Кратак историјат Ботаничке баште у Крагујевцу
Влада СР Југославије, у оквиру програма заштите биодиверзитета, донела је 1993. године Резолуцију о очувању биодиверзитета у нашој земљи. Једна од важних мера ове Резолуције предвиђала је и формирање ботаничких башти. Као резултат сарадње ресорног министарства и локалне самоуправе, у Крагујевцу је основана Ботаничка башта.
Ботаничка башта је као посебна организациона целина Института за биологију и екологију Природно-математичког факултета Универзитета у Крагујевцу свечано отворена 8. септембра 1997. године. Подручје Ботаничке баште у Крагујевцу се налази у склопу Спомен-парка "Крагујевачки октобар", заузима простор од 18,4 хектара и представља највећу ботаничку башту на Балканском полуострву. Ботаничка башта представља и научно-наставну базу Природно-математичког факултета у Крагујевцу и велику лабораторију на отвореном.
Значај Ботаничке баште у Крагујевцу
Ботаничка башта у Крагујевцу има вишеструки значај. На простору Баште као научно-наставне базе одвијају се активности научних радника којима се омогућава континуирано очување биодиверзитета флоре и фауне Србије. Башта представља и простор за очување генофонда аутохтоних врста што има велики практични значај и у очувању угрожених биљних врста Србије и Балканског полуострава. Такође, Башта је и место активности едукације у области заштите биодиверзитета и животне средине, чиме се подиже степен еколошке културе најшире популације.
Као научно-наставна база и велика лабораторија на отвореном, Башта пружа велике могућности за едукацију и истраживања. За студенте Природно-математичког факултета, Института за биологију и екологију, Башта је простор где се реализује теоријска и практична настава, као и научни радови из области попут морфологије, систематике и фитогеографије биљака, екологије биљних врста и заједница, таксономских истраживања биљака, флористичких истраживања Србије, заштите ретких и угрожених биљних врста флоре Србије, истраживања индикаторске улоге биљака, али и животиња у детекцији стања животне средине и друга фундаментална истраживања из области биологије (Аврамовић и др, 2007; Павловић-Муратспахић и др, 2010).
У Ботаничкој башти, као центру за очување биљног генофонда и заштити угрожених биљних врста, примењују се ботаничка истраживања првенствено усмерена за конзервацији врста у „in-situ“ и „ex-situ“ условима. Заштита „in-situ“ подразумева очување климатогене заједнице храстовог појаса, односно шума сладуна и цера (Quercetum frainetto - cerris Рудски 1949). Ова заједница покрива велике површине Србије, пре свега Шумадију, ширећи се према Босни, Црној Гори, Македонији и Бугарској. Интезивном антропогеном активношћу ареал поменутих храстова на подручју нарочито Шумадије је знатно смањен тако да је улога Ботаничке баште у очувању климатогене заједнице овог храстовог појаса добила на изузетном значају.
Општа, важна улога ботаничких башти је и у очувању и заштити угрожених и заштићених биљних врста са одређеног подручја. Научни радници Института за биологију и екологију раде на „ex-situ“ заштити биодиверзитета флоре Србије умножавајући на терену Ботаничке баште поједине угрожене, реликтне и ендемичне врсте. Њиховом реинтродукцијом на природна станишта обезбеђује се опстанак врста на угроженим локалитетима. Истовремено се уносе и друге аутохтоне врсте (дрвенасте, жбунасте, зељасте, лековите, медоносне, јестиве, шумске воћкарице, декоративне и др), како би се обогатио фонд аутохтоних врста и оне сачувале за будуће генерације.
У Ботаничкој башти у Крагујевцу посебна је пажња посвећена заштити ретких, ендемичних и угрожених таксона флоре Србије и Балканског полуострва. На простору Ботаничке баште гаје се и чувају реликтне и ендемичне врсте Балканског полуострава, као што су Picea omorika (Pančić) Purk, Pinus heldreichii H. Christ, Pinus peuce Griseb, Forsythia europaea Degen & Bald и др.
На простору Баште у организационом смислу формирано је неколико целина:
Највреднији део Ботаничке баште представља Изложбени део који обухвата већи број тематских целина и зона са различитим биљним врстама. Специфичне и посебне тематске целине су: флорне зоне Азије, Европе и Балкана; камењар са хазмофитним и сукултентним биљкама; зона шумских воћкарица (мукиња, јаребица, дивља трешња, дивља јабука и др); дендраријум; зелени лавиринт реликтним и ендемичним врстама (Панчићева оморика, калина, јоргован, ловор-вишња, форзиција, граб, хибискус), део са лековитим и зачинским биљкама; Школски биолошки центра са садржајима прилагођеним за децу предшколског и школског узраста; део са огледним баштама и топлим лејама; глистељак за производњу органског ђубрива; мини стакленик; кутак за шумску педагогију; кутак за животиње, мали водени екосистем и др.
У Башти инсекти имају своје „хотеле“, а веверице своју улицу и „барове за веверице“. Такође, у Ботаничкој башти можете уживати у књигама јер су под трешњом и крај бунара библиотеке на отвореном са великим бројем књига посвећеним најмлађој популацији, али и за оне озбиљније са стручном литературом. А ако се још увек нисте венчали ту је и кутак за венчање. Рекли бисмо - за сваког по нешто. Па, добродошли!
Литература:
Фото-прилози (15 страница)
У наредној објави представљамо Новогодишњи базар у Ботаничкој башти…
Приредила проф. др Снежана Бранковић са колегама
Обрадио: Дејан Милошевић
Извор: ПРВИ ПРВИ НА СКАЛИ
Добитници признања Зелени лист из Крагујевца, Ботаничка башта и удружење ПРВИ ПРВИ НА СКАЛИ, започели су сарадњу, најпре у интернет окружењу. Јавности ће представљати заједничко стварање Еколумне на сајту Екологија Крагујевац и на порталу удружења.
УПОЗНАЈ ПРИРОДУ ДА БИ ЈЕ ВИШЕ ВОЛЕО
БОТАНИЧКА БАШТА САЈТ, ФБ СТРАНА, ИНСТАГРАМ
ПМФ КРАГУЈЕВАЦ САЈТ, ФБ СТРАНА, ИНСТАГРАМ, ЈУТЈУБ
ПРВИ ПРВИ НА СКАЛИ ПОРТАЛ, ФБ СТРАНА, ТВИТЕР, ИНСТАГРАМ, ЈУТЈУБ
