Препоручујемо

Ко све има истражна права и које руде истражује у Србији?

22. новембра 2022.

Више десетина компанија стекло је истражна права, регулисана Законом о рударству и енергетици, за истраживање руда на територији Србије, а поред осталих то су литијум и пратећи елементи (бор, натријум, стронцијум), стоји у две базе података које су достављене удружењу ПРВИ ПРВИ НА СКАЛИ (ППНС), а садрже обрађене информације о имаоцима истражних права.

Најзвучније име повезано са литијумом у Србији је Рио Сава, предузеће које је основала корпорација Рио Тинто, али је "превазишло" истраживања и доспело до фазе планирања рудника - у наставку детаљније о Пројекту Јадар.

Међу носиоцима дозвола за истраживање литијума, уз остале елементе, су:

СЛУЧАЈ ЛЕВАЧ И ВЕЗА РИО ТИНТО-ЈАДАР ЛИТИЈУМ (БАЛКАН ИСТРАЖИВАЊА)

Данашње предузеће Балкан истраживања, чији су законски заступници Дејан Јовановић и Ross Richmond Cotton (Аустралија), прати више измена имена у АПР: Јадар Литхиум Београд-Чукарица (2019), Центурион Металс Београд-Чукарица (2018), Нова Центаури Металс Pty Ltd (2017), Центурион Металс Београд-Вождовац (2017), Нова Центаури Металс Београд (2016)… Од 2016. до 2020. године друштво је имало десет решења о изменама донетих у АПР-у. У јединој верзији оснивачког акта доступној на сајту државног регистра, уписано је да је за директора друштва именован Божо Гузијан из Београда. У подацима о адреси налази се мејл који упућује на сајт Balkan Mining and Minerals Limited.

ПРИЛОГ: РЕШЕЊА АПР - НОВА ЦЕНТАУРИ МЕТАЛС/БАЛКАН ИСТРАЖИВАЊА, 2016-2021

Једини члан, са уделом од 100% и оснивачким капиталом од 10.000 динара уплаћеним 2016. године, је Centralist Pty Ltd, приватна компанија из Западне Аустралије. Како смо објавили марта 2021, ова компанија је у јесен 2017. на сајту See News наведена као власник такође аустралијске компаније South East Asia Resources која је тада саопштила да у Србији стиче пет дозвола за истраживање литијума на површини од око 330 квадратних километара.

У саопштењу су српски "литијумски пројекти" окарактерисани као перспективни и стратешни значајни за европске произвођаче који користе литијум, а налазе се на само девет сати вожње од индустријског дела Немачке. Србија је представљена као неистражена, али врло плодна земља која има литијум и једини је тренутно познати извор јадарита, новог минерала који садржи литијум-борат, а који је 2004. године открио Рио Сава, подружница рудника корпорације Рио Тинто.

Као заступници Јадар Литијума, у АПР су били уписани директори Кеннетх Таинтон и Арнауд Брион из Велике Британије. Једини оснивач био је Rio Tinto Minerals Development Limited из Лондона. То је корпорација са седиштем у Лондону, основана 1933. године, са којом је Влада Србије, заједно са Рио Савом, потписала Меморандум о разумевању 2017. године (детаљно у наставку).

Ово није једина веза између тадашњег Јадар литијума и Рио Тинта. У 2018. години, Јадар литијум је објавио именовање Џерија Еикена као стручног техничког саветника за литијум борате. Како је наведено у годишњем извештају за 2018, и данас доступном, Еикен је до тада имао 46 година искуства у индустрији минерала на различитим позицијама, укључујуц́и 30 година рада за Rio Tinto Borax Exploration.

Још детаљније о литијуму у Левчу на нашем порталу: КО ТО ТАМО БУШИ, ПО ЛЕВЧУ.

СРБИЈА - ЈУЧЕ МЕЂ’ ШЉИВАМА, СУТРА МЕЂ’ РУДНИЦИМА?

Базе доступне ППНС садрже преко 200 локација за истраживање различитих сировина које захватају око 1.100.000 хектара површине. С обзиром да је Србија површине 8.836.100 хектара, то је скоро 1/8 укупне територије за руднике и то на локацијама које су, сем као плодно земљиште, препознатљиве и као изворишта воде, пише у напомени.

Безмало још сто правних лица стекло је право широм Србије да се бавим већим бројем сировина, мимо литијума:

  • Алин До Еxплоратион Београд (Цу, Ау)
  • Аппалацхиан Ресосурцес Балкан Београд (Цу, Ау, Аг, Фе, Мо)
  • Ари Стоне Ариље (кречњак као ТГК)
  • Асена инвестмент Београд (Цу, Ау)
  • Аурелиус Еxполатион Љиг (секундарна концентрација злата)
  • Авала ресоурцес Београд (Ау)
  • Балкан еxплоратион анд Мининг Београд (Пб, Зн, Аг, Цу, Ау; барит)
  • Балкан истраживања Београд (б, Ли)
  • Беткам Београд (кречњак као ТГК)
  • Бике Фоод Београд (кречњак као ТГК)
  • Бранко Моравац Пожаревац (кречњак као ТГК)
  • Братислава 2019 Нови Пазар (кречњак као ТГК)
  • Цхина Цоммуницатионс Цонструцтион ЦОМФ (песак и шљунак)
  • Цоппер Цо Београд (Цу и други метали)
  • Дееп Ресеарцх Београд (Пб, Зн, Цу, Ау, Фе)
  • Дирекција за путеве Ваљево (кречњак као ТГК)
  • ДПМ Авала Београд (Ау и пратећи метали)
  • Друмови А&Д Пирот (кречњак као ТГК)
  • Дунав Минералс Београд (племенити обојени метали)
  • Еаглеwинг Басеметал Цомпанy Селиште (злато)
  • ЕцоМет рециклаза Лозница (Сб, Пб, Зн)
  • Еделwеисс Минерал Еxплоратион Београд (Цу, Ау)
  • Еуро Елита Еко систем Љиг (Цу, Мо)
  • Евро Венет Панчево (гранит као АГК)
  • Фер Ацер Зајечар (керамичарске и ватросталне глине)
  • ФирстОуантум Еxплоратион Бео (Цу, Ау)
  • Геобокс Сремска Митровица (црвени боксит)
  • Глобал Минералс Ресоурцес Београд (Пб, Зн, Аг, Цу)
  • Голден Аге Ресоурцес Београд (Цу, Ау)
  • Голден Ј Ресоурцес Београд (Цу, Ау)
  • ГП Ископ Ђурић Сретен Тршановци (кречњак као ТГК)
  • Грота АД Крива Феја (Пб, Зн)
  • Грубелић Панић Ваљево (кречњак као ТГК)
  • Ханпту-Плус Владичин Хан (доломитски мермер)
  • И&М Вељко Ликодра (кречњак као ТГК)
  • Идера Минерал Ресоурце Еxплоратион Београд (Ау, Пб, Зн, Аг, Цу)
  • ИГМ Младост Лесковац (опекарска глина)
  • Институт за рударство и металургију Бор (техногена минерална сировина)
  • Интер Цер Београд (керамичке глине)
  • ИнтерЦер Београд (керамичка глина)
  • ЈП ЕПС Огранак ТЕ-КО Костолац (угаљ)
  • Југо-Каолин Београд (кварцни песак и шљунак)
  • Камен Висока Мајдан (андезит као сировина за АГ и ТГ камен)
  • Каменолом Игриште Краљево (андезит као ТГК)
  • Кингстоwн Ресоурцес Београд (Цу, Ау)
  • Константин Ресоурцес Београд (Ау, Аг, Цу; Фе, Пб, Зн)
  • Ковиловача Деспотовац (кречњак као ТГК)
  • Марко Транс царго Београд (доломитски мермер као ТГК)
  • Маxима Лучани (кречњак као ТГК)
  • Медголд Београд (Ау, Пг, Зн, Аг, Цу, Мо)
  • Металфер Борања Сремска Митровица (Ау, Аг)
  • Металфер МП Сремска Митровица (Пб, Зн, Ау, Аг)
  • Металфер Полиметалс Сремска Митровица (Ау, Пб, Зн, Аг)
  • Минел Кварц Лазаревац (кварц)
  • Минерал Група Београд (Ау)
  • Минерал група Београд (Ау)
  • ММФ ЦОП Сјеница (кречњак као ТГК)
  • Нискоградња Уб (кречњак као ТГК)
  • Огранак Интеграл Инжењеринг Ниш (кречњак као ТГК)
  • Ом Цомпанy Београд (кварцни пешчар)
  • Патина минералс Београд (Ау, Аг, Пб, Зн, Цу, Мо)
  • ПР Деми 031 Ариље (кречњак као ТГК)
  • Предузеће за путеве Ваљево (кречњак као ТГК)
  • Пројецт Коп Београд (магнезит, борати, зеолит)
  • Рас Металс Београд (Пб, Зн, Цу)
  • РДС Рударско грађевински послови Врдник (сијент као АГК)
  • Роцкстоне Гроуп Кац (Пб, Зн, Цу, Ау, Сб)
  • Сербиа Зијин Бор Цоппер (Цу, Ау)
  • Сербиа Зијин Мининг Бор (Пб, Зн, Цу, барит, Ау)
  • СГЗР ДМДМ Коп Горња Горевница (доломит као ТГК)
  • Силур Краљево (карбонатна сировина и мермер)
  • Соутхwест минералс Београд (Цу, Ау)
  • Србијааутопут Београд (доломитски мермер као ТГК)
  • СРТранс Коп Јанкович Малиша Пожаревац (песак и шљунак)
  • Стара Планина Ресоурце Београд (Цу, Ау)
  • Стобеx Лозница (кречњак као ТГК)
  • Стоне Цомпанy Жагубица (кречњак као ТГК)
  • Стоне ПММ Ивањица (кречњак као ТГК)
  • Таор Београд (Цу, Пб, Зн)
  • Тара Голд Београд (Ау, Цу)
  • ТЕ Колубара (угаљ)
  • Техноградња Крушевац (мермер као ТГК)
  • ТЕ-КО Костолац ЈП ЕПС (угаљ)
  • Теко Мининг Београд (кречњак као ТГК)
  • Тера Балканика Београд (Пб, Зн, Цу, Ау, Сб)
  • Тилва Београд (Цу, Ау)
  • Тимок еxплоратион Београд (Цу, Ау)
  • Топлица Минералс Куршумлија (мермер као ТГК)
  • Траце Србија ад Ниш (кречњак)
  • Транскоп еxпорт-импорт Параћин (пергматит)
  • Транс-Рапид Ваљево (ергматит)
  • Валдор Ресоурцес Београд (Цу, Ау)
  • Ватростална Краљево (мермер као ТГК)
  • Велики Мајдан Љубовија (ПБ, Зн)
  • Wес Лиме Прешево (кречњак као карбонатна сировина)
  • Зео Инвест Београд (зеолитски туф)
  • ЗЕО-КОП Брус (зеолитизитани туф)
  • Златна река ресоурцес Београд (Ау, Цу)
  • Зорка Керамика Београд (керамичке глине)

Увид у сва истражна поља могућ је преко државног Географског информационог система (ГИС) који је последњи пут ажуриран 27. октобра ове године. Свеобухватна површина изгледа овако:

Позивајући се на податке Министарства рударства и енергетике (МРЕ), Радио Слободна Европа је објавио да се у Србији врше геолошка истраживања на 172 истражна поља, од чега је 119 истражних поља одобрено за истраживање металичних минералних сировина, у које спада и литијум, 51 за истраживање неметаличних минералних сировина и два истражна поља за истраживање енергетских минералних сировина. У чланку "Литијум поново буди протесте у Србији", објављеном 19. октобра, пише да МРЕ није прецизирало број истражних поља за литијум и бор.

Десетак компанија са крајњим седиштем у Аустралији, Канади и Кини, преко фирми у офшор зонама и повезаних предузећа у Србији, контролишу око 90 одсто територије на којој је држава издала дозволе за испитивање налазишта руда, објавио је Бирн, а то су: Константин Ресоурцес, Аустралија; Зијин, Кина; Мундоро, Канада; Дундее Прециоус Металс, Канада; Ибаера Цапитал, Аустралија; Балкан Метал Цорп, Канада; Јадар Литхиум Лтд, Аустралија; Металфер, Србија; Медголд Ресоурцес, Канада; Еуро Литхиум Балкан, Канада.

Често помињани Рио Тинто није се нашао на овом списку јер су још раније прошли фазу истраживања и практично били пред отварањем рудника, а у јавности се спекулише да неке од наведених фирми "одрађују посао" за Рио Тинто, али су те тврдње за сада сви демантовали, писао је Бирн.

ИСТРАЖНА ПРАВА И ЗАКОН - ИЗВОДИ

Наведени Закон о рударству и енергетици одређује Чланом 2 да су "имаоци права добијених на основу овог закона обавезни да у свим својим активностима поступају по најбољим пословним, социјалним и еколошким правилима струке, и да примењују најбоље техничке методе и средства при геолошким истраживањима и експлоатацији минералних сировина, да би се унапредила одрживост пројеката и безбедност свих, и да се у највећој мери спрече, умање и уклоне штете и сметања од активности уређених овим законом", а истовремено "гарантује сигурност, предвидљивост и континуитет истражних и рударских права у складу са овим законом".

Законом су регулисани Услови и начин извођења геолошких истраживања, а у Члану 22 пише: "Геолошка истраживања могу да изводе и огранци страних правних лица под условима и на начин прописан овим законом и законом којим се утврђују права страних лица у погледу коришћења добара од јавног интереса и у складу са законима којима је уређена област одбране и тајност података".

"Носилац истраживања минералних и других геолошких ресурса може поднети захтев за задржавање права на истражни простор у циљу припреме документације за одобрење за експлоатацију, односно одобрење за експлоатационо поље и експлоатациони простор, најкасније 30 дана пре истека истражног рока одређеног решењем којим су одобрена истраживања", решава Члан 40.

У истом члану наведено је да се захтев носиоца права одобрава решењем које доноси министарство, односно надлежни орган аутономне покрајине "при чему се рок за задржавање права на истражни простор одређује у дужини до две године и не може се продужити, осим у случају подземних вода и геотермалних ресурса када износи до једне године, а у случају минералних сировина од стратешког значаја у смислу члана 4. овог закона, може да износи до три године и не може се продужити". Ту такође пише да "решење за задржавање права на истражни простор из става 4. овог члана престаје да важи са даном достављања одобрења за експлоатационо поље, одобрења за експлоатацију или одобрења за експлоатациони простор".

Да решење о одобрењу за истраживање не престаје да важи, пише у Члану 52, уз тумачење: "уколико носилац тог одобрења добије и одобрење за екплоатационо поље или простор у делу тог истражног поља, већ Министарство истовремено по захтеву имаоца права доноси измену решења о одобрењу за истраживање којим смањује истражно поље изузимајући експлоатационо поље или простор".

Тај члан "каже" и ово: "Ако носилац потврде о резервама и ресурсима у року од шест година од њеног доношења не поднесе захтев за одобрење за експлоатацију и/или експлоатационо поље, Република Србија истеком тог рока од шест година постаје носилац те потврде о резервама и ресурсима и тиме стиче сва права која из ње произлазе у складу са овим законом".

Питање експлоатације резерви минералних сировима, услове и начин извођења, дефинише Члан 65: "Носилац потврде о резервама и ресурсима може да добије решење о одобрењу за експлоатацију и/или експлоатационо поље, у складу са овим законом. Експлоатацију резерви минералних сировина могу да изводе и страна правна лица под условима и на начин прописан овим законом и законом којим се утврђују права страних лица у погледу коришћења добара од јавног интереса".

Законом је утврђен и катастар и информациони систем у области геолошких истраживања и рударства (Члан 161): "Ради ефикаснијег прикупљања, обраде, архивирања, претраживања и дистрибуције геолошких података и информација, једноставнијег и ефикаснијег приступа геолошким подацима и информацијама о основним геолошким карактеристикама и ресурсима Републике Србије, једноставнијег праћења, ажурирања и анализирања резултата геолошких истраживања, у циљу оптималног планирања и пројектовања геолошких истраживања, као и ради ефикасног прикупљања, обраде, праћења и евиденције података неопходних за спровођење минералне политике и политике развоја и стратегије у области рударства, Министарство води:

  • Геолошки информациони систем Србије;
  • Информациони систем за геолошка истраживања и рударство;
  • катастар истражних и експлоатационих простора подземних вода;
  • катастар истражних и експлоатационих простора геотермалних ресурса;
  • катастар истражних простора и експлоатационих поља чврстих минералних сировина, нафте и гаса;
  • катастар лежишта минералних сировина и других геолошких ресурса;
  • катастар поља рударског отпада;
  • катастар напуштених рудника и рударских објеката;
  • катастар активних и санираних рударских објеката;
  • књигу исправа".

Закон објашњава да књигу исправа "сачињавају одобрење за извођење геолошких истраживања, одобрење за задржавање истражног простора, одобрење за експлоатационо поље или одобрење за експлоатацију, одобрење за изградњу рударских објеката и/или извођење рударских радова и употребна дозвола, као и други подаци који се односе на геолошко истраживање и експлоатацију минералних сировина".

Законодавац је предвидео да "право увида у катастар из става 1. овог члана тач. 3) - 9), књигу исправа и ЦИС ГИР, имају сви заинтересовани субјекти, за који се плаћа републичка административна такса".

ПРИЛОГ: ЗАКОН О РУДАРСТВУ И ЕНЕРГЕТИЦИ

Овај закон је донет 2015. године, дорађиван је 2018. и 2021. године, а практично је успешан исход пројекта "Рударство: Промовисање економског управљања и развоја за демократску транзицију" који су у Србији реализовали Национална алијанса за локални економски развој (НАЛЕД) и консултантска кућа Бреактхроугх д.о.о, уз пружену финансијску подршку Канада Фонда.

Детаљније у чланку: Налед, Канада Фонд, Бреактхроугх д.о.о - иницијатори убрзаног доношења новог Закона о рударству (2014).
(НЕ)ДОСТУПНОСТ ИНФОРМАЦИЈА ОД ЈАВНОГ ЗНАЧАЈА

Поред законом обавезујућег катастра, МРЕ је заједно са Министарством заштите животне средине и Агенцијом за заштиту животне средине покренуло и Екорегистар, односно Национални метарегистар за информације о животној средини који "представља базу података и портал ка постојећим базама и документима са информацијама из области животне средине, успостављен са циљем да се јавности омогући лак, брз и једноставан приступ информацијама о животној средини и унапреди општа доступност информација из ове области широкој јавности".

На овој државној адреси пише да је пројекат израде Екорегистра спроведен и финансиран уз подршку Организације за европску безбедност и сарадњу (ОЕБС), као и да се у бази тренутно налази 861 институција и 5.635 документа. Поред осталих одељака, у Екорегистру постоји и ВЕБ ГИС за рударство и геологију. На овој страници пише - "приступи документу", међутим, сем што не постоји списак истражних права, садржи и погрешне, неактивне линкове за даљу претрагу.

На наредном државном извору, порталу "отворених података", постоји одељак Енергетика у којем су два скупа података - Експлоатациона поља минералних сировина, подземних вода и геотермалних ресурса и Истражна поља минералних сировина, подземних вода и геотермалних ресурса.

У опису је наведено да је "скуп података обухвата податке о истражним пољима минералних сировина, подземних вода и геотермалнихм ресурсима који су прикупљени обављањем послова из надлежности Сектора за геологију и рударство Министарства рударства и енергетике. У питању је директан сервис који који даје тренутно ажурирано стање".

Ипак, и овај извор је неупотребљив - база је нечитљива, подаци су недоступни.

Израда и овог портала омогућена је пројектом - "Отворени подаци - отворене могућности", спровела га је Канцеларија за информационе технологије и електронску управу, а партнер је био Развојни програм Уједињених нација (УНДП).

Пошто на наведеним адресама нема тражених информација од јавног значаја, а ради утврђивања комплетног списка истражних права и објаве најажурнијих података, удружење ППНС се обратило МРЕ, на основу Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја (Чланови 15. 16), захтевом за доставу свих Решења којима су правна лица стекла истражна права на наведеним локацијама, као и на свим осталим где се у Републици Србији истражују Ли, Б, На, Ср.

ЛИТИЈУМ У ПРОСТОРНОМ ПЛАНУ СРБИЈЕ (2021-2035)

Почетак експлоатације руда литијума (код Лознице) и молибдена налази се међу "приоритетним планским решењима до 2025. године" у области минералних сировина и рударство, пише у овом стратешком документу, доступном на сајту Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре. Један од приоритета је и "доношење програма пресељења становништва и измештања инфраструктурних, комуналних, привредних и објеката јавних служби из зона рударских активности у оквиру израде одговарајућих планских докумената".

У одељку Металичне минералне сировине пише да су у простору Западне Србије као економски најзначајнији утврђени геолошки ресурси литијума у руди јадарита у Јадарском неогеном басену код Лознице, који су процењени на око 136 милиона тона.

"Развој сектора рударства у домену металичних минералних сировина базираће се на даљем развоју постојеће експлоатације и производње метала бакра и пратећих метала у Борском басену и на производњи метала олова и цинка, затим на светски значајним сировинско-ресурсним и економским потенцијалима литијума, као и потенцијалима за будућу производњу антимона, молибдена и никла. Кључан за будући развој сектора неметаличних минералних сировина, али и са великим значајем за рударски сектор у целини, у наредном планском периоду до 2025. године биће почетак експлоатације јадарита и екстракција бората у Јадарском басену и почетак експлоатације бората у Јарандолском басену", стоји даље у том делу Плана.

У опису неметаличних минералних сировина, истиче се да "највећи економски значај имају геолошке резерве бората у Јарандолском басену (са око 11Мт руде), као и резерве бора у Јадарском басену (са око 20Мт или око 15% руде у оквиру резерви јадарита)".

За дугорочну стратегију просторног развоја Србије наведено је да ће "кључан за будући развој сектора неметаличних минералних сировина, али и са великим значајем за рударски сектор у целини, у наредном планском периоду до 2025. године биће почетак експлоатације јадарита и екстракција бората у Јадарском басену и почетак експлоатације бората у Јарандолском басену".

Развој сектора рударства у домену металичних минералних сировина илустрован је тематском картом:

У опису је поновљено да је "развој сектора рударства у домену металичних МС у наредном планском периоду базиран је на даљем развоју експлоатације и производње метала бакра и пратећих метала у Борском басену и производњи метала олова и цинка, затим на светски значајним сировинско-ресурсним и економским потенцијалима литијума, као и потенцијалима за будућу производњу антимона, молибдена и никла". Понавља се и да ће се у периоду до 2025. године покренути "за Републику Србију економски најзначајнија експлоатација литијума у Јадарском басену, који је, са количином и садржајем литијума и бора у руди, један од најзначајнијих потенцијала у светским размерама".

ПРИЛОГ: ПРОСТОРНИ ПЛАН РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ ОД 2021. ДО 2035. ГОДИНЕ

"ВРЕМЕНСКА ЛИНИЈА" РИО ТИНТА У СРБИЈИ - ОД ’80-ИХ, ПРЕКО 1998. и 2001. ДО 2022.

"Од открића лежишта бората Пискања у басену Јарандол средином 1980-их током бушења за истраживање угља, истраживачки потенцијал бората и евапорита у Србији био је предмет интересовања Рио Тинта – као једног од два највећа снабдевача борне киселине и повезаних производа у свету.

Др Сигфрид Мусиг (Siegfried Muessig), бивши директор истраживања бората у Америци (Рио Тинто У.С. Бораx), први пут је посетио Србију и басен Јарандола 1991. године. Вратио се у САД са позитивним погледом на геолошки потенцијал и са препоруком за формално успостављање присуства у Србији. Међутим, грађански ратови који су избили у бившој Југославији 1991. ефективно су спречили било какве активности на терену све до 1998. године.

Прва ГИС (географски информациони систем) база података потенцијалних подручја у бившој Југославији направљена је почетком 1998. године, након чега је уследио програм селекције и теренског истраживања неколико седиментних басена, укључујући и басен Јадар. На савет професора Јелене Обрадовић са Универзитета у Београду, Рио Тинто Експлорејшн је први пут посетио басен Јадар у пролеће 1998. године када је из изданака потока Кокановић и потока Луњевац узето неколико благо атипичних узорака језерских лапораца. Године 1998. Јадарски басен је стављен на листу приоритетних басена за даља истраживања.

Међутим, сукоб са НАТО-ом 1999. године поново је спречио даље активности на терену све до почетка 2001. године. Рио Тинто Експлорејшн је 2001. године основао филијалу у потпуном власништву Рио Сава Експлорејшн д.о.о, како би формализовао свој рад у Републици Србији и реализовао геолошка истраживања…"

Горенаведено је објављено у Зборнику САНУ "Пројекат Јадар - шта је познато", део је апстракта чији је аутор Весна Продановић, генерална менаџерка Рио Саве (јавно је доступно и на сајту Рио Тинта).

Пут који је Рио Тинто прошао од средине ’80-их преко регистровања 2001. до данас, најбољи је показатељ куда могу да доведу сва стечена истражна права уколико се литијум и нађе - најпре на истражним бушотинама, а потом и у плановима, пројектима.

На сајту МРЕ, у одељку Извештаји Сектора за геологију и рударство, од 6. јануара доступан је документ "Пројекат Јадар - основне информације са хронологијом" следеће садржине:

Геолошка истраживања бора и литијума у Републици Србији вршила је компанија Рио Сава Еxплоратион на истражном пољу "Јадар" код Лознице у атарима села Горње Недељице, Брезјак, Слатина и Драгинац (око 12км од Лознице)

• Истраживања су започета 2004. године
• 2011. године Лозница доноси Локални еколошки акциони план (ЛЕАП)
• крајем јуна 2017. године почиње израда Просторног плана подручја посебне намене
• у јулу 2017. године – потписан Меморандум о разумевању између Владе РС и Рио тинто
• у 2017. години – МЖС потврдило Извештај о стратешкој процени утицаја просторног плана који је објавио МГСИ
• Истраживања завршена у јануару 2020. године
• у фебруару 2020. године усвојен просторни план (2 године и 8 месеци од доношења одлуке о изради)
• Решењем од 29. 12. 2020. године оверене су резерве руде литијума и бора у количини од 158.647.256 тона са 1,70 % Ли2О и 13,95 % Б2 О3
• Укупна улагања у геолошка истраживања на пројекту Јадар у периоду 2004-март 2021. године износила су 266 милиона УСД
• Привредно друштво Рио Сава Еxплоратион д.о.о. (РСЕ), са седиштем у Београду, поднело је 6. 1. 2021. године захтев за одобрење експлоатационог поља у циљу будуће експлоатације лежишта литијума и бора Јадар
• С обзиром на то да је уз захтев поднета документација за коју је, на основу анализе, закључено да има одређене недостатке, МРЕ је компанији упутило допис 19. 3. 2021. за допуну недостатака
• У наредном периоду, компанија је подносила захтеве за продужење рока за допуну документације с обзиром на то да процедуре које су покренуте код Министарства за заштиту животне средине трају дуже од рока одређеног у дописима МРЕ за доставу документације
• Допуном захтева од 1. 9. 2021. године РСЕ је доставило решење Министарства за заштиту животне средине којим се одређује обим и садржај Студије о процени утицаја на животну средину пројекта подземне експлоатације лежишта литијума и бора Јадар (број 353-02-01163/2021-03 од 18. 8. 2021. године). Документација о обиму и садржају Студије упућена је Административној комисији Владе на одлучивање.

У прва три решења из 2004. и 2005. године одобрено је извођење геолошких истраживања евапорита у подручју Јадарског басена, на подручју општине Лозница, на истражном пољу број 1561. Пројекат истраживања урадило је предузеће Гео Еxплорер из Београда. Извештај и потврду о техничкој контроли прве године израдило је предузеће Јантар Група, такође из Београда, а друге је Извештај о резулатима израдило предузеће Рио Сава.

Друге године, 2005, проширене су границе истражног простора - са једне на осам тачака, ознака је остала иста, као и све остале одредбе.

У 2007. години је наведено је да се одобрава наставак извођења геолошких истраживања борних минерала на истом истражном пољу у границама које је одређивало девет тачака. Пројекат истраживања урадило је предузеће Гео Еxплорер из Београда. Истраживање борних минерала помиње се и у два Решења из 2008. године, да би се од 2009. године Решење односило и на истраживање литијума, а придодат је и назив лежишта - "Јадар". За добијање решења, уз захтев је приложен Анекс и Елаборат Рио Саве, као и Извештаји предузећа Георад Инг из Београда.

Истраживање бора и литијума устаљени су предмети наредних Решења из 2011, 2013, 2016, 2018. и 2020. године, а поред остале документације, пратеће извештаје су урадила предузећа Геоексплорер Пројекат, Геосфера и Јантар група из Београда.

Поред Решења, Министарство је учинило и јавно дуступним раније поменути Меморандум о разумевању између Владе Републике Србије и Рио Тинто Минералс Девелопмент Лимитед и Рио Сава Еxплоратионс Београд у вези са имплементацијом пројекта "Јадар", са датумом 13. јул 2017. године и потписом председника Владе Ане Брнабић.

У Члану 2, поред осталог, пише да ће за реализацију сарадње Влада предузимати мере ради:

"обезбеђења стабилног и предвидивог фискалног и инвестиционог окружења за време трајања Пројекта Јадар, препознајући важност предузетничког ризика који инвеститори предузимају у овом процесу, као и дугорочну природу пројекта Јадар, у складу са признатом међународном праксом привлачења директних инвестиција, у складу са законом"
"разматрања увођења додатних мера договорених са друштвом Рио Сава које би могле помоћи имлементацји пројекта Јадар"
ПРИЛОГ: МЕМОРАНДУМ О РАЗУМЕВАЊУ ИЗМЕЂУ ВЛАДЕ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ И РИО ТИНТО МИНЕРАЛС ДЕВЕЛОПМЕНТ ЛИМИТЕД И РИО САВА ЕXПЛОРАТИОНС БЕОГРАД У ВЕЗИ СА ИМПЛЕМЕНТАЦИЈОМ ПРОЈЕКТА "ЈАДАР"

Ипак, као ефекат неприхватања локалних заједница идеје о рудницима литијума на плодној земљи, које је резултирало масовним протестима грађана против реализације пројекта Јадар, премијерка Србије Ана Брнабић саопштила је 20. јануара ове године да је Влада укинула Уредбу и Просторни план подручја посебне намене за реализацију Пројекта експлоатације и прераде минерала јадарит, од 13. фебруара 2020. године. Брнабић је тада рекла да је просторни план за Јадар укинут и више не постоји и навела да су самим тим поништени сви управни акти који су везани за Рио Тинто - све дозволе, решења и одлуке. Детаљно, из архиве ППНС: ВЛАДА УКИНУЛА ПРОСТОРНИ ПЛАН ЗА ЈАДАР.

Међутим, десет месеци касније (20. новембра), приликом посете "Новостима", министарка рударства и енергетике Дубравка Ђедовић је одговорила на питање: Да ли је пројекат Јадар мртав? Може ли о томе да се отвори здраворазумски дијалог, да ли нам је то шанса или отров који треба одмах да затрпамо?

- То није питање "Рио Тинта", једне компаније и њеног искључивог интереса, већ стратешко питање управљања минералним ресурсима наше државе. Суштина је да ли ми можемо да користимо наше природне ресурсе и по коју цену. Шта можемо да урадимо да бисмо их користили, а да то буде прихватљиво са становишта и заштите животне средине и одрживости. Нема експлоатације ниједног минерала нити производње иједног вида енергије која нема лош утицај на животну средину. Не постоји потпуно чиста ни енергија ни рударство. Европа је своју листу критичних минералних ресура у последњих 10 година, са 14 проширила на 30. То значи да су они неопходни за развој нових технологија. Наша је одговорност да сагледамо и да донесемо стратешку одлуку, не само за литијум, него и за друге руде којима је Србија богата.

СЕОС УЗВРАЋА УДАРАЦ

Поводом повратка Рио Тинта у јавни простор као једне од ударних тема, Савез еколошких организација Србије (СЕОС) најавио је обнову побуне против пројекта Јадар и осталих којима је циљ отварање рудника литијума на територији Србије.

- Због последњих изјава представника власти на челу са председником и представника компаније Рио Сава на челу са власницом и директорицом Марни Финлајсон, јасно нам је да је народ преварен и изигран лажним стављањем тачке на пројекат Јадар. Нама, који се активно боримо против овог и других штетних пројекта, је и тада, 20. јануара, било јасно да је то једна у низу предизборних лажи владајуће гарнитуре. Јасно нам је и да ова Влада и председник никад неће и не сме одустати од распродаје Србије јер је то обећала онима који су је довели на власт пре више од десет година. Србија ја за време њихове владавине изгубила суверенитет, не само на Косову, већ и у Бору, Мајданпеку, Смедереву и Зрењанину где се кинески инвеститори понашају као да су у својој земљи и послују мимо свих закона Републике Србије, третирају запослене као робље и не поштују ни минимум еколошких стандарда. На добром смо путу да нам се исто деси и у долини Јадра где Рио Тинто и даље купује имања правдајући се прво тиме да су то куповине које су уговорене пре уредбе Владе Србије, а сада се више и не правда јер у рукама има пуномоћје Путева Србије по ком им је одобрено да за рачун државе раде пројектну документацију и откупљују парцеле на траси пруге и брзе саобраћајнице које се граде искључиво за потребе рудника.

СЕОС је подсетио:

- Тражили смо још у јануару, а и неколико пута од тада, да се пуномоћје повуче, али нема одговора. У Рековцу локално становништво скоро три месеца дежура поред парцеле где је планирано истражно бушење. У Новом Саду исто тако грађани чувају оазу природе Шодрош. На Хомољу се планира третирање руде злата цијанидом. Па треба ли да спавамо под ведрим небом и да нам животи прођу у протестима и блокадама док неспособна и уцењена власт не доврши колонизацију Србије? Наравно да не треба!

Због побројаног, СЕОС позива:

- Окупимо се испред Владе Србије 27. новембра у 14 часова да обележимо годину дана од прве блокаде и да се не разилазимо док ова издајничка власт не поднесе оставке на свим нивоима, ослободи јавни сервис Србије - РТС и распише нове поштене изборе јер су нас лагали пре претходних. Све ово што они распродају, наше је!

Мапе: ГИС МРЕ; МГСИ
Д. М. М. - ППНС

Print Friendly, PDF & Email
Taгови:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Повезани чланци

Претражите сајт

sr Serbian
© Copyright 2022 Eкологија Крагујевац
linkedin facebook pinterest youtube rss twitter instagram facebook-blank rss-blank linkedin-blank pinterest youtube twitter instagram