Препоручујемо

Енергетика и утицај на животну средину - одржан први научни скуп Одбора за заштиту животне средине Универзитета у Београду (ВИДЕО)

19. новембра 2022.

Професори београдског универзитета траже решења за загађење

"Енергетика и утицај на животну средину" је тема првог научног скупа који је покренуо Одбор за заштиту животне средине Универзитета у Београду. Енергетика је најактуелнија тема у овом тренутку, не само у Србији, већ и у Европи – подсећају професори.

Осим о енергетици и њеном утицају на животну средину, Одбор ће расправљати и о рударству и утицају на животну средину, загађењу ваздуха, квалитету вода, сарадњи удружења грађана са државним институцијама и медијима у ширењу знања о могућим проблемима у животној средини. Зато ће скупови бити стручно профилисани.

- Ми се налазимо у једном периоду који ће морати да да неке стратешке одговоре и за неки краткорочни и за неки дугорочни период о томе како обезбедити енергетску стабилност, како обезбедити складан економски раст и како очувати здраву животни средину, и обнављати нашу, нажалост, опадајућу популацију и како побољшати здравствене услове и здравствени статус наше нације који у свим сегментима такође нису баш на најбољем нивоу, наводи проф. Ратко Ристић, председник Одбора за заштиту животне средине Универзитета у Београду.

Ради се интегрисани план за енергетику и климу, као и нова стратегија развоја енергетике у коју су професори укључени.

- У међувремену се много тога издешавало, од енергетске кризе до сукоба у Украјини, тако да овог тренутка немамо неку претпоставку у ком правцу ће се развијати енергетика. Али, оно што је нама најбитније је да покушамо да заштиту животне средине, односно животну средину очувамо у највећој могућој мери колико је то могуће, а са друге стране да постепено до 2040-2050. идемо и наставимо са процесом декарбонизације и зелене транзиције како је то и свим националним документима предвиђено", истиче проректор Универзитета у Београду проф. Дејан Филиповић.

Зато је уводно предавање Електропривреда Србије и - тренутно стање и могући правци развоја.

- Биће ту осврта не неке моје ставове и на неке дилеме који се тичу термоелектрана задржати их, смањити њихово учешће, шта је са залихама, односно резервама угља, какав је квалитет, шта је алтернатива, електране на биомасу – колико оне могу да учествују у томе, онда остали обновљиви извори енергије, ветрогенератори, соларне електране, електране на природни гас и тако даље, најављује проф. Миомир Костић са ЕТФ-а.

Професори се надају да ће овим скуповима доћи до најбољих решења када је у питању заштита животне средине у Србији. На том послу сарађиваће са Академијом инжењерских наука и Српском академијом наука и уметности.

Припремила Наталија Синановић

ВИДЕО (2:36)

Професори Универзитета у Београду основали Одбор за заштиту животне средине

Професори Универзитета у Београду поручили су да би држава требало да се ослони на домаћу памет и стручност када припрема стратешке одлуке у енергетици јер ће се тако остварити највећа могућа добит за друштво у целини.

Говорећи о тренутним и могућим правцима развоја Електропривреде Србије (ЕПС), Миомир Костић, професор Електротехничког факултета и члан Одбора, истакао је да о српској електропривреди не смеју да одлучују странци јер су искуства показала да су они вођени интересима страног фактора и приватних група.

Костић: Не би требало да се некритички ослањамо на политику Европске уније

Костић је нагласио да при припреми стратешких одлука о будућности електрана на угаљ, Србија не би требало да се некритички ослања на политику Европске уније јер иста није конзистентна.

На скупу је било речи и о хидропотенцијалима, резервама угља, обновљивим изворима енергије, као и о природном гасу, нуклеарној енергији, енергетској ефикасности.

Сумирајући оно што је речено Ратко Ристић, проректор Универзитета у Београду и председник Одбора, истакао је да доста дискутаната истакло да би држава када решава стратешке ствари, као што је то данас енергетика, требало да се ослони на сопствене научно-истраживачке капацитете. Тако би, како је додао, искористила тај невероватан потенцијал који постоји не само на Универзитету у Београду, него и на другим српским универзитетима.

Ристић: Ако се користи домаћа памет будите уверени да ће то значити далеко већи степен одговорности и истинске посвећености

Држава би требало, како је навео, и да искористи потенцијал Академије женских наука, која представља елитну стручну научну организацију чије чланице референтне у светским оквирима.

- Ако се користи домаћа памет и домаћи експерти будите уверени да ће то имплицитно значити далеко већи степен одговорности и истинске посвећености. Никада не могу да очекујем, нити верујем да неки страни консултант или експерт може то да уради као наши људи, истакао је Ристић, професор Шумарског факултета.

Ристић: Закључке са скупова доставићемо доносиоцима одлука

Иначе, Одбор за заштиту животне средине је основан почетком ове године, али је требало времена да се именују сви представници и заврши компликована процедура регистровања. Наиме, Одбор је замишљен тако да има представнике свих групација на Универзитету, као што су техничко-технолошка, медицинска, природне науке, и да би се то спровело морао је да се мења Статут Универзитета, и да то прихвати Савет Универзитета. Када је све то завршено стекли су се услови да Одбор почне да ради.

Ристић каже да покушавају да буду отворени према свима, а остварени су и контакти са министарствима енергетике и заштите животне средине. Намера је да се успостави сарадња са свим актерима, и да се у духу најбољих намера дође до решења која ће бити на добробит целог друштва.

Он истиче да ће следећи скуп бити посвећен рударству и утицају на животну средину, а теме ће касније бити загађење ваздуха, квалитет и количина вода, земљиште, али и веза Универзитета, медија, удружења грађана и државних институција у циљу решавања проблема животне средине.

Потрудићемо се да направимо једну заједничку платформу три одбора за животну средину из три веома репрезентативне српске институције

Концепција је таква, каже Ристић, да се бирају одабрани предавачи, неће бити популистичке приче. Селекција говорника ће бити да у сваком сегменту буду присутни људи који у тој материји имају стручни или истраживачки потенцијал.

Одбор ће покушати да своје резултате и закључке са свих скупова стави у корелацију са оним што ради Одбор за животну средину Српске академије науке и уметности (САНУ) и Одбор за животну средину Академије инжењерских наука Србије.

- Потрудићемо се да направимо једну заједничку платформу три одбора за животну средину из три веома репрезентативне српске институције и да онда то пласирамо државним институцијама, влади, министарствима, јавним предузећима, каже Ристић.

Ово су чланови Одбора за заштиту животне средине:

  • Проф. др Ратко Ристић, проректор Универзитета у Београду, председник Одбора,
  • Проф. др Дејан Филиповић, Географски факултет
  • Др Драгана Ђорђевић, научни саветник ИХТМ,
  • Проф. др Миомир Костић, Електротехнички факултет,
  • Проф. др Горан Роглић, декан Хемијског факултета,
  • Проф. др Дарко Надић, Факултет политичких наука,
  • Проф. др Даница Грујичић, Медицински факултет и
  • Лазар Ковачевић, студент Машинског факултета.

Владимир Спасић

Извори: РТС; Balkan green energy news, 18. 11. 2022.

Print Friendly, PDF & Email
Taгови:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Повезани чланци

Претражите сајт

© Copyright 2022 Eкологија Крагујевац
linkedin facebook pinterest youtube rss twitter instagram facebook-blank rss-blank linkedin-blank pinterest youtube twitter instagram