Свака биљка представља сложену индустрију у којој се одвијају биохемијски процеси који омогућавају да кажемо за Земљу да је „жива планета“. Оне стварају кисеоник (неопходан за живот свих аеробних организама), градивне материје (угљене хидрате, масти, беланчевине) тј. примарне и секундарне метаболите (који имају значајно фармаколошко дејство).
Шта значи термин „дрога“? Лековите сировине пореклом из природе које садрже фармаколошки активна једињења називају се дроге. Пошто се користи најчешће осушени материјал претпоставља се да назив дрога потиче од старогерманске речи drug ili droh – сув. Из тог разлога не треба термин дрога искључиво поистовећивати са опијатима, психоактивним материјама који изазивају болест зависности.
Дроге могу бити: биљног, животињског (нпр. маст, лој, рибље уље) и ређе минералног порекла (нпр. талк, бела глина, креда). Биљне лековите сировине (биљне дроге) у ужем смислу речи су осушени биљни органи (подземни и надземни органи), а у ширем смислу речи и производи који се добијају једноставном прерадом биља, а који се као такви налазе у биљном материјалу (масна уља, етарска уља, смоле…).
Код коришћења биљних лекова треба бити стрпљив јер ефекат њиховог деловања је спорији, али резултати су дуготрајнији. Фитопрепарати (биљни лекови) се најчешће препоручују као превентива (одржавају организам виталним). Они побољшавају метаболизам, одстрањују штетне материје из организма, а не стварају навику и зависност. Са њима се у организам уносе фармаколошки активне материје (етерична уља, природни антиоксиданси, флавоноиди, минерали, ензими) који на природан начин отклањају узроке болести.
Што се тиче нежељених ефеката њих скоро да и нема, ако биљни лек користите на правилан начин. Али треба знати да је сваки организам прича за себе и неће свако на исти начин да реагује на природне лекове (код неких ће позитивни ефекти бити јачи, а код неких слабији).
Биљке као најприступачнији природни извор активних фитохемикалија представљају основ превенције и лечења човека, али и животиња.
Које су то фитохемикалије које имају фармаколошко дејство?
То су у првом реду продукти секундарног метаболизма биљака, а најзначајнији су: а) Алкалоиди (као што су: атропин, хиосциамин, скополамин, берберин, ефедрин, ерготамин, кокаин, колхицин, кофеин, морфин, никотин, папаверин, резерпин); б) Хетерозиди (гликозиди); в) Сапонозиди; г) Танини; д) Терпеноиди (етарска уља, балзами, смоле).
Примарни метаболизам је исти код свих биљака. Међутим, процеси секундарног метаболизма су карактеристични за врсте, па отуда нпр. неке биљне врсте садрже алкалоиде, а неке их немају. Треба знати и да једна биљна врста може да садржи две или више група секундарних метаболита (нпр. танине и етарска уља; алкалоиде и танине). Из тог разлога биљке имају лековита дејства која су одређена баш специфичном комбинацијом секундарних метаболита.
У зависности од количине секундарних метаболита коју садрже биљке разврставамо у: алкалоидне (садрже алкалоиде више од осталих метаболита), хетерозидне, танинске, ароматичне (садрже етарска уља више од осталих метаболита), дроге.
Алкалоидне дроге
Које биљке садрже алкалоиде?
Мали број биљака без семена садрже алкалоиде. Такве су нпр. пречице. Алкалоиде садрже неке голосеменице (тиса садржи таксин, ефедра-ефедрин), 10% родова скривеносеменица садржи алкалоиде (и то из фамилија: Fumariaceеa-димњачe, Papaveraceеa-макови, Solanaceae-татула, буника, парадајз, кромпир, дуван; Ranunculacea-љутићиe, Rubiaceae-кафа, Piperaceae-бибер, Berberidaceae-шимширика).
Алкалоиди биљака у лековите сврхе користе се као: аналгетици (за умирење и ублажавање болова), антиасматици (против бронхијалне астме), аналептици (за појачање рада срца, циркулације крви и дисања, централна стимулација), антиурици (средства која смањују концентрацију мокраћне киселине), парасимпaтолитици и спазмолитици (смањује грчеве и спастичност глатких мишића), дијафоретик (за изазивање појачаног знојења), стомахик (средство за боље варење хране), утеротоник (за изазивање ритмичке контракције материце), вазодилататор и хипотензив (за ширење крвних судова и снижавање крвног притиска), инсектицид итд.
Биљке које садрже алкалоиде, а које се користе за умирење и ублажавање болова су нпр. мак, руса…
Мак – Papaver somniferum L
Фото: Википедија
Мак је врста која се код нас гаји, самоникло не расте у природи. Самоникло расте, тј. пореклом је са источног Средоземља и западне Азије,
Како је препознати? То је једногодишња зељаста биљка, усправног стабла висине око 150 cm (ретко и до 200 cm). Листови на горњем делу стабла мање више обухватају стабљику, издуженог су облика са таласастим ободом. Цветови су појединачни, љубичасте, ружичасте, беле или црвене боје. Биљка цвета од јуна до августа.
Плод мака је чахура и садржи велики број семена. Семена су ситна, бубрежастог облика. Читава биљка садржи млечне цеви које су испуњене млечним соком. Тај сок садржи већи број алкалоида због којих је биљка отровна.
Ову врсту не треба поистовећивати са врстом Papaver rhoeas L., булком која је такође једногодишња, али самоникла врста, а коју често наш народ погрешно зове мак.
Фото: Булка Papaver rhoeas L. - Википедија
Разлике у изгледу су у погледу висине, облику листова, величини плодова (чахура). Мак је крупнија врста у односу на булку. Листови мака су цели и неправилно тестерастог обода док су листови булке перасто дељени. Плoд мaкa је вeликa лоптаста чaхурa (из кoje сe дoбиja oпиjум, a сeмeнкe кoje сaдржи кoристe сe у исхрaни и фитотерапији) док је чaхурa булкe неколико пута мања и дугуљаста (до 22 мм дугачка, дупло дужа него шира). Булка не садржи опијум, јeдини aлкaлoид у булки je рoeaдин.
Мак (њена чахура) је сировина из које се добија опијум. Опијум и његово деловање познато је од праисторијских времена. Мак се помиње на Сумерским глиненима таблицама, насталим пре више од 5.000 година, где се назива „биљка среће”. Опијум се добија из незреле чахуре мака које се зарежу, из тих зареза истичу капљице млечног сока.
Сок је беле боје, горког укуса. Стајањем на ваздуху очврсне и потамни. То је опијум.
Фото: Tree House Recovery
Опијум је љуто-опорог, непријатног и врло горког укуса, а садржи 26 алкалоида-морфин, наркотин, паверин…. Квалитет опијума се процењује на основу садржаја морфина, што је више морфина то је квалитетнији. Морфин (или „морфијум”, како га медицинари, а и шира јавност често називају) је добио име по Морфеју, грчком богу снова (из књиге: Хемијске приче из царства биљака, аутори Иван Гутман, Горица Ђелић, Владимир Стевановић, 2020).
Морфин има јако аналгетичко дејство (отклањање бола). Међутим, не сме се користити често и дуго јер изазива зависност.
У домаћој радиности не треба користити биљку мак, сем њеног семена јединог дела биљке који није отрован. Семе мака садржи незасићене масне киселине, велику количину влакана (једна кашика семена мака садржи око 2 грама влакана која су одговорна за бољу перисталтику црева, а самим тим и спречавање затвора), фосфор, манган, бакар и калцијум, јод, магнезијум, цинк, калијум, гвожђе, витамине Б групе. Због свега што садржи препоручује се употреба семена и као хранљиве и као лековите сировине.
Литература:
Гутман, И., Ђелић, Г., Стевановић, В. (2020):. Хемијске приче из царства биљака, Центар за заучно-истраживачки рад САНУ и Универзитета -Крагујевац
Јосифовић М. и сар. (1974): ФЛОРА СР СРБИЈЕ, I-IX, САНУ, Београд
Перишић, М., Петковић, Б., Белојевић, Г., Христос, А. (2011): Зачини – чаробна храна, Elit-Medica -Kaligraf.
Сарић, М. (1989): Лековите биљке Србије, САНУ, Београд.
У наредној објави о лековитом биљу: Кафа
Аутор: проф. др Горица Ђелић
Обрадио: Дејан Милошевић
Извор: ПРВИ ПРВИ НА СКАЛИ
Добитници признања Зелени лист из Крагујевца, Ботаничка башта и удружење ПРВИ ПРВИ НА СКАЛИ, јавности представљају заједничко стварање Еколумне на сајту Екологија Крагујевац и на порталу удружења.
БОТАНИЧКА БАШТА САЈТ, ФБ СТРАНА, ИНСТАГРАМ
ПМФ КРАГУЈЕВАЦ САЈТ, ФБ СТРАНА, ИНСТАГРАМ, ЈУТЈУБ
ПРВИ ПРВИ НА СКАЛИ ПОРТАЛ, ФБ СТРАНА, ТВИТЕР, ИНСТАГРАМ, ЈУТЈУБ
Досадашње објаве:
