Препоручујемо

Зелени план: кључ климатски неутралнe и одрживe ЕУ

2. августа 2022.

Парламент жели Зелени план у средишту ЕУ пакета опоравка након пандемије ковид-19. Сазнајте више о плану за климатски неутралну Европу.

Током пандемије коронавируса успорила се економска активност, што је довело до смањења емисија угљеника, али и рецесије с којом је суочен ЕУ. Парламент у резолуцији усвојеној 15. маја 2020. позива на доношење амбициозног плана опоравка који се темељи на Зеленом плану.

Као одговор на то, Европска комисија представља ЕУ следеће генерације, план ЕУ за економски опоравак, који заједно са дугорочним прорачуном ЕУ за раздобље 2021-2027 има за циљ да створи зеленију, инклузивнију, дигиталну и одрживу Европу и повећа отпорност на будуће кризе, попут климатске кризеПарламент је у фебруару 2021. одобрио главни инструмент тог плана, Инструмент за опоравак и отпорност.

У новембру 2019. Парламент проглашава климатску кризу тражећи од Комисије да у све своје предлоге укључи ограничавање глобалног отопљавања на 1,5°С и да осигура знатно смањење емисија стаклених башти.

Као одговор, Комисија представља Еропски зелени план, уз који би Европа до 2050. требало да постане климатски неутрална.

Сазнајте више о напретку ЕУ-а у остваривању климатских циљева

Први кораци у оквиру Зеленог плана

Финансирање зелене транзиције

Комисија је у јануару представила План улагања у одрживу Европу, стратегију за финансирање Зеленог плана кроз привлачење најмање трилион евра јавних и приватних улагања током следећег деценије.

Механизам праведне транзиције, део плана улагања, треба да помогне у ублажавању социјалних и економских последица транзиције за раднике и заједнице највише погођене променом. У мају 2020. Комисија предлаже инструмент зајма јавном сектору за подршку зеленим улагањима у регијама зависним о фосилним горивима, који је Парламент одобрио у јуну 2021. године.

Парламент и Веће договорили су увођење нових извора прихода за финансирање прорачуна и плана опоравка. Они укључују приходе од система трговине емисијама и механизам за подешавање граница угљеника којим би се увео намет на увоз одређене робе.

Како би подстакао улагања у еколошки одрживе активности, Парламент је у јуну 2020. донео ново законодавство о одрживом улагању.

Парламентарци су у новембру 2020. затражили прелаз са неодрживог на одржив економски систем, као пресудан услов за развој дугорочне стратешке аутономије и повећање отпорности ЕУ.

Сазнајте више о праведном преласку на зелену економију за све европске регије

Климатска неутралност као део закона

У марту 2020. Комисија је предложила Европски закон о клими, правни оквир за постизање климатске неутралности до 2050. Парламент је у јануару позвао на амбициозније циљеве смањења емисија од првобитно предложених од стране Комисије.

Парламент и Веће постигли су привремени договор о повећању циља смањења емисија у ЕУ до 2030. са 40 на најмање 55 посто. Парламент је усвојио пропис о клими 24. јуна 2021. Циљ за 2030. и постизање климатске неутралности до 2050. биће правно обвезујући, приближавајући ЕУ циљу постизања негативних емисија након 2050. и потврђујући његово вођство у глобалној борби против климатских промена уочи ЦОП26 у новембру 2021.

Пропис треба да омогући лакше увођење циљева у законодавство и да донесе разне користи, укључујући чишћи ваздух, воду и земљиште, мање рачуне за енергију, обновљене домове, бољи јавни превоз и више станица за пуњење е-аутомобила, мање отпада, здравију храну, и боље здравље за садашње и будуће генерације.

И економија ће имати користи јер се отварају могућности у подручјима у којима Европа жели да постави глобалне стандарде. Очекује се и стварање радних места, на пример у подручју обновљивих извора енергије, енергетски ефикасним зградама и процесима.

Сазнајте више о кључним тренуцима и улози ЕУ у глобалној борби против климатских промена

Оснаживање европске индустрије и малих и средњих предузећа

У марту 2020. Комисија је представила нову индустријску стратегију за Европу како би се европским предузећима омогућили прелаз на климатску неутралност и дигитална будућност. У новембру је Парламент тражи ревизију предлога и узимање у обзир последица пандемије у индустријском сектору. Заступници желе да ЕУ подржи индустрију током почетне фазе опоравка, а затим да се у другој фази усредсреди на трансформацију и већу аутономију. У мају 2021. Комисија је предложила ажурирану индустријску стратегију.

Будући да мала и средња предузећа чине 99 одсто европских предузећа која остварују 50 одсто БДП-а и заслужна су за два од три радна места, Комисија је истовремено предложила нову стратегију за мала и средња предузећа којом се подстичу иновације, смањује бирократија и омогућује бољи приступ финансирању. На пленарној седници у децембру посланици су гласали о ставовима око стратегије за мала и средња предузећа и затражили од Комисије да је ажурира у складу с новонасталом ситуацијом због коронавируса, истичући проблеме са ликвидношћу и дигиталне аспекте, као и подршку зеленијој економији.

Сазнајте више о новој индустријској стратегији ЕУ

Комисија је у марту 2020. представила и Акциони план ЕУ за циркуларну економију који укључује мере за цели животни циклус производа којима се циркуларна економија, подстиче одржива потрошња и гарантује мање отпада. Фокус је на:

Сазнајте више о предностима циркуларне економије и како се Парламент бори против загађења пластиком.

Стварање одрживог прехрамбеног система

Прехрамбени сектор један је од главних покретача климатских промена. Иако је пољопривреда у ЕУ једини велики пољопривредни сектор у свиету у којем су емисије стаклене баште смањене (за 20 одсто од 1990), она је и даље одговорна за око 10 одсто емисија (од чега 70 одсто отпада на животиње).

Стратегијом „од поља до стола” коју је Комисија представила у мају 2020. требало би да се гарантује праведан, здрав и еколошки прихватљив прехрамбени систем, уз истовремено осигуравање довољних средстава за пристојан живот пољопривредника. Обухвата цели ланац снабдевања храном, од смањења употребе пестицида и продаје антимикробних средстава за половину, као и смањења употребе ђубрива до повећања еколошке пољопривреде.

Сазнајте како се Парламент бори против пестицида у храни

Очување биолошке разноликости

ЕУ истовремено настоји да реши проблем губитка биолошке разноврсности, укључујући могуће изумирање милиона врста. Циљ Стратегије ЕУ за биолошку разноврсност до 2030, коју је Комисија представила у мају, је да заштити природу, заустави пропадање екосистема и губитак биолошке разноврсности.

Парламент је усвојио своје ставове о Стратегији ЕУ за биолошку разноврсност до 2030: враћање природе у наш живот 8. јуна, инсистирајући да њено спровођење буде у складу са другим ецропским стратегијама Зеленог плана.

Сазнајте више о стратегији ЕУ-а за биолошку разноврсност до 2030. године

Парламент се залаже за одрживо шумарство јер шуме играју кључну улогу у апсорпцији и ублажавању емисија угљеника. Парламентарци препознају важност шумарства у стварању радних места у руралним заједницама и улогу коју ЕУ може да играти у заштити и обнови светских шума.

Извор: Европски парламент
Обрада: Екологија Крагујевац

Print Friendly, PDF & Email
Taгови:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Повезани чланци

Претражите сајт

sr Serbian
© Copyright 2022 Eкологија Крагујевац
linkedin facebook pinterest youtube rss twitter instagram facebook-blank rss-blank linkedin-blank pinterest youtube twitter instagram