Препоручујемо

Вештачко месо, ГМО, корона – постоји ли веза?

11. децембра 2022.

Хамбургер од неколико десетина милијарди ћелија узгојених у лабораторији нам је представљен (испржен и поједен) на конфереренцији за штампу у Лондону 2013. године1. „Хамбургер професор“ Марк Пост и његов тим су при стварању првог ин-витро месног производа потрошили око 250.000 евра које им је донирао Сергеј Брин, суоснивач Гугла. Професор Пост је 2015. године на Светском економском форуму најавио револуцију у производњи меса2. Навео је бројне разлоге због којих је постојећа месна индустрија неодржива и мора бити трансформисана путем лабораторијског биоинжењеринга. Између осталог сматра да:

  • говеда неефикасно конвертују биљне протеине којима се хране у анималне протеине,
  • је сточарска индустрија одговорна за велику емисију гасова стаклене баште (наводно у истој мери као транспортна индустрија),
  • оранице које тренутно користимо у сврху производње меса (а које чине 70% укупних ораница) можемо употребити и у друге намене.

Потребу за анималним протеинима у исхрани означио је као мит, а као потврду своје тезе навео је да две милијарде вегетаријанаца на нашој планети живи срећним, креативним и прокреативним животом. Обећао нам је креирање здравог вештачког меса, толико здравог да ће нам чак и лекари преписивати посету Мекдоналдсу једном недељно. Исте, 2015. године Марк Пост је најавио отварање сувласничке компаније Mosa Meat.

Након представљања вештачког хамбургера, уследили су медијски наступи пропонената производње и конзумације вештачког меса који тврде да овај начин производње гарантује добијање јевтинијих производа, уштеду ресурса (воде, енергије и земљишта), смањење патње животиња и смањење емисије гасова стаклене баште. Отворене су бројне стартуп компаније у САД (Memphis Meats - сада Upside FoodsFinless FoodsEat Just итд), Европи (нпр. Meatable), Израелу (SuperMeatAleph FarmsMeaTech, итд), Сингапуру (нпр. Shiok Meats), Јапану (нпр. Integriculture), Енглеској (нпр. Multus Media), Канади (нпр. Future Fields), Кини (нпр. Joes Future Food), Русији (WelldoneOchakov Food Ingredients Plant), итд.

Пет америчких стартапа - Eat JustMemphis MeatsFinless FoodsBlueNalu i Fork & Goode – су 2019. године формирали Алијансу за иновативно месо, живину и морске плодове (AMPS Innovation), а две године касније 13 европских и израелских стартупа - Aleph FarmsBluu BiosciencesCubiq FoodsFuture MeatGourmeyHigher SteaksIvy FarmMeatableMirai FoodsMosa MeatPeace of MeatSuperMeat и Vital Meat се окупило под окриљем удружења  Cellular Agriculture Europe, у циљу унапређења сарадње са регулаторним органима надлежним за одобравање пласмана вештачког меса.

Израелска компанија Aleph Farms је 2019. године на Међународној свемирској станици произвела месо уз помоћ 3Д биопринтера. Future Meat Technologies компанија је 2022. године у граду Реховоту (Израел) отворила прву фабрику вештачког меса - дневни капацитет производних линија 500 килограма вештачког меса (еквивалент 5.000 хамбургера). Тиме је у Израелу отпочела ера масовне производње вештачког меса.

АРХИВА ППНС Иновативни израелски пројекат - вештачка пилетина

Сингапур је прва земља на свету која је одобрила легалну продају вештачког меса. Сингапурска агенција за храну је 2020. године дозволила продају вештачке пилетине Eat Just компаније, која је први пут понуђена конзументима у ресторану „1880". У САД је склопљен формални споразум између Министарства пољопривреде САД (USDA) и Агенције за храну и лекове (FDA) о регулисању вештачког меса. ФДА је први пут у новембру 2022. године одобрила употребу култивисане пилетине Upside Foods компаније за исхрану људи. Након инспектовања УСДА ова компанија ће моћи пласирати своје производе на тржиште. Кинеско Министарство за пољопривреду и рурална питања је у децембру 2021. године, под категоријом „кључно подручје развоја“ уврстило вештачко месо у свој Петогодишњи план.

По правилима ЕУ, нова храна попут производа од лабораторијски узгојеног меса мора проћи период тестирања од око 18 месеци током којег компанија доказује Европској агенцији за безбедност хране (EFSA) да је производ безбедан за употребу. Међутим, 27. априла 2022. године Европска комисија је одобрила прикупљање потписа за Европску грађанску иницијативу „Заврши доба клања“3 која ће имати тежину правног акта (није обична петиција), а чија идеја је преусмеравање субвенција за сточарство на узгој вештачких и биљних производа, односно искључивање фарми из Заједничке аграрне политике (CAP). За покретање петиције одабран је симболичан датум - 5. јун - Национални дан права животиња. Циљ је да се прикупи најмање милион потписа из седам различитих држава ЕУ у року од годину дана, што је неопходан минимум да би Европска комисија реаговала.

Иако су активности на пољу производње вештачког меса, баш као и ГМО, отпочеле са биотехнолошким стартаповима, врло брзо су се у обе приче укључили мултинационални гиганти. На пример, један од најважнијих инвеститора Shiok Meats страртапа из Сингапура је прехрамбени гигант Tyson Foods and Cargill.  Aleph Farms стартап из Израела финансирају Migros, Cargill Ventures, Synthesis CapitalStray Dog Capital, EIT FoodStrauss GroupM-Industry, итд. Иако је „хамбургер професор“ на Светском економском форуму 2015. године тврдио да ће људи моћи самостално у својим кућама у микроталасним рернама да производе вештачко месо, компаније које се баве овом производњом, баш као и компаније које се баве узгојем ГМ биљака, теже да остваре патентну заштиту.

АРХИВА ППНС Корпоративно озелењавање

Нпр. MeaTech (Израел) компанија је поднела 15 захтева за патенте и пет за пословну тајну који се односе на култивисање, прераду и биопринт, манипулацију културом ткива, стимулисање раста у култури ткива, 3Д штампу, фузију мишићних матичних ћелија, итд. Обе технологије су сервиране на тржиште без размишљања о могућим последицама. Брзом почетном усвајању технологије генетичког инжењеринга у одређеним деловима света у великој мери допринео је меки регулаторни приступ САД. У првим годинама (1996-1999) узгоја ГМ биљака, забележена је једна од најбржих глобалних стопа усвајања нове технологије у модерној историји – површине под ГМ културама су увећане са 1,7 на 39,9 милиона хектара.

За очекивати је да ће нова технологија производње вештачког меса такође имати почетничку срећу, опет због меких регулаторних приступа. Док поједине групе додељују вештачком месу, баш као што су и ГМО епитет „Франкенштајн хране“, а традиционални произвођачи инсистирају на забрани употребе речи месо на паковањима нових производа, компаније га пласирају под истим слоганима као ГМО – борба против глади у свету, одржива пољопривреда, боља планета и сл, инсистирајући да је нагласак на финалном производу а не на методу производње.

Каква ће бити судбина вештачког меса зависиће од степена прихватања у различитим деловима света. Старе генерације ГМО нису доживеле успех какав је очекивала већина експерата ’90-их. Снажан отпор јавности (ЕУ, неке државе Африке, Латинске Америке, Балкан, итд) у великој мери је паралисао тежњу мултинационалних компанија да у потпуности завладају прехрамбеним системом. У томе је велику улогу одиграла ЕУ која је, у принципу, остала затворена за ГМО. На ограниченим површинама (око 100.000 хектара) узгаја се само један ГМ усев – кукуруз, само у једној европској земљи - Шпанији.

У међувремену, новим типом генетичког инжењеринга који много прецизније од старог типа модификује геном створени су генетички едитовани организми (ГЕО). У трансакцији вредној 63 милијарде долара, 2018. године спојене су Бајер и Монсантно компанија са лиценцом за коришћење Криспер Кас9 (CRISPR/Cas9) поступка преуређења генома. Исте године (2018) Суд правде ЕУ доноси одлуку да су организми чији је геном преуређен новим техникама директне мутагенезе такође ГМО у смислу одредница Директиве 2001/18/ЕК и да су подложни свим „ГМО директивама“!

Ковид-19 пандемија (први случај у децембру 2019. године) скренула је пажњу јавности паралисане страхом од смрти, са свих осталих потенцијално важних тема. У јуну 2020. године Европска комисија је предложила привремено ублажавање строгих правила ЕУ о ГМО како би се избегла уска грла у клиничким испитивањима (а и третманима) вакцина компанија Astra Zeneca i Johnson & Johnson које садрже или се састоје од ГМО4. У јулу месецу 2020. године Савет и Парламент ЕУ су усвојили предложену уредбу Европске комисије5.

У мају 2020. Европска комисија је представила стратегију „од њиве до трпезе” као једну од кључних мера у оквиру Зеленог договора. Стратегијом се намерава преусмерити постојећи прехрамбени систем према одрживом моделу и допринети постизању климатске неутралности до 20506. Стратегија „од њиве до трпезе” усклађена је са стратегијом ЕУ за биоразноликост до 2030. Циљеви будуће политике ЦАП-а су уско повезани са стратегијом „од њиве до трпезе”. Комисија је у марту 2021. године представила Акциони план за органску пољопривреду, чији је главни циљ подстицање органске производње како би до 2030. њен удео у коришћењу пољопривредних земљишта ЕУ достигао 25 %7. Такође је усвојила предлог да се употреба пестицида у ЕУ смањи за 50% до 2030. године8.

Ипак, та одлука није била препрека Комисији да продужи одобрење за употребу контроверзног хербицида глифосата за још једну годину (истиче 15. децембра 2022.)9. Овај хербицид који је Светска здравствена организација за истраживање рака (ИАРЦ) оценила као вероватно канцероген, од изузетног је значаја за индустрију (власник Бајер) и масовно се користи у производњи ГМ биљака.

АРХИВА ППНС Монсанто игнорисао доказе који су повезивали његовог ’убицу корова’ са раком?

Прошле године завршена је студија у којој се закључује да нове геномске технике (НГТ) (читај ГМО) могу значајно допринети повећању одрживости производње и борби против климатских промена, те да важеће законодавство ЕУ о ГМО није прикладно за нове технологије. С тим у вези приоритет агенде Урсуле фон дер Лајен за 2023. годину је промена закона о ГМО, што ће највероватније значити фундаменталну дерегулацију, односно изузимање производа који се добијају CRISPR-Cas и сличним технологијама "уређивања гена" из тренутно важеће процене ризика, следљивости и обележавања.

У циљу спречавања таквог исхода и освешћивања јавности, Зелена група (Green Group/EFA), берлинска канцеларија Фондације за пољопривреду будућности (Save Our Seeds) и Међународна федерација покрета за органску пољопривреду (IFOAM) након дискусије у Европском парламенту одржане у новембру 2022. године захтевају да се постојећа регулативе ЕУ која поштује принцип предострожности, коегзистенцију конвенционалних и ГМО усева у пољопривреди и право потрошача на слободан избор, примењује и на производе настале новим технологијама едитовања.

АРХИВА ППНС Европска комисија предлаже дерегулацију ГМО, у Европском парламенту одржана дискусија ’Европа без ГМО’

Наведене промене политике изазивају незадовољство традиционалних фармера широм европског континента. Најеклантантнији пример су протести фармера у Холандији. Влада покушава да испрати смернице ЕУ о смањењу емисија стакленичких гасова, те су све гласнија мишљења да би сточни фонд ове земље требало преполовити. У томе им велику подршку пружају зелене партије и Партија за животиње која је значајна политичка снага. Холандија је други највећи извозник пољопривредних производа у свету (након САД), те би овакав заокрет у политици оставио бројне економске и друштвене последице.

Србија је усвојила Декларацију Зелене агенде у октобру 2020. на Конференцији у Софији и обавезала се да ц́е спроводити своје акције кроз Регионални акциони план који је усвојен на самиту у Словенији, у октобру 2021. Премијерка Србије Ана Брнабић је на Копаоник бизнис форуму 2021. године истакла да биотехнологија пружа веће прилике и од потенцијала дигитализације. У фебруару 2022. године потписала је Споразум о успостављању центра Светског економског форума за четврту индустријску револуцију у Србији, првог таквог у региону Западног Балкана чији фокус рада ће бити на вештачкој интелигенцији и биоинжењерингу. У октобру 2022. године отворила је прву Међународну конференцију "Будућност биотехнологије" у Београду, у организацији Владе Србије и Светског економског форума и поручила да ће биотехнологија бити кључни фокус нове владе.

АРХИВА ППНС Брнабић: Биотехнологија кључна за медицину, пољопривреду и прехрамбену индустрију - биће међу приоритетима нове владе

Председник Светског економског форума Borge Brende је изјавио да Србија предњачи у региону у развоју технологије и да за десет година више неће бити претежно пољопривредна земља. Јелена Беговић, директорка Института за молекуларну генетику и генетично инжењерство нам је предвидела будућност уз млеко без крава и месо биљног порекла10. Прва конференција о алтернативним протеинима у Србији одржаће се 16. децембра 2022. године у Новом Саду11. Погон компаније Nestle PBMS (Plant Based Meal Solutionsпроизводи за исхрану на бази биља), у којем ће се производити четири врсте производа: шницле, медаљони, прса и филе, гради се у Сурчину12.

Дакле, скоро сви предуслови за производњу вештачког меса у Србији су испуњени. Обезбеђена је међународна подршка; ангажовани су домаћи и страни експерти; имамо и мултинационалну компанију произвођача која ће присвајати добит; сточарство у Србији је толико девастирано, а државна подршка толико мала да се фармерима више исплати да ликвидирају грла него да наставе са производњом; супермаркети нам нуде увозно месо лошег квалитета, а цене „дивљају“, те хтели-не хтели проређујемо месне (а и млечне) оброке.

За испуњење нове агенде треба превазићи још само једну „ситницу“- отпор јавности! Да ли нас је корона толико „убила у главу“, па ћемо пристати на промену Закона о ГМО, на необележавање генетички едитованих организама, на конзумацију вештачког меса и сличне егзибиције и тиме неповратно уништити нашу пољопривредну производњу?

1 https://www.bbc.com/news/science-environment-23576143
2 https://www.youtube.com/watch?v=1lI9AwxKfTY
3 https://eci.ec.europa.eu/025/public/#/screen/home
4 https://www.euractiv.com/section/health-consumers/news/eu-goes-easy-on-gmos-in-race-for-covid-19-vaccine/
5 https://www.consilium.europa.eu/en/press/press-releases/2020/07/14/vaccine-against-covid-19-council-adopts-measures-to-facilitate-swift-development/
6 Доношењем Закона о клими све државе чланице су се обвезале да ће до 2030. смањити нето емисије стакленичких гасова у ЕУ-у за најмање 55 % у односу на ниво из 1990.године.
7 https://agriculture.ec.europa.eu/farming/organic-farming/organic-action-plan_en

8 https://ec.europa.eu/eip/agriculture/en/news/green-deal-halving-pesticide-use-2030
9 https://www.euractiv.com/section/agriculture-food/news/temporary-extension-of-eu-glyphosate-approval-hits-roadblock/
10 https://www.rtv.rs/sr_lat/drustvo/brnabic-iskorak-srbije-u-razvoj-biotehnologije_1383150.html
11 https://komunalt.rs/komunalt-conference/
12 https://bizlife.rs/nestle-u-srbiji-planira-proizvodnju-vestackog-mesa/

Фото: Pixabay, The Meat Revolution Mark Post, Википедија
Др Татјана Бранков, ванредни професор Универзитета у Новом Саду,
за удружење ПРВИ ПРВИ НА СКАЛИ

Print Friendly, PDF & Email
Taгови:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Повезани чланци

Претражите сајт

sr Serbian
© Copyright 2022 Eкологија Крагујевац
linkedin facebook pinterest youtube rss twitter instagram facebook-blank rss-blank linkedin-blank pinterest youtube twitter instagram