Препоручујемо

Више од 100 организација из Немачке: У будућности строго регулисати генетички инжењеринг

19. децембра 2022.

Строго регулисати генетички инжењеринг - кључни је захтев из саопштења које је до јавности проследило Централно удружење пољопривредних произвођача, прерађивача и продаваца органске хране у Немачкој (Bund Ökologische Lebensmittelwirtschaft - BÖLW). Саопштење је потписало више од сто организација који деле визију о индустрији органске хране као одржив облик пословања која ужива широко друштвено одобравање. Садржај објављујемо у целини.

Применити принцип предостржности. Осигурати слободу избора и производњу без ГМО. Производња без ГМО у Немачкој и у Европи је угрожена!

Индустрија и политичари, присталице примене генетичког инжењеринга, већ годинама лобирају за то, да се нове методе генетичког инжењеринга, као што су CRISPS/CAS изузму из закона о генетичком инжењерингу. Овим они желе да ублаже постојећу дефиницију генетичког инжењеринга. Тиме се угрожава слобода избора, сигурност људи и животна средина. Путеви ка одрживој пољопривреди би на тај начин били дугорочно ометени и блокирани.

Ми, удружења, организације, институције и фондације из области заштите животне средине, животиња и природе, из области развојне политике, цркви, заштите потрошача, друштвене праведности, пољопривреде, узгоја, производње добара за сетву, очувања разноликости биљака и животиња, прехрамбене индустрије, трговци, пчелари, као и омладински покрети, иницијативе покрета за заштиту климе и ми из покрета друштвених и економски одговорних система исхране – заједно се боримо за заштиту животне средине и заштиту потрошача.

Наш став је јасан: генетички инжењеринг је генетички инжењеринг. Позивамо Савезну владу да у Немачкој и на европском нивоу настави да регулише и обележава све постојеће, као и будуће методе генетичког инжењеринга, као и од њих насталих генетски модификованих организама (ГМО) према постојећем праву Европске уније о генетичком инжењерингу, јер:

  • Европски суд правде је у јулу 2018. изрекао да и нове методе такође спадају у генетички инжењеринг, на основу европског закона о генетичком инжењерингу. Због тога се на основу принципа предострожности, садржаног у праву Европске уније, морају предузети мере заштите животне средине и здравља људи.
  • Преко 80% потрошача у Немачкој и даље не прихвата генетски модификоване производе у својим тањирима и у пољопривреди, што такође потврђује и тренутна студија о свести о природи Савезне агенције за животну средину. Због тога се заговорници генетичког инжењеринга залажу да на наше тањире стижу генетски модификовани производи без назнаке да је управо реч о таквим производима.
  • Нове врсте генетичког инжењеринга, као што је на пример CRISPS/CAS, могу дубоко продрати у генетски материјал живих бића и суштински га променити. Дакле, више гена у истом организму може бити изманипулисано истовремено или узастопно. Ова нова димензија дубинског задирања у геном представља велики ризик за човека, животиње и животну средину. Такође и брзина којом се могу генерисати мутације повећава потенцијални ризик CRISPS/CAS и других метода. Основни проблеми генетичког инжењеринга као што су укрштање, контаминација и неповратност и даље су присутне код новог генетичког инжењеринга.
  • Такозвани Gene Drives су екстремни пример за додатне ризике и потенцијалну злоупотребу новог генетичког инжењеринга. По први пут би се њима манипулисало дивљим врстама изван пољопривреде. Један од наведених циљева је истребљење непожељних врста или целих популација. Једном ослобођена ланчана реакција генетичког инжењеринга Gene Drives се не може више ни повратити, ни контролисати. У најгорем случају то доводи до колапса читавог екосистема.
  • Органске и конвенционалне фарме имају право на производњу без ГМО. Органска пољопривреда, конвенционална пољопривреда и производња намирница без примене генетичког инжењеринга су широм света области које су у порасту и које имају наду. Оне нуде пољопривредницима сигурна нова тржишта и перспективе за своје фарме. Узгој без ГМО, узгајање семена, пољопривреда, прехрамбена индустрија и трговина зависе од обележавања ГМО производа, транспарентности, следљивости као и од регулисања коегзистенције и одговорности, прописаних законима о генетичком инжењерингу.

Притом долазимо до тога да су обећања заговорника генетичког инжењеринга лажна и обмањујућа јер генетски модификоване биљке не доприносе климатској адаптацији у пољопривреди или смањењу пестицида. Насупрот томе концентрација усмерена на техничка решења спречава пут ка преко потребној екологизацији пољопривреде. Не генетска оптимизација мањег броја осетљивих високоприносних примерака, већ што већа могућа разноликост сорти и раса и разноврсни системи узгоја обезбеђују локалну адаптацију и умањују ризик од пропадања усева и болести. У тренутним околностима највећег изумирања врста још од нестанка диносауруса морамо хитно подржати генетску разноликост, разноликост раса и сорти као и животних заједница.

Са друге стране генетички инжењеринг служи као средство за одржавање индустријске пољопривреде и сточарства, чији је фокус на извозу и који штете клими и биодиверзитету.

Новим методама као што су CRISPS/CAS требало би обновити аграрни систем који је створио многе проблеме са којима се пољопривреда суочава. Индустријска пољопривреда се убраја у велике емитенте гасова стаклене баште и доприносе деградацији земљишта и даљем оптерећењу животне средине. Управо је она у комбинацији са генетичким инжењерингом одговорна за масовну употребу пестицида и губитак (агро)биодиверзитета.

Све док се истраживања и политика једногласно усмеравају на генетички инжењеринг и све док се милијарде додељују за развој ГМО, истовремено ће други развојни путеви бити блокирани. Са новим методама генетичког инжењеринга покреће се даљи талас патентирања живих бића и њихових особина као и методе њихових манипулација, које доводе до још веће концентрације аграрног тржишта у рукама великих корпорација. На глобалном југу пољопривредници производе око 85% свих семена ван комерцијалног тржишта. Ови пољопривредни системи семена су угрожени узгојом или увозом генетички модификованих биљака, високим накнадама за лиценцу за патенте и забраном репродукције.

Због тога захтевамо следеће:

  • Даље стриктно регулисање нових врста генетичког инжењеринга у складу са већ постојећим законима Европске уније о генетичком инжењерингу.
  • Процедура одобрења са свеобухватним ризиком такође мора важити и за нове генетски модификоване организме. У складу са принципом предострожности ризици везани за технологију морају бити процењени.
  • Осигурати слободу избора и транспарентност за потрошаче, пољопривреднике, пчеларе, узгајиваче, производњу семена, прехрамбене компаније, као и трговину и одржавање обележавања, следљивост и одговорност за ГМО производе.
  • Брзи развој поступака детекције и за нове врсте генетичке модификације, као и консеквентна контрола увоза генетски модификованих биљака, животиња и производа.
  • Глобални и јавно доступни регистар који садржи транспарентне информације о свим генетски модификованим организмима који се пуштају, узгајају или пласирају на тржиште.
  • Озелењавање (екологизација) комплетне пољопривреде (и узводних и низводних области) – за то је потребно проширење системски оријентисаних приступа, базираних на решењима за што више еколошке, одрживе, социјално праведне и самоопредељене системе исхране, погодне за климу и биодиверзитет.
  • Крај генетски модификованих биљака толерантних на хебрициде и инсектициде.
  • Забрана генетичког инжењеринга за узгој животиња. Потребан нам је одговарајући узгој, погодан за животиње, уместо масовних експеримената над животиња, који за циљ имају само да изазивају болести, уз помоћ нових метода генетичког инжењеринга.
  • Адекватна подршка истраживању и развоју агроеколошких система и метода узгоја и њиховом регионалном прилагођавању и имплементацији, као и еколошком и традиционалном узгајању без ГМО.
  • Забрана патената на живот. Корпорације не смеју присвајати миленијумски рад пољопривредника и регионалних узгајивача.
  • Без пуштања Гене Дриве организама у природу! За заштиту људског здравља и биодиверзитета потребан је глобални мориторијум на примену технологије којом се дивље врсте замењују генетичким варијантама и тако бивају десетковане и потпуно искорењене.
  • Зауставити губитак биодиверзитета и очувати и подржати генетску разноликост, разноликост врста и разноликост животних заједница.

Изнети став су потписали следећи аутори:

  • Agrar Koordination
  • Aktion 3. Welt Saar e. V.
  • Aktion Agrar – Landwende jetzt! e. V.
  • Aktionsbündnis für gentechnikfreie Landwirtschaft in
  • Sachsen
  • Aktionsbündnis gentechnikfreie Landwirtschaft
  • Baden-Württemberg
  • apfel:gut e. V. – Förderverein zur Entwicklung und Durchführung ökologischer Obstzüchtung
  • Arbeitsgemeinschaft bäuerliche Landwirtschaft (AbL) e. V.
  • Arbeitsgemeinschaft der Umweltbeauftragten in der EKD
  • (AGU)
  • Arbeitskreis Gerechtigkeit, Frieden, Bewahrung der
  • Schöpfung der Konföderation evangelischer Kirchen
  • in Niedersachsen
  • Arbeitslosenselbsthilfe Oldenburg (ALSO) e. V.
  • Assoziation ökologischer Lebensmittelhersteller e. V.
  • Aurelia Stiftung
  • Bioland e. V.
  • Biopark e. V.
  • Bodensee-Stiftung
  • Brot für die Welt
  • Bund für Umwelt und Naturschutz Deutschland e. V.
  • (BUND)
  • BUND Naturschutz in Bayern e. V. (BN)
  • Bund Ökologische Lebensmittelwirtschaft e. V. (BÖLW)
  • Bundesverband Beruflicher Naturschutz (BBN)
  • Bundesverband für Umweltberatung e. V.
  • Bundesverband Naturkost Naturwaren (BNN) e. V.
  • Bündnis für eine agrogentechnikfreie Region (um) Ulm
  • Bündnis für gentechnikfreie Landwirtschaft Niedersachsen,
  • Bremen, Hamburg
  • Bündnis Junge Landwirtschaft e. V.
  • Campact e. V.
  • Dachverband Kulturpflanzen- und Nutztiervielfalt e. V.
  • De Immen e. V.
  • Demeter e. V.
  • denkhausbremen e. V.
  • Deutscher Berufs und Erwerbs Imker Bund e. V. (DBIB)
  • Deutscher Naturschutzring e. V.
  • Deutscher Tierschutzbund
  • Die Freien Bäcker e. V.
  • Dreschflegel e. V.
  • Ecoland e. V.
  • Ecoropa
  • Europäisches BürgerInnen Forum
  • FDCL - Forschungs- und Dokumentationszentrum
  • Chile-Lateinamerika e. V.
  • FIAN Deutschland
  • Fördergemeinschaft Ökologischer Landbau
  • Berlin Brandenburg e. V. (FÖL)
  • Fördergemeinschaft Ökologischer Obstbau e. V.
  • Foodwatch
  • Forum CSR International
  • Forum Ökologie & Papier
  • Forum Umwelt & Entwicklung
  • Gäa e. V. Vereinigung ökologischer Landbau
  • Gen-ethisches Netzwerk e. V.
  • Gen-ethische Stiftung
  • Gentechnikfreie Regionen in Deutschland
  • Gentechnikfreie Regionen Mecklenburg Vorpommern
  • Global Nature Fund
  • GLS Bank
  • Grassroots Foundation
  • Greenpeace
  • IG Nachbau
  • Initiative gentechnikfreie Metropolregion Hamburg
  • Inkota Netzwerk e. V.
  • Institut für Welternährung e. V. Berlin
  • Interessengemeinschaft der Bio-Märkte (IGBM)
  • Interessengemeinschaft für gentechnikfreie Saatgutarbeit
  • (IG Saatgut)
  • Jugend im Bund für Umwelt und Naturschutz Deutschland
  • (BUNDjugend)
  • Junge Arbeitsgemeinschaft bäuerliche Landwirtschaft
  • (jAbL)
  • Junges Bioland e. V.
  • Kampagne „Meine Landwirtschaft“ | Wir haben es satt!
  • Kampagne für Saatgutsouveränität
  • Katholische Landvolkbewegung Deutschland
  • Kein Patent auf Leben
  • Keyserlingk-Institut
  • Kultursaat e. V.
  • Landesnaturschutzverband Baden-Württemberg e. V.
  • Mellifera e. V.
  • Misereor
  • Naturschutzbund Deutschland e. V. – NABU
  • Naturland – Verband für ökologischen Landbau e. V.
  • Netzwerk Solidarische Landwirtschaft e. V.
  • Neuland e. V.
  • Nyéléni.de
  • oekom e. V. – Verein für ökologische Kommunikation e. V.
  • open house e. V.
  • Pestizid Aktions-Netzwerk e. V. (PAN Germany)
  • Pomologen-Verein e. V.
  • Save Our Seeds
  • Seeds Action Network
  • Slow Food Deutschland e. V.
  • Slow Food Youth
  • Stiftung für Mensch und Umwelt
  • Stiftung GEKKO
  • Umweltinstitut München e. V.
  • Verbund Ökohöfe e. V.
  • Vereinigung der Freizeitreiter und -fahrer
  • in Deutschland e. V.
  • WWF Deutschland
  • Yeşil Çember – ökologisch interkulturell gGmbH
  • Zukunftsstiftung Landwirtschaft

Извор/фото: Boelw
Превод: Ана и Александра Мијаиловић
Обрада: ПРВИ ПРВИ НА СКАЛИ

Print Friendly, PDF & Email
Taгови:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Повезани чланци

Претражите сајт

sr Serbian
© Copyright 2022 Eкологија Крагујевац
linkedin facebook pinterest youtube rss twitter instagram facebook-blank rss-blank linkedin-blank pinterest youtube twitter instagram