Удружење ПРВИ ПРВИ НА СКАЛИ доставило је питања из области заштите животне средине (ЗЖС) на територији града Крагујевца на адресе свих изборних листа за локалне изборе који се одржавају 17. децембра.
Подсећамо, занимало нас је какву политику ће водити у области ЗЖС на територији Крагујевца, оцена стања, став о одређеном проблему и решење - ако буду доносиоци одлука.
Од 12 листа, одговоре су послале само две. Објављујемо их у наставку - у целини (уз незнатне редакције интервенције).
Након два слања мејла (најпре питања, потом и подсетник), на адресе за пријем електронске поште које смо добили посредством Инфо-службе града од Градске изборне комисије, која је контактирала све листе, са још четири изборне листе смо успоставили контакт телефонски. Слање порука била је једина реакција - одговори нису стигли.
Осталих шест листа се није одазвало ни на који начин.
ПИТАЊА И ОДГОВОРИ
Нова снага: Град Крагујевац је током 2023. године усвојио Програм заштите животне средине за период 2023-2033. године. То је основни стратешки документ у овој области који је дао преглед стања, могућа решења и будуће акције у овој области. Обзиром да су у његовом писању и усвајању учествовали и чланови нашег тима за заштиту животне средине, предлози наших за решења су у складу са донетим Програмом. Ограниченост одговора на велики број питања које сте доставили на укупно 5.000 карактера није дала могућност детаљне разраде сваког одговора и помињања конкретних решења за сваку област. Детаљније смо образложили одговоре на питања која су била у фокусу и наше кампање.
Неопходно је да наш град као универзитетски центар удружи све ресурсе, научне и стручне, на заједничком решавању свих узрока и последица загађивања. Предуслов за то је успостављање доброг система заштите животне средине у граду који ће се заснивати на доследном спровођења закона и подзаконских аката, програма и планова на националном и локалном нивоу, јасном дефинисању надлежности у решавању проблема, обезбеђивању средстава преко међународних и националних фондова за решавање проблема уз повећање % буџета града Крагујевца намењеног за област заштите животне средине. Неопходан је интегрисан и координисан рад институција и организација, уз квалитетно образовање и информисање, а посебно уз одговорно понашање грађана.
Квалитет вода (статус/потенцијал) се по Оквирној директиви о водама и законској регулативи Србије оцењује од 1 (одличан квалитет) до 5 (јако лош). Оцена текућих и стајаћих вода је по Извештајима Агенције за заштиту животне средине и резултатима научних истраживања углавном 5, ретко 4, у најбољем случају 3. Стање је резултат дугогодишњег немара и недовољног ангажовања у овој области. Највећи водотокови (Лепеница, Угљешница, делови Грошнице и Ждраљице који протичу кроз урбани и индустријски део града) су заправо канали отпадних вода на чијим обалама су депоније отпада. Највећи проблем је еутрофизација и „цветање“ Гружанске акумулације одакле 70% грађана пије воду. У језеро у Шумарицама се годинама улива канализациона вода из познатог извора што доводи до трајног угрожавања квалитета воде и могућности за коришћење за купање и риболов. Језеро Бубањ је предвиђено за санацију и ревитализализацију. Поступак који је до сада пратио планиране радње је био незаконит и не даје гаранције да ће ово и даље бити природни водени екосистем. Вода се контролише само са 11 јавних чесама (које су значајне као алтернативан начин водоснабдевања). По испитивањима ИЗЈЗ Крагујевац годинама углавном неисправне за пиће, узроци непознати.
Решења: Заштита и унапређење квалитета површинских и подземних вода, унапређење и модернизација водоводне и канализационе инфраструктуре, проширење водоводне и канализационе мреже и прикључење нових корисника. Специфична решења: Град мора да искористи све своје ресурсе, институционалне, стручне и научне и да иницира решавање проблема Гружанске акумулације заједно са републичким институцијама, као и локалном управом општине Кнић што значи хитно доношење и спровођење ППППН „Језеро Гружа“ и Елабората о зонама санитарне заштите, што ће довести до забране досадашње лоше праксе давања у закуп пољопривредног земљишта, забрану изградње и угрожавања природних станишта у зони санитарне заштите и отворити могућност експропријације зона са највећим утицајем. Заштита од загађења осталих водних тела: решавање ургентних проблема (колектор-Шумарице), ширење канализационе мреже, израдња постројења за пречишћавање отпадних вода.
300 Крагујевчана: Вода у Крагујевцу је средњег квалитета. Често се од грађана чује да је вода замућена, а да вода на јавним чесмама није за пиће. Провере воде морају бити чешће, а подаци транспарентно објављени (често нису стављени на увид). Плановима изградње треба забранити градњу око акомулација које се користе за пиће, проверити исправност филтера за пречишћавање. Око вода које се користе за пиће забранити употребу пестицида због отицања у пијаћу воду.
Нова снага: По извештају Агенције за заштиту животне средине за 2022. годину (а и годинама пре тога) Крагујевац је сврстан у трећу категорију квалитета ваздуха (прекомерно загађен ваздух ). Кључни узроци грејање: до скоро топлана која је користила неквалитетан угаљ, додатно индивидуална ложишта у којима грађани уз неквалитетан угаљ користе пелет, индустријско дрво пуно лепка, гуме, уља и друга недозвољена горива; индустријски погони у индустријској зони и у зони становања!, објекти за припрему хране у граду, густ саобраћај у уским лоше урбанистички решеним улицама; депоније смећа, пожари намерни и ненамерни.
Решења: обавезна процена утицаја за објекте и радове; субвенционисана гасификација, изградња енергетски ефикасних зграда (пројекти бесплатног увођења гаса), измештање теретног саобраћаја, јавни превоз на гас, бициклистичке стазе, инспекцијски надзор, казнене мере.
300 Крагујевчана: Ваздух у Крагујевцу је ове године чистији јер је Енергетика једним делом прешла на котлове на гас. Међутим, велики проблем представљају индивидуална ложишта због лошег квалитета угља који се користи. Питање је јако комплексно јер финансијска ситуација великим делом диктира начин ложења. Људи се тешко одлучују на промену инсталација за грејање и котлова. Оно што град може да понуди јесте већи број субвенција за повећање енергетске ефикасности, подстицаје за грејање на пелет, али и на топлотне пумпе које су тренутно веће улагање, а дугорочно јако исплатива инвестиција. Са друге стране, измештање саобраћаја на заобилазницу би значајно смањило издувне гасове и тиме у великој мери допринело побољшању квалитета ваздуха.
Нова снага: Крагујевац са широм околином се одликује високим диверзитетом биљака, животиња, гљива како копнених тако о иводених екосистема. Фактори угрожавања: индустријализација, урбанизација, уништавање станишта, загађење, прекомерно коришћење, сеча шума, лов, риболов, инвазивне врсте, природне непогоде.
Решења за већу заштиту: детаљна истраживања свих копнених и водених екосистема, инвентаризација ретких и угрожених врста, контрола инвазивних врста, смањење загађења, предлог за заштиту предела, станишта, врста. У Крагујевцу постоји само једно заштићено природно добро „Дивља крушка Брђанка“ - споменик природе. Постоје и два центра за „еx ситу“ заштиту (у вештачким условима) „Центар за рибарство и конзервацију биодиверзитета - Акваријум“ и Ботаничку башту у окриљу Природно-математичког факултета Универзитета у Крагујевцу.
300 Крагујевчана: Биодиверзитет је нешто о чему константно треба водити рачуна јер је то оно што се оставља у наслеђе будућим генерацијама. У Крагујевцу, очувању врста значајно може допринети постојећи акваријум, као и Ботаничка башта у којој се могу чувати и размножавати врсте које су угрожене или су на ивици угрожености. На нивоу Крагујевца, а поготову у околини, треба направити попис врста флоре, фауне и гљива и одредити учесталост врста и уколико је потребно у сарадњи са Заводом за заштиту природе ставити одређена подручја под одговарајући степен заштите.
Нова снага: На подручју Крагујевца може се констатовати висок ниво деградације и мала просторна заступљеност шумских заједница, неконтролисана сеча шума. Опасности су: ерозија, мањак подземних вода, угрожавање биодиверзитета.
Решење за већу заштиту: заштита и одрживо газдовање шумама како би се унапредиле еколошке, економске и социјалне функције шума.
Развојем урбанизације и индустријализације смањује се проценат пољопривредног на рачун грађевинског земљишта. Посебне опасности су: каменоломи, депоније отпада, јаловиште у Страгарима.
Решења за већу заштиту су: израда катастра земљишта (осетљиве зоне, санација и ремедијација угрожених локација, посебно јаловиште Страгари, мониторинг квалитета пољопривредног земљишта посебно у зони водотокова и акумулација, спречавање и смањење процеса природне и вештачке ерозије и деградације земљишта, забрана неконтролисаног одлагања смећа, едукација становника, инспекција, казнене мере).
300 Крагујевчана: С обзиром да се налазимо у Шумадији, шуме би овде требало да представљају доминантне биљне заједнице. Повећати контролу сече и коришћења дрвне грађе. Пошумљавати одмах по уклањању старијег дрвећа и то истом врстом. Уколико се планира коришћење за грађу, садити брзорастуће врсте, у противном садити врсте које су типичне за наше подручје. Повећати пошумљавање на местима којима прети ерозија и садити врсте са јаким кореновим системом.
Нова снага: На основу инвентаризације јавног зеленила на подручју Крагујевца има 2.035ха, што је 24,2% укупне површине ГУП-а.
Решење за унапређење: очување постојећих зелених површина, њихово проширење и стално унапређење управљања системом зелених површина уз уважавање биолошке развноврсности.
300 Крагујевчана: Зеленила никада доста али, нажалост, у последње време је присутан тренд бетонирања науштрб зелених површина. Где год је могуће у просторном плану предвидети простор за зелене површине, радити на озелењавању простора између зграда, по граду поставити више жардињера са патуљастим врстама дрвећа или жбунова, погодних за гајење у ограниченом простору. Такође, забранити агресивно резање дрвећа тзв. топинг методом. Старо дрвеће које се мора посећи одмах заменити истом садницом.
Нова снага: Један од највећих еколошких проблема у граду је депонија у Јовановцу, десетине дивљих депонија мешаног комуналног и опасног отпада. Посебан еколошки проблем је депонија пепела код главног постројења топлане (око 40.000т) услед непостојања погодне руте за одлагање и мањка финансијских ресурса. Како депоновани материјал није покривен, исти представља ризик по здравље људи услед преношења честица пепела ваздухом.
Решења: успостављање одрживог система управљања отпадом у складу са планским документима. Отварање нове регионалне депоније, рекултивација постојеће. Решење за дивље депоније: обезбеђивање услова за сакупљање и одвожење отпада, видео надзор. Озелењавање и уређење очишћеног простора. Табле са обавештењем, инспекцијски надзор, казнене мере. Промена одлуке о висини казне за несавесне грађане. Решење за пепелиште: испорука пепела цементари или коришћење као подлога за изградњу будуће обилазнице.
300 Крагујевчана: Хитно уклањање пепела по програму који треба да спроведе Министрартсво за заштиту животне средине. Испитати могућност коришћења пепела као једног од слојева у изградњи путева што би решило и отпад и смањило утрошак материјала при изградњи. Депонија се мора модернизовати у смислу изградње рециклажног центра, радити на едукацији становништва по питању рециклаже као и подстицања на овакав процес. Обезбедити камионе за организован превоз различитог отпада, направити компостере за биљни отпад из паркова и са јавних површина.
Нова снага: Негативан утицај привреде је вишеструк.
Решење: Просторно-планско уређење града са јасно издвојеним индустријским зонама, обавезни поступци процене утицаја, спровођење превентивних мера и мера заштите животне средине у току рада, повећати степен и квалитет пречишћавања индустријских отпадних вода, унапредити систем управљања опасним индустријским отпадом; смањити ризик од хемијског удеса, инспекција, казнене мере. Адекватно ажурирање Локалног регистра загађивања и Националног регистра загађивања и спровожење мера у односу на податке.
300 Крагујевчана: Утицај привреде на животну средину је јако велики. Подстицати модернизацију фабрика, проверавати филтере на димњацима, као и филтере за пречишћавање воде. Организовано и плански уклањати опасан отпад уз помоћ фирми које се тиме баве, а не самостално због умањења трошкова. Повећати казне.
Нова снага: Запуштено, заборављено, инфраструктурно неопремљено.
Решења: адекватна путна инфраструктура, планинарске стазе, пешачке стазе, школе у природи, водичке туре. Обезбедити могућност за завршетак и одржавање, као и стављање у функцију дечјег одмаралишта „Богдан Милановић“. Метино брдо: парк, зеленило, дечји парк, парк за псе.
300 Крагујевчана: На свим локацијама треба изградити одмаралишта за децу, рекреативне центра са игралиштима, што би омогућило и родитељима и деци из Крагујевца квалитетно проведено време, али и деци из других градова реализовање рекреативне наставе и организацију спортсķих догађаја (тренутно је у плану само изградња одмаралишта на Бешњаји). Изградња поменутих одмаралишта и центара би значајно допринела развоју туризма. У шумском амбијенту направити радионице и полигоне за децу, за почетак то је минимум улагања. Поставити дрвене столове, уколико има дивљих депонија, рашчистити их и на њихова места поставити клупице (дрвене).
Нова снага: Слажемо се основним начелима декларације против ГМО. Град и даље треба да подржава активности у складу са Декларацијом.
300 Крагујевчана: Поред наших старих сорти воћа и поврћа није нам потребан ГМО. Радити на садњи аутохтоних, старих сорти воћа, подизању воћњака са заборављеним сортама и давати субвенције за то. Организовати прикупљање старих сорти семена и у оквиру ресора за пољопривреду, формирати неку врсту банке семена. Радити на подстицању размене семена и на локацијама које град има, ван урбаног дела, подићи огледне парцеле које би служиле за очување старих сорти. У будућности, радити на пројекту формирања јавних башти, које би користили људи који немају своју земљу.
Нова снага: Слажемо се са ставом у ПЗЖС (2023-2033). Напомињемо да је неопходно је да град прати и активности везане за планирана истраживања или ископавања литијума на суседним подручјима, која могу индиректно и директно да утичу на животну средину и здравље људи. Србија није спремна и не сме да ризикује истражне радње, а посебно рударске активности литијума пошто дугорочне последице могу да буду значајно опасније од евентуалног профита.
300 Крагујевчана: Што се тиче литијума, дугорочно, не велика корист, а немерљива штета за животну средину. Морамо се концентрисати на производњу и индустрију која има што мањи утицај на животну средину, а која у нашим условима има потенцијала.
Нова снага: У току кампање наша листа форирала је тим за заштиту животне средине на челу са професорком др Снежаном Симић, која се деценијама бави еколошким питањима која су најважнија не само за садашњост Крагујевца, већ и за будућност. Час би нам била да она прихвати ову улогу или да заједно са својим тимом предложи кандидаткињу или кандидата који би се прихватили одговорности.
300 Крагујевчана: Сваки члан нашег Одбора за екологију и заштиту животне средине је одличан кандидат за већника јер је кроз професионални и лични рад оспособљен за обављање ове функције на високом нивоу.
Сајтови и налози на друштвеним мрежама изборних листа које су доставиле одговоре:
НОВА СНАГА САЈТ, ФЕЈСБУК, ТВИТЕР (X), ИНСТАГРАМ
300 КРАГУЈЕВЧАНА САЈТ, ФЕЈСБУК, ИНСТАГРАМ
Подсећамо, изборне листе учесника локалних избора 17. децембра у Крагујевцу носе називе:
У прилогу на 72 странице представљамо све кандидате за одборнике од којих ће се 85 наћи у новом саставу скупштине града Крагујевца.
Удружење ПРВИ ПРВИ НА СКАЛИ обрадило је ову тему као регистровано за обавештавање грађана Србије о питањима од јавног значаја обезбеђивањем информација и производњом садржаја на мултимедијалном магазинском веб порталу - међу којима је једна од кључних области заштита животне средине.
ПРИЛОГ: ИЗБОРНЕ ЛИСТЕ - ЛОКАЛНИ ИЗБОРИ, КРАГУЈЕВАЦ 2023
Извор: ПРВИ ПРВИ НА СКАЛИ
