Национална еколошка асоцијација (НЕА) представила је првог дана 2023. године извештај "Ваздух 2022" који садржи анализу нивоа аерозагађења у Републици Србији у 2022. години.
НЕА сматра да је неопходно анализирати најновије резултате мониторинга и започети са реализацијом плана, "имајући у виду више година негирани проблем прекомерног загађења ваздуха, али и усвојени стратешки национални документ у области управљања квалитетом ваздуха, Програм заштите ваздуха у Републици Србији са акционим планом за период од 2022. до 2030. године, у коме се недвосмислено наводи да је ваздух у Србији загађен изнад прописаних лимита са процењеним бројем превремених смрти".
Садржај извештаја објављујемо у целини.
Грађанима, стручној јавности и институцијама презентујемо анализу нивоа аерозагађења у Републици Србији у 2022. години и то првог дана 2023. године.
Имајући у виду више година негирани проблем прекомерног загађења ваздуха, али и усвојени стратешки национални документ у области управљања квалитетом ваздуха - Програм заштите ваздуха у Републици Србији са акционим планом за период од 2022. до 2030. године у коме се недвосмислено наводи да је ваздух у Србији загађен изнад прописаних лимита са процењеним бројем превремених смрти, неопходно је анализирати најновије резултате мониторинга и започети са реализацијом плана.
Иако је 2022. година прошла без спровођења свих неопходних мера у циљу почетка интензивног и ефикасног деловања на изворе емисија загађујућих материја ова стручна анализа свих релевантних података (прикупљених у оквиру система xЕцо Ваздух) ће помоћи доносиоцима одлука да не изгубе више ни један дан у спровођењу законских обавеза заштите јавног здравља од аерозагађења. Уложен је велики труд да се сви доступни подаци из аутоматског мониторинга прикупе, анализирају и представе у виду јасне и прецизне слике где је и колико ваздух прекомерно загађен у Републици Србији, како се не би губила енергија на коментарисање параметара који нису прекорачени.
Поред чињенице да су многе мерне станице почеле са радом током године овај извештај се не бави процентом доступности података јер је и ова слика стања квалитета ваздуха веома забрињавајућа. Иако у овом тренутку нису доступни подаци о концентрацијама пулутаната који су резултат лабораторијских анализа, то не сме као до сада спречавати институције на свим нивоима да крену у законом обавезујуће активности смањења емисија главних извора загађења. Посебно је стављен акценат на најновија медицинска истраживања која су показала још већи степен угрожености здравља становништва због изложености далеко мањим концентрацијама загађујућих материја него што је то случај у Србији.
Апелујемо на надлежне институције свих нивоа одлучивања да овде представљене податке и анализе узму у хитно разматрање како би у најкраћем року била усвојена адекватна категоризација квалитета ваздуха у свим градовима и општинама где постоји аутоматски мониторинг (првенствено праћење концентрација ПМ честица) и сходно томе биле донете ургентне мере за смањење аерозагађења у циљу заштите здравља грађана.
Подсећамо да је НЕА у септембру предала Влади Републике Србије и Министарству заштите животне средине предлог неопходних измена Закона о заштити ваздуха како би био функционалнији и да због видљивих недостатака не би служио као алиби за континуитет нечињења институција. Најбитније разлоге за потребне и ургентне измене закона наводимо у даљем тексту:
У току 2022. године систем xEco је имао могућност да прикупи податке из свих расположивих оперативних система за аутоматски мониторинг квалитета ваздуха, укључујући државни којим управљају Агенција за заштиту животне средине, Градски завод за јавно здравље Београд, Град Панчево и други, односно грађанских – анализатора "Климерко" донираних грађанима у оквиру различитих пројеката односно анализатора које грађани набављају различитим каналима и повезују са системом "Заједница сензора" (Sensor Community. На основу свих података, са анализатора који имају попуњеност годишњих серија средњих сатних вредности од преко 75% долази се до донекле очекиваног закључка да "грађански" анализатори заправо детектују ниже средње вредности концентрација ПМ2,5 и ПМ10 на годишњем нивоу.
Средње годишње концентрације ПМ2,5 и ПМ10 на свим државним и "грађанским" сензорима са више од 75% расположивих података у току 2022. године:
Ваздух у зонама Србија и Војводина у 2022. години је прекомерно загађен јер је у градовима и општинама доминантно трећа категорије према законским одредбама.
На основу одредби Закона о заштити ваздуха презентујемо градове, општине и насеља које према садашњој категоризацији имају прекомерно загађен ваздух (ИИИ категорија) у 2022. години на основу броја дана (изнад Уредбом дозвољених 35 дана) са прекорачењем средњих дневних концентрација ПМ 10 честица.
Број дана са прекорачењем средњих дневних граничних концентрација ПМ10 у 2022. години:
Такође, граничне вредности за средње годишње концентрације ПМ10 (40 µг/м3) су прекорачене у Ужицу (60,9), Ваљеву (50,8), Поповцу (49,2), Новом Пазару (48,4), Смедереву – Радинац (46,5), Београду - Земун Тошин Бунар (44,4), Великим Црљенима (40,9) и Панчеву – Војловица (40,8). Граничне вредности за средње годишње концентрације ПМ2,5 суспендованих честица (25 µг/м3) су такође прекорачене у многим местима, као и за ПМ10 у Новом Пазару, Ужицу, Ваљеву, Смедереву али и у Пироту, Лазаревцу, Чачку, Косјерићи, Нишу.
Уколико би се у анализи равноправно користили и подаци из "грађанског" мониторинга (са више од 75% временске обезбеђености) могли бисмо да закључимо да је до неке врсте прекорачења (средње годишње концентрације ПМ2,5 или ПМ10, односно трајање прекорачења дневних граничних вредности за ПМ10) дошло и у следећим местима: Зајечар, Горњи Милановац, Неготин, Шабац, Тутин, Гроцка, Лозница, Краљево, Лапово, Обреновац, Књажевац, Ковин, Нови Сад, Јагодина, Сента, Прибој, Зрењанин, Ковачица, Вршац, Барајево, Кикинда, Крагујевац и Апатин.
Наравно овде су наведене само локације у којима има мерења, уз напомену да државни мониторинг у контексту праћења концентрација ПМ честица у реалном времену и даље покрива само 12 од 29 градова са преко 50 хиљада становника, те да око 20% становника у земљи живи у општинама (око 78 општина) у којима нема никаквог мониторинга квалитета ваздуха.
Због прекорачења броја средњих часовних концентрација сумпор диоскида (SО2) у Бору је такође прекомерно загађен ваздух (39 сати од прописаних 24) уз напомену да топионица не ради од маја месеца.
Због прекорачења средњих дневних концентрација приземног озона(О3) од 100µг/м3. Прекомерно загађен ваздух је био и на Копаонику и Каменичком Вису, али и у Крагујевцу.
ЗДРАВСТВЕНИ АСПЕКТ АЕРОЗАГАЂЕЊА
Како загађен ваздух утиче на људско здравље у Републици Србији
У најновијој публикацији Института за здравствене ефекте (септембар 2022) коју можете прочитати овде (у прилогу овог чланка, прим. Екологија Крагујевац) наведен је податак да годишње у Републици Србији премине пре времена 12.700 људи услед дугогодишње изложености загађеном ваздуху. Процена је рађена на основу званичних података мониторинга квалитета ваздуха и званичних података здравствене статистике.
Из поређења ових података види се да су стопе морталитета услед загађеног ваздуха у Републици Србији знатно више када се посматра укупно загађење ваздуха као узрок смрти, загађење микро честицама које су суспендоване у ваздуху и загађење ваздуха у домаћинствима. Овакви подаци не чуде зато што у Републици Србији више од 95% популације живи у зонама где средње годишње вредности најмањих честица (које су и најопасније по здравље ПМ2,5) прелазе вредност препоручену од Светске здравствене организације, а то је 5 μг/м3.
По подацима већ поменуте студије Института за здравствене ефекте из Бостона дисање загађеног ваздуха дуги низ година је повезано са повећаном вероватноћом да особе које су томе изложене развију хроничне болести плућа, хроничне болести срца и крвних судова, шлог, рак плућа, шећерну болест, заразне болести као што је запаљење доњих респираторних путева итд. Постоји све више доказа који указују на повезаност изложености трудница аерозагађењу и услед тога рађање беба са малом телесном тежином на рођењу или рађање пре времена.
На горњој слици* видимо колики се проценат од свих смрти по одређеним групама узрока смрти (болести) може приписати загађеном ваздуху. Од свих преминулих у Србији:
Оно што посебно забрињава је да се од свих смрти деце у првом месецу живота 9% приписује загађеном ваздуху.
Познато је да су епидемиолошке и интервентне студије пружиле доказе да је загађење ваздуха честицама (ПМ) нарочито ПМ2,5 повезано са ризиком од неситноћелијског рака плућа (НСЦЛЦ) код непушача, међутим директан узрок и механизам иницирања овог тумора нису били утврђени. Није доказано да ПМ2,5 честице делују на наследни материјал ДНК, тј. на генетском нвоу. Запажено је иначе да се јако повећао проценат карцинома плућа код непушача, управо НСЦЛЦ, последњих пар деценија, па је тако данас око 20% таквих у популацији карцинома плућа. Међу њима је честа онкогена драјвер мутација ЕГФР, за коју су развијени ефикасни молекуларни лекови.
Група научника на челу са Charles Swanton-ом је међутим ове године објавила резултате свог великог истраживања који бацају светло на ову тематику. Анализирали су 463.679 непушача да би утврдили механизме повезаности повећања концентрације 2,5 μм ПМ (ПМ2,5) са ризиком од рака. Извршили су ултра-дубоко геномско молекуларно профилисање 247 узорака нормалног плућног ткива, анализирали нормално плућно ткиво код људи и мишева након излагања ПМ2,5 честицама аерозагађења, и истражили последице ПМ2,5 на промоцију тумора у моделима рака плућа код мишева.
Резултати су показали следеће:
Запањујуће је да се ризик повећавао за сваки прираст од само 1 μг/м3 концентрације ПМ2,5.
Утврђено је да 18-33% узорака нормалног плућног ткива садржи (неактивне, немалигне) мутације ЕГФР које су све бројније са старењем, а ПМ2,5 честице узрокују директно настанак НСЦЛЦ у таквом епителу који садржи те ЕГФР мутације које постају сада покретачи малигног процеса под деловањем ПМ2,5 честица.
Све ове превремене смрти, као и огроман број специфичних обољења, могли су се и могу се убудуће спречити смањењем загађења ваздуха.
Имајући у виду све наведено, први корак ресорног министарства је променити Закон о заштити ваздуха у најкраћем року, како би се институционална анализа стања квалитета ваздуха за 2022. годину извршила на начин прилагођен спровођењу наведеног Програма заштите ваздуха и припадајућег акционог плана. Неопходно је укључење и подршка овом процесу Министарства здравља управо због изнетих медицинских истраживања.
Први позитиван помак у досадашњем неуспешном процесу управљања квалитетом ваздуха је усвајање поменутог Програма заштите ваздуха у Републици Србији за период од 2022. до 2030. године са Акционим планом, којим су дефинисане мере и активности које ће се спроводити у наредном периоду у циљу побољшања квалитета ваздуха. У овом документу је број превремених смрти услед изложености загађеном ваздуху процењен на око 12.629 (као референтна година узета је 2015). У документу се разматрају три могућа сценарија смањења загађења ваздуха и за сваки од њих је израчунато колико би било мање превремених смрти по појединим загађујућим материјама. Број превремених смрти у директној је корелацији са нивоом загађења ваздуха.
Још једном подвлачимо да је неопходно да активности на спровођењу Акционог плана Програма заштите ваздуха у Републици Србији отпочну одмах.
Анализу су израдили чланови Стручног савета НЕА: Елизабет Пауновић, проф. Драгана Јовановић, Дејан Лекић и Миленко Јовановић.
*Извор: Health Effects Institute, Trends in Air Quality and Health in the Republic of Serbia, 2022
ПРИЛОГ 1: ИЗВОРНИ ИЗВЕШТАЈ
ПРИЛОГ 2: TRENDS IN AIR QUALITY AND HEALTH IN THE REPUBLIC OF SERBIA - A STATE OF GLOBAL AIR SPECIAL REPORT
Извор: НЕА
Обрада: ПРВИ ПРВИ НА СКАЛИ
