви, антиканцерогена терапија, детоксикација јетре, лаксативи, терапија за зацељивање чирева. Пшенична трава се користи за добијање свежег сока, који се екстрахује хладним цеђењем зелених изданака пшенице Spelte.
Пшенична трава
У последње време хлорофил се све више користи као суплемент, у виду разноврсних препарата који се могу наћи у продаји. Течни хлорофил се добија из зеленог поврћа, алги и трава и пакује као суплемент. Помаже код детоксикације организма и спречавања многих болести. Такође, представља моћни антиоксидант, који успорава старење и штити од хроничних и канцерогених болести. Хлорофил, примењен у виду суплемената, помаже и код дерматолошких обољења, зарастања рана и смањивања акни, побољшава функцију јетре и смањује упале изазване штетним цревним бактеријама. Такође, побољшава крвну слику, тако што стимулативно делује на стварање крвних елемената, па се користи и као додатак терапији у лечењу анемије. Неке студије показују да течни хлорофил делује и као природни дезодоранс и да елиминише непријатне мирисе из тела, што се добро показало код особа, које због метаболичких поремећаја, имају непријатан телесни мирис.
Суплементи хлорофила
Како се користе суплементи хлорофила? Препорука је да се ови препарати, који се могу купити у апотекама и продавницама здраве хране, додају у малим количинама у смутије (шејкове) или преливе. Није лоше узимати га као додатак и уз било коју другу разноврсну исхрану, али никако не треба заборавити чињеницу да ништа не може да замени свеже поврће, које треба конзумирати у што већим количинама. Важно је напоменути и то да клиничка испитивања дуга 50 година нису показала никакве опасне нуспојаве течног хлорофила, али могући су благи нежељени ефекти, попут нешто тамније мокраће или благе дијареје. Пошто хлорофил није тестиран на трудницама и дојиљама, препорука је, да због недостатка поузданих информација, оне избегавају овај суплемент.
У наредној објави: Биљке из епрувете
Аутор: проф. др Биљана Бојовић
Обрадио: Дејан Милошевић
Извор: ПРВИ ПРВИ НА СКАЛИ
Добитници признања Зелени лист из Крагујевца, Ботаничка башта и удружење ПРВИ ПРВИ НА СКАЛИ, јавности представљају заједничко стварање Еколумне на сајту Екологија Крагујевац и на порталу удружења.
БОТАНИЧКА БАШТА САЈТ, ФБ СТРАНА, ИНСТАГРАМ
ПМФ КРАГУЈЕВАЦ САЈТ, ФБ СТРАНА, ИНСТАГРАМ, ЈУТЈУБ
ПРВИ ПРВИ НА СКАЛИ ПОРТАЛ, ФБ СТРАНА, ТВИТЕР, ИНСТАГРАМ, ЈУТЈУБ
Досадашње објаве:
