Препоручујемо

Ботаничка башта у Крагујевцу

17. децембра 2022.

Кратак историјат Ботаничке баште у Крагујевцу

Влада СР Југославије, у оквиру програма заштите биодиверзитета, донела је 1993. године Резолуцију о очувању биодиверзитета у нашој земљи. Једна од важних мера ове Резолуције предвиђала је и формирање ботаничких башти. Као резултат сарадње ресорног министарства и локалне самоуправе, у Крагујевцу је основана Ботаничка башта.

Ботаничка башта је као посебна организациона целина Института за биологију и екологију Природно-математичког факултета Универзитета у Крагујевцу свечано отворена 8. септембра 1997. године. Подручје Ботаничке баште у Крагујевцу се налази у склопу Спомен-парка "Крагујевачки октобар", заузима простор од 18,4 хектара и представља највећу ботаничку башту на Балканском полуострву. Ботаничка башта представља и научно-наставну базу Природно-математичког факултета у Крагујевцу и велику лабораторију на отвореном.

    Значај Ботаничке баште у Крагујевцу

    Ботаничка башта у Крагујевцу има вишеструки значај. На простору Баште као научно-наставне базе одвијају се активности научних радника којима се омогућава континуирано очување биодиверзитета флоре и фауне Србије. Башта представља и простор за очување генофонда аутохтоних врста што има велики практични значај и у очувању угрожених биљних врста Србије и Балканског полуострава. Такође, Башта је и место активности едукације у области заштите биодиверзитета и животне средине, чиме се подиже степен еколошке културе најшире популације.

    Као научно-наставна база и велика лабораторија на отвореном, Башта пружа велике могућности за едукацију и истраживања. За студенте Природно-математичког факултета, Института за биологију и екологију, Башта је простор где се реализује теоријска и практична настава, као и научни радови из области попут морфологије, систематике и фитогеографије биљака, екологије биљних врста и заједница, таксономских истраживања биљака, флористичких истраживања Србије, заштите ретких и угрожених биљних врста флоре Србије, истраживања индикаторске улоге биљака, али и животиња у детекцији стања животне средине и друга фундаментална истраживања из области биологије (Аврамовић и др, 2007; Павловић-Муратспахић и др, 2010).

    У Ботаничкој башти, као центру за очување биљног генофонда и заштити угрожених биљних врста, примењују се ботаничка истраживања првенствено усмерена за конзервацији врста у „in-situ“ и „ex-situ“ условима. Заштита „in-situ“ подразумева очување климатогене заједнице храстовог појаса, односно шума сладуна и цера (Quercetum frainetto - cerris  Рудски 1949). Ова заједница покрива велике површине Србије, пре свега Шумадију, ширећи се према Босни, Црној Гори, Македонији и Бугарској. Интезивном антропогеном активношћу ареал поменутих храстова на подручју нарочито Шумадије је знатно смањен тако да је улога Ботаничке баште у очувању климатогене заједнице овог храстовог појаса добила на изузетном значају.

    Општа, важна улога ботаничких башти је и у очувању и заштити угрожених и заштићених биљних врста са одређеног подручја. Научни радници Института за биологију и екологију раде на „ex-situ“ заштити биодиверзитета флоре Србије умножавајући на терену Ботаничке баште поједине угрожене, реликтне и ендемичне врсте. Њиховом реинтродукцијом на природна станишта обезбеђује се опстанак врста на угроженим локалитетима. Истовремено се уносе и друге аутохтоне врсте (дрвенасте, жбунасте, зељасте, лековите, медоносне, јестиве, шумске воћкарице, декоративне и др), како би се обогатио фонд аутохтоних врста и оне сачувале за будуће генерације.

    У Ботаничкој башти у Крагујевцу посебна је пажња посвећена заштити ретких, ендемичних и угрожених таксона флоре Србије и Балканског полуострва. На простору Ботаничке баште гаје се и чувају реликтне и ендемичне врсте Балканског полуострава, као што су Picea omorika (Pančić) Purk, Pinus heldreichii H. Christ, Pinus peuce Griseb, Forsythia europaea Degen & Bald и др.

    На простору Баште у организационом смислу формирано је неколико целина:

    • Изложбена целина (прилазни декоративни део, Школски биолошки центар, дендраријум, алпинетум, специјалне колекције и др)
    • Административно-научна целина (адаптирана постојећа зграда – будућа Управна зграда и објекат у изградњи за смештај лабораторија, хербаријума, библиотеке)
    • Економско-производна целина (расадник, пластеници, стакленик, органске баште, топле леје)

    Највреднији део Ботаничке баште представља Изложбени део који обухвата већи број тематских целина и зона са различитим биљним врстама. Специфичне и посебне тематске целине су: флорне зоне Азије, Европе и Балкана; камењар са хазмофитним и сукултентним биљкама; зона шумских воћкарица (мукиња, јаребица, дивља трешња, дивља јабука и др); дендраријум; зелени лавиринт реликтним и ендемичним врстама (Панчићева оморика, калина, јоргован, ловор-вишња, форзиција, граб, хибискус), део са лековитим и зачинским биљкама; Школски биолошки центра са садржајима прилагођеним за децу предшколског и школског узраста; део са огледним баштама и топлим лејама; глистељак за производњу органског ђубрива; мини стакленик; кутак за шумску педагогију; кутак за животиње, мали водени екосистем и др.

    У Башти инсекти имају своје „хотеле“, а веверице своју улицу и „барове за веверице“. Такође, у Ботаничкој башти можете уживати у књигама јер су под трешњом и крај бунара библиотеке на отвореном са великим бројем књига посвећеним најмлађој популацији, али и за оне озбиљније са стручном литературом. А ако се још увек нисте венчали ту је и кутак за венчање. Рекли бисмо - за сваког по нешто. Па, добродошли!

    Литература:

    • Аврамовић, С., Павловић, Д., Бранковић, С. (2007): Structure and dynamics of bush woods vegetation in Šumarice (Central Serbia). Kragujevac Journal of Science 29, 121-130.
    • Павловић-Муратспахић, Д., Станковић, М., Бранковић, С. (2010): Taxonomical analysis of ruderal flora (sensu stricto) in area of the city of Kragujevac. Kragujevac Journal of Science, 32: 101-108.

    Фото-прилози (15 страница)

    • Кутак за венчање и одмарање
    • Лук за венчање
    • Пицеа оморика (Панчић) Пурк.
    • Библиотека на отвореном за најмлађе
    • Кутак за одмор
    • Улаз у „Лавиринт“
    • Камењар
    • Камењар са хазмофитним и сукулентним биљним врстама
    • Кутак за птице
    • Правимо органско ђубриво
    • Посадимо дрво за будућност– деца Предшколске установе „Врабац“
    • Пут ка улазу у „лавиринт“
    • Стазама Ботаничке баште
    • „Хотели за инсекте“ са полу и пуним пансионом
    • Школски биолошки центар у Ботаничкој башти
    • Дендраријум у Ботаничкој башти
    • Библиотека на отвореном у Ботаничкој башти (стручна литература)
    • Улаз у „лавиринт“ у Ботаничкој башти
    • Простор за стреличарство
    • Едукативне радионице
    • Рад на терену – истражујемо биљни и животињски свет

    У наредној објави представљамо Новогодишњи базар у Ботаничкој башти…

    Приредила проф. др Снежана Бранковић са колегама

    Обрадио: Дејан Милошевић

    Извор: ПРВИ ПРВИ НА СКАЛИ

    Добитници признања Зелени лист из Крагујевца, Ботаничка башта и удружење ПРВИ ПРВИ НА СКАЛИ, започели су сарадњу, најпре у интернет окружењу. Јавности ће представљати заједничко стварање Еколумне на сајту Екологија Крагујевац и на порталу удружења.

    УПОЗНАЈ ПРИРОДУ ДА БИ ЈЕ ВИШЕ ВОЛЕО

    БОТАНИЧКА БАШТА САЈТФБ СТРАНАИНСТАГРАМ

    ПМФ КРАГУЈЕВАЦ САЈТФБ СТРАНАИНСТАГРАМЈУТЈУБ
    ПРВИ ПРВИ НА СКАЛИ ПОРТАЛФБ СТРАНАТВИТЕРИНСТАГРАМЈУТЈУБ

    Taгови:

    Оставите одговор

    Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

    Повезани чланци

    Претражите сајт

    © Copyright 2022 Eкологија Крагујевац
    linkedin facebook pinterest youtube rss twitter instagram facebook-blank rss-blank linkedin-blank pinterest youtube twitter instagram