Препоручујемо

Након забране градње без садње дрвећа у Крагујевцу - може ли се овом мером заиста заштити постојећа и направити нова зелена површина?

13. октобра 2022.

Након забране градње без садње дрвећа у Крагујевцу - може ли се овом мером заиста заштити постојећа и направити нова зелена површина?

Крагујевац је први град у Србији који је забранио градњу објеката без садње дрвећа. Ово је једногласна одлука одборника градског парламента, донета 28. јуна на иницијативу градоначелника Николе Дашића којом Крагујевац жели да унапреди квалитет живота грађана. Одлука се примењује од 1. септембра.

– У циљу очувања и унапређења свеукупног зеленила на територији града, ова Одлука као најефикаснији инструмент за реализацију планско-урбанистичких мера заштите животне средине, има велики допринос. На градским надлежним институцијама је сада задатак да се акција спроведе у дело кроз квалитетан план и програм који ће на време обезбедити избор квалитетних и репрезентативних садница, начин организације садње, као и одабир локација на којима је могућа садња уколико није могуће садити на локацији, кометарише ову одлуку локалних власти Тијана Марковић, мастер инжењер заштите животне средине из ЈП Урбанизам Крагујевац.

По њеном мишљењу избор локација треба тражити на постојећим јавним зеленим површинама као и на плански опредељеним локацијама за ту намену које нису реализоване.

– Делуј локално, мисли глобално, закључује она.

Архитекта Душан Соковић, није сигуран колико је остварива идеја, да се за сваки новоизграђени стан у неком простору засади по једно дрво, на начин како би то ваљало да се догоди.

– Ову замисао би требало да подрже озбиљни и суштински комплексни пројекти, не само засађивања нових стабала, него и уређење постојећих скверова, разделних острва и бројних других простора партерног урбанизма, што би значајно допринело унапређењу естетике града, сматра он.

По Соковићевом мишљењу, у међувремену би ваљало да се поштују одредбе важећих ПГР-ова (планови генералне регулације) који захтевају да се, у зависности од дела града на који се односе, приликом градње на свакој локацији обезбеди од 10 до 20 посто уређене, претежно компактне, зелене површине.

– Брига о зеленилу и екологији нас опомиње да постојеће зелене оазе града пажљиво чувамо и не дозволимо експанзију градње у тим просторима, упозорава овај наш саговорник.

За новинара и еколошког активисту Дејана Милошевића из Удружења „Први први на скали” идеја „Врати дах природи – посади дрво” је за похвалу.

– Она је у духу је пројекта ЕУ „Натура 2000”, који се спроводио у Новом Саду под слоганом „Врати природи – Придружи се и посади дрво”. Крагујевчани свакако заслужује тај вид пажљивијег односа локалне самоуправе према суграђанима, каже он.

Саднице платана које је Град Крагујевац недавно поклањао у акцији озелењавања града
По његовом мишљењу ова идеја се односи на будуће градитеље, а да би било свеобухватне користи морали би да се решавају и проблеми из раније градње. Он наводи да Институт за јавно здравље у оквиру извештаја о аерозагађењу сваког месеца препоручује дугорочне мере, а једна од њих је озелењавање јавних површина – стварањем мини паркова.

– Да ли мимо новоградње, која ће бити под бољом контролом, Крагујевчани имају довољно зелених оаза нека процене сами, цени Милошевић.

ДЕТАЉНО О АКЦИЈИ ГРАДА КРАГУЈЕВЦА: "ВРАТИ ДАХ ПРИРОДИ – ПОСАДИ ДРВО"

Немогућношћу будуће градње без садње, по Ивану Радуловићу, крагујевачком Главном градском урбанисти, креатори јавних политика препознали су значај зелене инфраструктуре за одрживи урбани развој и подизање квалитета живота грађана и здравље становништва уопште.

– Ова одлука ће сигурно унапредити јавне просторе, како са аспекта смањења ефекта топлотних острва и побољшања микроклимата града, тако и са аспекта унапређења слике урбаног предела, тврди он.

За Радуловића проценат и квалитет зелених површина у урбаном простору, значајан је урбанистички параметар у планирању простора и насеља.

– Оно што је даље потребно је усмеравати конкретне планске мере у складу са овом градском Одлуком, што би убудуће морало да буде предмет ревизије постојећих, односно израде нових планских докумената на нивоу града, закључује Радуловић.

Инвеститори који граде стамбени или стамбено пословни објекат у Крагујевцу, од 1. септембра у обавези су да посаде једно стабло за сваки стан или локал. Када је реч о пословним објектима прописана је садња десет стабала за пословни објекат површине до 1.000 квадрата, а ако је је стамбено – пословни објекат преко 1.000 квадрата, инвеститори су у обавези да засаде још по једно дрво на сваких додатних 500 квадратних метара новог здања.

Зоран Мишић

Извор: Данас

Print Friendly, PDF & Email
Taгови:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Повезани чланци

Претражите сајт

sr Serbian
© Copyright 2022 Eкологија Крагујевац
linkedin facebook pinterest youtube rss twitter instagram facebook-blank rss-blank linkedin-blank pinterest youtube twitter instagram