И прошле године у готово свим градовима ваздух је био јако загађен. То показује анализа Националне еколошке асоцијације, урађена на основу података државног и грађанског мониторинга.
Ужичани су прошле године чак 160 дана дисали прекомерно загађен ваздух. По Закону о заштити ваздуха, толерише се 35 дана са прекорачењем средњих дневних граничних концентрација ПМ10 честица.
"Загађења ће свакако бити докле год постоји ложних уређаја који су на неадекватне енергенте, односно на мазут или чврста горива", каже Нада Јовичић, чланица Градског већа задужена за екологију у Ужицу.
Следе Поповац, Ваљево, Нови Пазар, Смедерево, Земун, Пирот, Косјерић, Панчево, Лазаревац, Чачак, Ниш, Београд…
"Термоелектране, наш ТЕ сектор који користи лигнит, сирови лигнит, то је угаљ помешан са земљом, водом и мазутом, то је оно што загађује пет пута више него што би требало да је у питању чист лигнит. Индустрија у Бору, индустрија у Смедереву, недопустиво не поштују закон. Мора се то средити, не можете ложити све и свашта и не можете очекивати од грађана да ложе свашта. Прва мера је сређивати сектор и локална ложишта. Нема алтернативе томе", поручује Миленко Јовановић из Националне еколошке асоцијације.
АРХИВА ППНС НЕА: Ваздух 2022 - саопштење о квалитету ваздуха у Србији у 2022. години
Повећана концентрација сумпор-диоксида већ годинама се бележи у Бору, а приземног озона на Копаонику и у Крагујевцу.
"Углавном смо фокусирани на она једињења која долазе из сагоревања, а постоје друге врсте извора загађујућих материја, попут оних које долазе из испаравања. Просто знамо да и у Новом Саду, и у Панчеву, и у Београду постоје индустријске зоне које у својим процесима емитују велики број различитих једињиња и та једињења заправо остају испод радара када говоримо о квалитету ваздуха", истиче др Андреја Стојић са Института за физику.
Дугорочна изложеност полутантима повезана је са различитим лошим утицајима на здравље.
"Аерозагађење вишеслојно утиче на здравље људи. Не само што директно утиче на кардиоваскуларне и плућне болести, оно утиче и на нека обољења која не бисте директно довели у везу, нпр. дијабетес. Имамо тровања, имамо канцерогена обољења уколико имамо канцерогене материје у томе и имамо један сегмент болести који се јако мало помиње, а то су мутагене болести", каже проф. др Александар Ћорац из Секције за хигијену Српског лекарског друштва.
У најновијој публикацији Института за здравствене ефекте рађеној на основу званичних података мониторинга квалитета ваздуха и здравствене статистике наведено је да годишње у Србији премине пре времена 12.700 људи услед дугогодишње изложености загађеном ваздуху.
Више него што је европски и светски просек.
Припремила Славица Глигоровић
ВИДЕО: ПРИЛОГ (2:27)
Извор: РТС, 8. 1. 2023.
ПРИЛОГ ППНС 1: ИЗВЕШТАЈ НЕА
ПРИЛОГ ППНС 2: TRENDS IN AIR QUALITY AND HEALTH IN THE REPUBLIC OF SERBIA - A STATE OF GLOBAL AIR SPECIAL REPORT
Обрада: ПРВИ ПРВИ НА СКАЛИ
