Покрети биљака

13. маја 2023.

Опште је позната чињеница да се биљке на крећу. Међутим, то је само делимично тачно. Оне се заиста не крећу у смислу промене места, али, у великој мери, покрећу своје биљне органе, у циљу обезбеђивања најповољнијег положаја у односу на факторе спољашње средине. На тај начин обезбеђују оптимално функционисање, што се пре свега односи на процес фотосинтезе.

Покрети биљних органа су веома разноврсни, одвијају се према различитим механизмима, па се из тог разлога, могу сврстати у три групе:

Таксије
Тропизми
Настије

ТАКСИЈЕ су локомоторни покрети, покрети слободних организама који се цели крећу и на тај начин мењају место. Ови покрети нису карактеристични за биљке, али има неких изузетака. У питању су једноћелијски организми који имају структуре за кретање (бичеве, трепље) који им омогућавају прелазак са једне локације на другу. Таква је нпр. једноћелијска алга Euglena која се креће захваљујући бичу, у правцу светлости, коју детектује очном мрљом на предњој страни тела. Осим ове алге, таксије обављају и неке биљне структуре, као што су споре маховина и папрати (крећу се ношене ветром, водом) и мушки полни гамети (сперматозоиди) код виших биљака, који имају бич помоћу кога се крећу ка јајној ћелији.

^{Taksije - Euglena}

ТРОПИЗМИ су покрети утврђених биљака који се заснивају на неједнаком растењу две стране једног биљног органа. Она страна која брже расте, под утицајем неког стимулуса из спољашње средине (светлост, вода, механички додир, сила гравитације), растом превазилази страну која спорије расте, наткривљује је и доводи до тога да се биљни орган савија у правцу стимулуса. Тропизми се, у зависности шта их изазива, деле на:

Фототропизам: стимулус за овај покрет је светлост, при чему се вршни део биљке савија у правцу светлости. Пример: собне биљке које се савијају према прозору, сунцокрет итд.
Гравитропизам: покрети се дешавају под утицајем силе Земљине теже. Карактеристични су за корен, при чему осовински корен, бочни и адвентивни коренови расту под одређеним углом у односу на силу гравитације.
Хемотропизам: стимулус за овај покрет је неко хемијско једињење, а пример је раст поленове цеви (која носи сперматозоиде) у правцу шећера у ембрионовој кесици где се налази јајна ћелија.
Хаптотропизам: поједини биљни органи се покрећу под утицајем неке механичке дражи (додир) и обавијају око неко чврстог предмета који се налази у њиховој близини. Пример је рашљика винове лозе.
Хидротрошизам: среће се код ризоида маховина који се крећу у+ правцу воде или повећане влажности земљишта.

^{Фототропизам; хидротропизам; хаптотропизам}

НАСТИЈЕ су покрети појединих биљних органа, који се дешавају под утицајем неког стимулуса из спољашње средине. За разлику од тропизама, настије се заснивају на промени структуре органа који врши покрет, а то је последица промене тургоровог притиска у ћелијама. У зависности који стимулус доводи до покрета, настије се деле на:

Фотонасије: овај тип покрета обавља цвет (крунични листићи) под утицајем светлости – на светлости се цветови већине биљака отварају, а током ноћи затварају.
Термонастије: стимулус за покрет је промена температуре. Углавном се дешава код цветова, који се на вишој температури отварају, а на нижој затварају. Пример су лала и шафран.

^{Фотонастије; термонастије}

Смисао фотонастија и термонастија је заштита унутрашњих делова цвета (тучак и прашник) од неповољних утицаја спољашње средине.

Хемонастије су покрети под утицајем неког хемијског једињења, а хаптонастије су изазване неком механичком дражи. Ова два покрета најчешће се одвијају удружено. Најбољи пример за ово среће се код инсективорних биљака. Инсективорне биљке (месождерке) су оне које се хране инсектима. Разлог за ово је што њима недостаје азот у земљишту на коме живе, па њега обезбеђују тако што хватају инсекте, помоћу ензима разлажу њихово тело и на тај начин долазе до потребних количина азота.

^{Хемонастије и хаптонастије – биљка месождерка}

Посебан тип хаптонастија представљају сеизмонастије. Сеизмонастије су покрети изазвани потресом, који доводи до промене тургоровог притиска у ћелија, а то узрокује промену у структури органа који врши покрер. Најбољи пример среће се код стидљиве мимозе (Mimosa pudica). Наиме, када нека животиња додирне ову биљку, она већ после неколико секунди скупља све своје листиће и изгледа као увела. Када опасност прође, биљка се поново враћа у првобитно стање. Смисао овог покрета је заштита биљке од хербивора.

^{Сеизмонастије –}^{Mimosa pudica}

У следећој објави: Нобелова награда за откриће у области процеса фотосинтезе

Аутор: проф. др Биљана Бојовић
Обрадио: Дејан Милошевић

БОТАНИЧКА БАШТА САЈТ, ФБ СТРАНА, ИНСТАГРАМ

ПМФ КРАГУЈЕВАЦ САЈТ, ФБ СТРАНА, ИНСТАГРАМ, ЈУТЈУБ
ПРВИ ПРВИ НА СКАЛИ ПОРТАЛ, ФБ СТРАНА, ТВИТЕР, ИНСТАГРАМ, ЈУТЈУБ

Добитници признања Зелени лист из Крагујевца, Ботаничка башта и удружење ПРВИ ПРВИ НА СКАЛИ јавности представљају заједничко стварање Еколумне на сајту Екологија Крагујевац и на порталу удружења.

Досадашње објаве: