Препоручујемо

О храсту - Ботаничка башта Крагујевац, Природњачки музеј у Београду и Спомен-парк 'Крагујевачки октобар'

6. јануара 2023.

У Ботаничкој башти, као центру за очување биљног генофонда и заштити угрожених биљних врста, примењују се ботаничка истраживања првенствено усмерена за конзервацији врста у „in-situ“ и „in-situ“ условима. Заштита „in-situ“ подразумева очување климатогене заједнице храстовог појаса, односно шума сладуна и цера (Quercetum frainetto - cerris Рудски 1949). Ова заједница покрива велике површине Србије, пре свега Шумадију, ширећи се према Босни, Црној Гори, Македонији и Бугарској. Интезивном антропогеном активношћу ареал поменутих храстова на подручју нарочито Шумадије је знатно смањен тако да је улога Ботаничке баште у очувању климатогене заједнице овог храстовог појаса добила на изузетном значају.

Детаљније: Ботаничка башта у Крагујевцу

Традиција коришћења храстова, пре свега цера као бадњака, потиче још из паганских времена, када се храст славио као свето дрво. Доласком Хришћанства у нашим крајевима младо церово дрво са осушеним листовима се сече за Бадњи дан.

Храстови припадају фамилији букви (Fagaceae) и у нашим низијским и брдским крајевима присутно је око десетак врста храстова, а међу њима је најпознатији цер (Quercus cerris L.), врста која се најчешће користи за бадњак. Поред цера познати су и сладун (Quercus frainetto Ten.), лужњак (Quercus robur L.), китњак (Quercus petraea (Matt.) Liebl.), и медунац (Quercus pubescens Willd.).

Цер је листопадно дрво које може да порасте до 35 метара у висину, док у пречнику достиже и до једног метра. Поједини примерци могу да доживе старост и до 200 година.

Има одвојене мушке и женске цветове. Плод је жир, јестиви плод, који подсећа на шубару.

Цер је присутан у брдском појасу наше земље и гради мешовите листопадне шуме. Најчешће су то шуме у којима поред цера доминира и храст сладун, док су на већим надморским висинама углавном прусутне монодоминантне заједнице у којима доминира цер. Припада термофилној врсти, што значи да је врста која воли топло.

Текст и фотографија: Урош Бузуровић
Извор: Природњачки музеј у Београду

Молба Установе Спомен-парк "Крагујевачки октобар" у вези предстојећих празника

Поштовани суграђани,

На овај начин желимо да Вас замолимо да у току предстојећих празника, заједничким снагама, сачувамо Ваш и наш Спомен-парк од непланске сече стабала и грана храста.

Предлажемо да се за бадњак не секу младице храста, већ само мање гране одраслих стабала. Такође, желимо да замолимо све наше суграђане који су за Нову годину китили стабла јелки са бусеном, да ове јелке (након празника) засаде на територији Меморијалног комплекса Спомен-парк "Крагујевачки октобар" у Шумарицама, у сарадњи са нашом Службом одржавања и уређења, како бисмо овај простор још више оплеменили и улепшали, на обострано задовољство.

Честитамо Вам Нову годину, као и све предстојеће празнике и позивамо Вас да се заједничким снагама бринемо о нашим Шумарицама.

У Крагујевцу, 5. 1. 2023. године
Установа Спомен-парк "Крагујевачки октобар"

Обрада: ПРВИ ПРВИ НА СКАЛИ

Print Friendly, PDF & Email
Taгови:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Повезани чланци

Претражите сајт

sr Serbian
© Copyright 2022 Eкологија Крагујевац
linkedin facebook pinterest youtube rss twitter instagram facebook-blank rss-blank linkedin-blank pinterest youtube twitter instagram