Препоручујемо

Јавно читање извештаја о квалитету ваздуха у Републици Србији 2021: Речено и прећутано

20. децембра 2022.

Национална еколошка асоцијација (НЕА) и Центар за одрживи развој Србије (ЦОРС) организовали су “Јавно читање Извештаја о квалитету ваздуха у Републици Србији: Речено и прећутано”.

Шта је у Извештају о квалитету ваздуха речено, а шта прећутано говорили су:

  • Миленко Јовановић, Национална еколошка асоцијација
  • Дејан Лекић, Национална еколошка асоцијација
  • проф. Драгана Јовановић, Национална еколошка асоцијација
  • Виша Тасић, Национална еколошка асоцијација, Бор
  • Елизабет Пауновић, Национална еколошка асоцијација
  • Никола Крстић, Покрет Тврђава, Смедерево
  • Владимир Радосављевић, иРеволуција, Ваљево

Модераторка: Наташа Глигоријевић, ЦОРС/НКЕУ.

Агенција за заштиту животне средине (СЕПА) објавила је Извештај о стању квалитета ваздуха у Србији за 2021. годину. Отворена су бројна питања на која грађанима мора да се одговори:

  • На који начин се оцењује квалитет ваздуха у Србији, да ли су и зашто нису обухваћени сви градови у Србији?
  • Зашто је споран део Извештаја који се односи на оцене квалитета ваздуха за зоне Србија и Војводина?
  • Има ли Србија стратешки приступ побољшању квалитета ваздуха?

Имајући у виду да Република Србија последњих година привлачи пажњу светске јавности захваљујући лошем квалитету ваздуха, организације цивилног друштва и стручњаци који се баве овим питањима дали су осврт на извештај и препоруке за унапређење стања квалитета ваздуха у Србији.

Јавно читање је организовано у сарадњи са Националним конвентом о ЕУ (НКЕУ), међусекторском групом за одрживи развој НКЕУ, уз подршку Амбасаде Немачке у Београду и Делегације Европске уније у Србији.

Београд је најзагађенији милионски град у Европи

Београд је најзагађенији милионски град у Европи а квалитет ваздуха је погоршан током 2022. године, речено је данас на конференцији коју су организовали Национална еколошка асоцијација (НЕА) и Центар за одрживи развој Србије (ЦОРС) под називом “Јавно читање извештаја о квалитету ваздуха у Републици Србији: Речено и прећутано”. Како су окупљени истакли, аерозагађење у Србији доводи до хиљада превремених смрти годишњеа одговорно је и за настанак низа карцинома и других болести.

Миленко Јовановић испред Националне еколошке асоцијације указао је да овогодишњи извештај о квалитету ваздуха који објављује Агенција за заштиту животне средине неоправдано касни.

Он је подсетио да у многим местима није ни било званичног мерења ваздуха или због неисправности постојећих станица или зато што не постоје уопште инсталирана мерења за одређене материје као што су ПМ честице, због чега се поставља питање квалитета података који су представљени у извештају.

Како је истакао, оно што је несумњиво јесте да је Београд најзагађенији милионски град у Европи, као и да све зоне у којима живи преко 250,000 становника имају загађен ваздух.

Јовановић је и додао да је добро што је Влада коначно усвојила Програм заштите квалитета ваздуха од 2022. до 2030, али да се поставља питање да ли ће бити новца за спровођење овог документа током наредне године.

- Проблем загађења више не може да се гура под тепих, бесповратно је изашао испод тепиха – казао је Јовановић.

На другој страни Дејан Лекић, из НЕА, такође се осврнуо на Програм заштите квалитета ваздуха, рекавши да је усвајањем овог документа по први пут постигнута сагласност између невладиног сектора, стручне јавности и представника државе о озбиљности проблема.

Лекић је објаснио и да досадашњи подаци показују да је ваздух 2022. године био лошијег квалитета него 2021. Како је истакао, подаци са мерних станица показују да је квалитет ваздуха драматично погоршан на шест-седам места када се погледа број дана са прекомерним ПМ10 честицама. Такође, средња вредност ПМ2.5 честица повећана је свуда.

Такође, 25 локација има вишу концентрацију ПМ2.5 честица него најгори град у ЕУ – истакао је Лекић.

Он је подсетио да је анализа представљена у Програму заштите квалитета ваздуха показала да се у Србији деси око 11,000 превремених смрти због загађења.

Експерткиња за утицаје животне и радне средине на здравље Елизабет Пауновић објаснила је да и други извори потрвђују озбиљан утицај аерозагађења на здравље грађана.

Како је казала, подаци Института за здравствену метрику показују да је 2019. у Србији било 12,700 превремених смрти због аерозагађења, те да је загађен ваздух седми фактор ризика за смртност у Србији.

- Србија је високо изнад светског и европског просека по смртности услед аерозагађења – додала је Пауновић.

Као посебно забрињавајући података навела је чињеницу да девет одсто неонаталних смрти се види као последица аерозагађења.

Елизабет Пауновић је казала и да подаци домаћих стручњака показују да је у време пикова аерозагађења повећано јављање службама хитне помоћи и то чак и међу млађим људима.

Професорка Драгана Јовановић је казала да је недавно по први пут откривен механизам на који ПМ честице делују на људски организам те да је показана директна узрочна повезаност ПМ2.5 честица са седам типова карцинома.

Она је истакла и да чак и мале концентрације ПМ честица, које су на нивоу од 2,5 микрограма по кубном метру се доводе у вези са повећаном смртношћу, а да су становници Србије изложени и до десет пута већим концентрацијама.

М. Р.
Фото: Медија центар
Извор: Данас

Print Friendly, PDF & Email
Taгови:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Повезани чланци

Претражите сајт

sr Serbian
© Copyright 2022 Eкологија Крагујевац
linkedin facebook pinterest youtube rss twitter instagram facebook-blank rss-blank linkedin-blank pinterest youtube twitter instagram