Ово је само један од поражавајућих података које су изнели учесници Зелених разговора, организованих у 29. септембра
Какав смо ваздух дисали током године? Какве последице по наше здравље оставља нарушен квалитет ваздуха? Да ли је потребно мењати Закон о заштити ваздуха? Ближи нам се почетак грејне сезоне и право је време да разговарамо о овим питањима.
Тема квалитета ваздуха била је у фокусу догађаја који су ове недеље организовали Београдска отворена школа (БОШ), и Млади истраживачи Србије у сарадњи са Националном еколошком асоцијацијом (НЕА), а који је окупио представнике/це јавног, локалног и цивилног сектора.
Према прошлогодишњим подацима Агенције за заштиту животне средине, више од 3 милиона грађана/ки Србије удисало је прекомерно загађен ваздух током 2020. године. Званичан извештај Агенције за 2021. годину још увек немамо, али званичне податке имамо, те можемо да закључимо да смо и у 2021. години удисали прекомерно загађен ваздух, и да очекујемо да ће нам нова грејна сезона донети поново забрињавајуће загађење.
И пре самог почетка грејне сезоне, на апликацији XЕцо грађани многих градова Србије могли су да виде да је загађење ваздуха прекорачило дозвољене граничне вредности и да је боја градова из зелене прешла у црвену.
Процењује се да је употреба угља, нафте и гаса узрочник преко трећине (36%) смртних случајева повезаних са ПМ2,5 честицама у Србији
Проф. др Драгана Јовановић изнела је најновије податке о утицају квалитета ваздуха на здравље, који говоре о томе да је свака пета смрт од рака плућа узрокована аерозагађењем, да је Србија прва земља у Европи по узроку смрти од загађења, а десета у свету. Посебно рањиву категорију представљају деца, која услед дугорочне изложености загађењу последично имају слаб развој мозга. Дејан Лекић из НЕА каже да је прекомерно загађење ПМ честицама забележено у свих 12 градова где се мери концентрација ових честица, док за 19 градова у Србији подаци о честичном загађењу уопште не постоје.
Према специјалном извештају о статусу квалитета ваздуха за Србију, који је израдио Институт за здравствене ефекте из Бостона, коришћење фосилних горива знатно доприноси аерозагађењу (али и климатским променама): процењује се да је употреба угља, нафте и гаса узрочник преко трећине (36%) смртних случајева повезаних са ПМ2,5 честицама код нас.
ПРИЛОГ TRENDS IN AIR QUALITY AND HEALTH IN THE REPUBLIC OF SERBIA
Извор: Stateofglobalair.org
Аутори извештаја наглашавају да читаво становиштво наше земље живи у подручјима на којима годишња концентрација ових микро загађујућих честица премашује годишње смернице Светске здравствене организације (СЗО) од 5 микрограма по кубном метру. Просечна изложеност ПМ2,5 честицама током 2019. у Србији је износила 25,4 микрограма по кубном метру.
Када се ради о мерама које држава треба да предузме у решавању овог проблема, кључну улогу у овом процесу треба да има правосуђе, јер је потребно подвући разлику између немања способности да се предузму мере и одбијања преузимања одговорности, сматра Мирко Поповић, програмски директор РЕРИ-ја. Прописи који уређују загађење ваздуха постоје, али су мањкави. Закон о заштити ваздуха има низ недостатака, не примењује у се потпуности, на недекватан начин дефинише категорије квалитета ваздуха и велику одговорност пребацује на локалне самоуправе, нагласио је Миленко Јовановић (НЕА).
Мирјана Јовановић из БОШ-а је навела да цивилно друштво има важну улогу у решавању овог компликованог проблема, јер захваљући њему, управо је тема загађеног ваздуха и актуелизована, и сада смо у фази када говоримо о решењима проблема, а не само о томе да ли проблем постоји. Од тога да се проблем препозна, преко тога да се утиче на избор одговарајућих решења па до тога да цивилно друштво врши надзор над спровођењем јавних полтитика – све су то кључне улоге цивилног друштва.
Искуства локалних организација из Горњег Милановца, Краљева и Сурдулице говоре нам да је борба против аерозагађења на локалу борба са ограниченим ресурсима, нетранспарентним подацима и често незаинтересованим актерима локалне власти. Захваљујући грађанским акцијама и стављањем ове теме у фокус јавности и доносиоца одлука, грађани постају свесни озбиљности овог проблема, иако не постоје свуда јасне препоруке како да се носимо за проблемом загађења.
Прописи који уређују загађење ваздуха постоје, али су мањкави
Упркос томе што је тренд проширења мреже мониторинга позитиван и пружа становницима увид у то какав ваздух удишу, Огњан Пантић из БОШ-а оценио је да свака нова мерна станица представља нову љубичасту мрљу на мапи, алудирајући на то да је ваздух код нас неретко веома нездрав.
Како је оцењено на догађају, цивилно друштво има значајну улогу у решавању проблема аерозагађења, али не може имати и исти ниво одговорности као и доносиоци одлука. Иако решавање загађења ваздуха захтева значајна финансијска средства, грађани треба да буду свесни да они већ плаћају ову цену, било кроз трошкове здравственог система, било кроз изгубљене животе или кроз средства која се улажу у далеко мање приоритетне пројекте. Грађани својим активним захтевањем одговорности од јавних власти могу да утичу на то да се ограничени ресурси усмере на стварно решавање проблема загађења ваздуха.
Пројекат Зелени инкубатор реализују Београдска отворена школа, Млади истраживачи Србије и Инжењери зашитите животне средине уз подршку Европске уније.
Јелена Козбашић
Фото: БОШ
Како знамо да ли је нечији живот одузео управо загађен ваздух?
Тим научника који стоји иза пројекта за истраживање утицаја загађења ваздуха на здравље људи, ЛиБАир, за наш портал пише о томе због чега је важно да удишемо чист ваздух и како истраживачи могу да утврде да ли је нечијој смрти допринело аерозагађење, као и како решити овај проблем.
Сви морамо да дишемо да бисмо живели. Чак и у моменту док читате овај текст, удахнули сте милионе ситних честица, као и токсичне гасове и испарења, јер ваздух који удишемо је контаминиран, и на отвореном и у затвореном простору. Загађење амбијенталног ваздуха утиче на све нас, без обзира на то где се налазимо на планети. Ипак, морамо бити свесни да постоје велике разлике у нивоима загађења ваздуха од једне земље до друге, од руралних до урбаних подручја, од града до града, па чак и од једне до друге стране улице.
Иако су сви људи изложени загађењу, поједине групе унутар популације су рањивије на штетне здравствене ефекте загађења ваздуха од других, као на пример деца, којима су плућа и имуни систем у развоју, труднице, старије особе, особе са хроничним (срчаним, плућним) болестима, као и особе нижег социјално-економског статуса.
Како бисмо боље заштитили групе које су најугроженије због загађења ваздуха важно је да знамо на који начин и колико загађен ваздух утиче на здравље људи, зато се широм света обављају епидемиолошке студије које нам помажу да сазнамо управо то.
Загађење ваздуха, последице по људско здравље
Загађење ваздуха сматра се главним фактором ризика за јавно здравље широм света, доприносећи обољевању и смрти од рака плућа, респираторних, кардиоваскуларних и цереброваскуларних болести. Пацијенти са респираторним тегобама и обољењима, како деца тако и одрасли, су најподложнији ефектима загађења ваздуха.
Дисајни путеви су први улазни портал за полутанте из ваздуха и сходно томе се деценијама најинтензивније проучавају ефекти загађења ваздуха управо на респираторни систем. Загађење ваздуха утиче на наша плућа од самог почетка, почевши од периода трудноће и наставља се током целог живота. Типични биолошки ефекти загађења ваздуха укључују потиснути имуни систем, упале и ефекте оксидативног стреса, поремећаје раста плућа код деце, смањење функције плућа код деце и одраслих, као и канцерогене ефекте. Стога, дуготрајна изложеност загађењу ваздуха код здравих људи повећава ризик од развоја нових респираторних болести, као што су астма код деце и одраслих, хроничне опструктивне болест плућа (ЦОПД), акутне инфекције доњих респираторних органа и карцином плућа.
Такође, повећава се ризик од преране смрт услед респираторних или кардиоваскуларних болести. Процењује се да је азот-диоксид (НО2), који доприноси загађењу ваздуха, повезан са 4 милиона или 13% свих нових случајева појаве астме код деце, широм света, сваке године. Такође, процењено је да се 40% смртних случајева од ЦОПД, 30% смрти од акутних инфекција доњег респираторног тракта и 19% свих смртних случајева од рака плућа у свету може приписати укупном загађењу ваздуха.
Загађење ваздуха је четврти водећи фактор ризика на основу стопе смртности у свету, тако да се овај „тихи убица” сматра једним од најважнијих детерминанти здравља
Загађење ваздуха представља и значајно оптерећење у свакодневном животу људи са респираторним обољењима, где изложеност краткорочним повишеним вредностима загађивача у ваздуху може да изазове погоршања манифестоване болести (као што су напади астме), повећану употребу лекова, чешће интервенције хитне помоћи, хоспитализацију, па чак и смрт.
Услед доказане повезаности са више различитих болести (појава дијабетеса, неуродегенеративних болести, неонатална смрт, појава канцера итд.) и свеприсутне изложености, загађење ваздуха је четврти водећи фактор ризика на основу стопе смртности у свету, тако да се овај „тихи убица” сматра једним од најважнијих детерминанти здравља.
Епидемиолошке студије загађења ваздуха
У циљу проучавања здравствених последица изазваних излагањем загађеном ваздуху, најчешће се примењују епидемиолошке студије утицаја на здравље. Оне могу испитивати утицаје акутне, тј. краткотрајне изложености загађеном ваздуху у периоду од неколико сати, дана или недеља, а такође могу посматрати и здравствене ефекте хроничне или дуготрајне изложености загађеном ваздуху током година, деценија или читавог живота. Наведене студије упоређују морталитет и морбидитет пре, током и после периода загађења ваздуха, када високи нивои загађења доводе до високог нивоа обољења и/или смртности.
Студије које се користе за проучавање здравствених ефеката краткотрајног излагања загађењу ваздуха су такозване студије временских серија. У овим студијама, најчешће базираним у једном великом граду, подаци о дневним концентрацијама полутаната из ваздуха са званичних мерних станица повезани су са подацима о дневном броју смртних случајева или хоспитализација. У студијама временских серија, претпоставља се да сви људи који живе на испитиваној локацији или граду имају исту изложеност загађењу ваздуха, док дневне варијације у нивоима загађења током времена узрокују дневне варијације у здравственом исходу.
Дугорочне студије спроводе се са циљем добијања података о скраћењу животног века људске популације услед загађења ваздуха. Такође, поставља се питање да ли загађење ваздуха утиче на дугорочну стопу смртности испитиване популације или представља само фактор ризика за појаву одређених болести? У описаним студијама, субјекти који живе у подручјима са различитим нивоима загађености ваздуха праћени су током дугог временског периода, годинама или чак деценијама, како би се утврдило да ли људи који живе у областима са високим загађењем, чешће обољевају или умиру раније од људи који живе у подручјима са ниским нивоом загађења ваздуха. То су тзв. кохортне студије. У кохорт студијама веома је битно узети у обзир и друге персоналне факторе који утичу на морталитет и морбидитет као што су пушење, физичка активност, образовање итд.
Дисајни путеви су први улазни портал за полутанте из ваздуха и сходно томе се деценијама најинтензивније проучавају ефекти загађења ваздуха управо на респираторни систем
Комбиновање података из неколико студија може допринети бољој и прецизнијој процени здравствених ефеката условљених загађењем ваздуха. Пример је велика европска студија кохорти о ефектима загађења ваздуха, тзв. ESCAPE (European Study of Cohorts for Air Pollution Effects). У ESCAPE студији нивои честица ПМ2,5 квантификованих на кућној адреси су повезани са подацима о морталитету за приближно 367.000 људи из 22 европске кохорте реализоване у 13 земаља током 14 година.
На основу прикупљених података, закључује се да је свако повећање ПМ2,5 од 5 µг/м3 допринело повећања морталитета за 7% код свих испитаника. Слично датом истраживању, најновија Европска студија ELAPSE (Effects of Low-Level Air Pollution: A Study in Europe) је на узорку од 325.000 Европљана из шест европских земаља установила да утицај ПМ2.5 честица на повећање морталитета испитаника износи и више од 13% при сваком порасту концентрационих нивоа ПМ2,5 од 5 µг/м3. Према Годишњем извештају о стању квалитета ваздуха у Републици Србији 2020. године, гранична вредност за суспендоване честице ПМ2,5 од 25 µг/м3 прекорачена је на 15 од укупно 28 станица на којима су вршена мерења.
Неки од изазова којима ће се будуће епидемиолошке студије бавити су проучавање ефеката комплексне изложености вишеструким полутантима, као и проучавање ефеката кратких и дугорочних изложености истовремено.
Постоји ли решење проблема?
Тренутно постоје смернице за законодавну акцију и темељну ревизију политике квалитета ваздуха у ЕУ (WHO global air quality guidelines). Смернице служе као позив на буђење да делујемо што пре и спроводимо смеле политике и структурне промене у нашим градовима, транспорту, индустрији, пољопривреди и енергетским системима, како бисмо обезбедили дугорочно смањење загађења ваздуха.
Чистији ваздух ће обезбедити тренутне здравствене користи свим европским грађанима, спречити значајан број нових респираторних болести и обезбедити бољи живот пацијената са плућним обољењима. Штавише, политике чистог ваздуха имају важне заједничке користи у суочавању са невиђеним и неповратним кризама климатских промена са којима се суочавамо, чинећи их кључним за обезбеђивање здравије и отпорније животне средине, планете и становништва.
Не треба занемарити ни значај здравствених радника који би требали да имају централну улогу у информисању и саветовању пацијената о штетностима у вези са загађењем ваздуха и, заједно са својим пацијентима, представљају важан глас који захтева чистији ваздух за здравија плућа. Такође, фокус на додатном образовању и континуирана еволуција софистицираних информационих система имају потенцијал да постигну трајну промену у јавном ставу и понашању, чиме се побољшава здравље људи, као и квалитет ваздуха који удишемо.
др Јелена Радонић и тим пројекта ЛиБАир
Извор: Клима 101
