Препоручујемо

Хербицид глифосат откривен у узорцима мајчиног млека - показала студија у Бразилу

24. августа 2022.

Нова студија урађена на узорцима мајчиног млека открила је да су дојене бебе које живе у близини ГМО усева током врхунца прскања у држави Парана (једној од 26 у Бразилу) биле изложене значајним нивоима глифосата у мајчином млеку.

Нивои су били слични у урбаним и руралним подручјима, што значи да је изложеност загађењу животне средине вероватно била важан фактор, саопштила је организација "САД без ГМО" (ГМО Фрее УСА).

Аутори студије истичу важност континуиране идентификације ових једињења у мајчином млеку како би се могле предузети мере заштите јавног здравља и смањења ове врсте контаминације.

У САД се не спроводи таква студија нити прац́ење, што доводи нашу новорођенчад у опасност од здравствених проблема који ц́е произац́и из потенцијално значајног нивоа унетог глифосата у првих шест месеци њиховог живота, поручују из ове организације.

АРХИВА ППНС САД: Хербицид глифосат у 80 одсто узорака урина

Према подацима које је у јуну ове године објавио Ројтерс, укупна површина засада соје у Бразилу била је скоро 41 милион хектара у сезони 2021/2022, од чега немодификована соја (без ГМО) чини само 2% засађених површина.

Очекује се да ће површина засађена сојом без ГМО у новој сезони (2022/2023) која почиње у септембру порасти за 24% јер је намера фармера да одговоре на већу потражњу из Европе, која такву соју добија делом из Индије. Услед пандемије, Индија је затворила своје границе за извоз хране и створила додатну потражњу (за бразилском сојом).

"Све више Европљана тражи млеко од крава које се хране конвенционалном сојином сачмом, јаја од пилића храњених конвенционалном сојом. У Немачкој постоји све већи покрет да се свиње узгајају коришћењем зрна без ГМО", речи су стручњака са Института Соја Ливре које преноси Ројтерс.

ИЗ САДРЖАЈА СТУДИЈЕ

Студија је објављена под називом "Одређивање глифосата у мајчином млеку дојиља у руралном подручју државе Парана, Бразил", а аутори који су једнако допринели овом раду су: M. CamicciaL. Z. P. CandiottoS. C. GaboardiC. Panis i L. B. M. Kottivitz  - сви са бразилског државног универзитета Западне Паране, Франциско Белтрао.

У апстракту је наведено да је циљ ове студије био да се потврди присуство глифосата у мајчином млеку и да се окарактерише изложеност мајке загађеној животној средини. На врхунцу примене глифосата у усевима кукуруза и соје у том региону, током априла и маја 2018. године, сакупљено је 67 узорака млека од жена које су дојиле бебе у граду Францисцо Белтрао (држава Парана), а живеле су у урбаним и руралним подручјима. Глифосат је детектован у свим анализираним узорцима мајчиног млека са средњом вредношц́у од 1,45 µг/Л. Такође, глифосат је детектован у узорцима воде за пиц́е из урбаног подручја и у артешким бунарима из руралног подручја региона где је живела испитивана популација. Процена укупне количине глифосата коју су унеле бебе које доје у периоду од шест месеци била је значајна. Ови резултати сугеришу да је проучавана популација у лактацији била загађена глифосатом, вероватно услед континуираног излагања таквој околини, пише у апстракту студије.

Аутори у уводу овог рада подсећају да Светска здравствена организација (СЗО) препоручује да се све бебе хране искључиво мајчиним млеком до шестог месеца живота. Стога постоји велика забринутост због загађења ове хране (или супстанце) јер су деца рањивија због незрелости њихових виталних система, укључујуц́и и имуни систем. Иако мајчино млеко има високу нутритивну вредност, оно може да буде важан извор хемикалија за децу која доје.

Хемијска загађеност људског млека је широко распрострањена и резултат је вишедеценијског загађења животне средине токсичним производима. Високи нивои загађивача су пријављени код жена које живе у пољопривредним областима земаља у развоју са интензивном употребом пестицида. Иако су користи од дојења вец́е од ризика од загађивача у мајчином млеку, континуирана идентификација ових једињења у мајчином млеку је изузетно важна како би се могле предузети мере јавног здравља да се ово загађење смањи, пишу аутори студије.

Бразил је последњих година постао највец́и потрошач пестицида на свету. Утицаји на јавно здравље су широко распрострањени, захватају огромне територије и утичу на различите популације, као што су радници у различитим делатностима, у фабрикама и на фармама, и сви потрошачи контаминиране хране и воде. Глифосат је тржишни лидер у Бразилу међу пестицидима, чини 33,6% укупно продатих пестицида, наглашено је у студији.

АРХИВА ППНС: Погрешан је пут решавања глади на планети Земљи помоћу ГМО - проф. др Маријан Јошт (ИН МЕМОРИАМ)

Франсиско Белтрао има јаку пољопривредну делатност, посебно монокултуре соје и кукуруза, које захтевају третман хербицидима, међу којима се најчешц́е користе глифосат и 2,4Д. С обзиром на развојни модел бразилске пољопривреде, који се заснива на растуц́ој потражњи за синтетичким хемијским агенсима, студије које анализирају утицај употребе пестицида на становништво су релевантне за мерење њиховог утицаја. Стога је ово истраживање имало за циљ да истражи присуство хербицида глифосата у мајчином млеку дојиља које живе у граду Францисцо Белтрао током врхунца прскања ове супстанце у региону, како би се измерило загађење животне средине која је настала, као и да се процени повезаност између социо-еколошких параметара овог хербицида и здравствене историје жена у лактацији, записано је на крају увода.

"Без сумње, најрелевантнији налаз наше студије био је откривање глифосата у свим евалуираним узорцима мајчиног млека. Расподела нивоа у µг/Л била је прилично слична међу подузорцима. Не постоји закон о минималним нивоима глифосата у мајчином млеку, али у случају пестицида, морамо претпоставити да је прихватљив ниво нула", навели су аутори, поред осталог у делу за дискусију.

Аутори су указали и на експерименталне податке који су показали да су мушки пацови под утицајем глифосата имали поремец́аје (смањен ниво тестостерона, оштец́ене Сертолијеве ц́елије (прим. ППНС: ћелије које се налазе у зиду семених каналића мушких полних жлезда-тестиса) и смањени број сперматида. Такође су предочили да изложеност глифосату код животиња утиче на њихов репродуктивни систем у пубертету и одраслом добу изазивајуц́и смањење броја сперматозоида и нивоа тестостерона. Такви налази указују на потенцијал глифосата за ендокрине поремец́аје и појачавају потребу за додатним студијама како би се разумеле последице на развој детета, сматрају аутори.

"Наши налази о контаминацији животне средине су показали да су уочени нивои глифосата у води унутар нивоа дозвољених бразилским законом за ову супстанцу (до 500 µг/Л). Међутим, када погледамо максималне границе које су одобриле земље у Европској унији (0,1 µг/Л по пестициду), ови налази су забрињавајуц́и, посебно имајуц́и у виду нивое пронађене у води из артешких бунара. Овај налаз појачава појава узорака мајчиног млека загађеног глифосатом у популацији која живи у географском региону са глифосатом у води. Разни пестициди улазе у водене ресурсе и загађују људе", упозоравају аутору.

Главни путеви разлагања глифосата у води су микробиолошка деградација (биодеградација) и повезивање са седиментима. Глифосат се не разграђује брзо у води, али у присуству водене микрофлоре, глифосат се разлаже у АМПА рецептор и на крају у угљен-диоксид. Пошто је глифосат-АМПА покретљив у животној средини, његово присуство у површинским и подземним водама ц́е вероватно повец́ати изложеност животиња и људи. Присуство глифосата у храни, иако у ниским концентрацијама, сугерише да глифосат опстаје у ланцу исхране "изван капије фарме" широм комерцијалног тржишта, у свим фазама складиштења, транспорта и обраде, припреме и коначно потрошње, пише на крају студије "Одређивање глифосата у мајчином млеку дојиља у руралном подручју државе Парана, Бразил".

ПРИЛОГ DETERMINATION OF GLYPHOSATE IN BREAST MILK OF LACTATING WOMEN IN A RURAL AREA FROM PARANÁ STATE, BRAZIL

Фото: Agropages
Извори: Toxin-free USA; Cielo
Обрада: ПРВИ ПРВИ НА СКАЛИ

Print Friendly, PDF & Email
Taгови:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Повезани чланци

Претражите сајт

© Copyright 2022 Eкологија Крагујевац
linkedin facebook pinterest youtube rss twitter instagram facebook-blank rss-blank linkedin-blank pinterest youtube twitter instagram