Проф. Бошковић је магистрирала и докторила на Пољопривредном факултету у Новом Саду, у области Генетике и Оплемењивања биљака. За редовног професора изабрана је 1999. године на Пољопривредном факултету у Земуну, где је обављала функцију проректора осам година.
Провела је дужи период на специјализацијама у земљама Европске уније. Оснивач је и идејни креатор првих приватних високошколских институција из научне области Пољопривреде у Европи од 2000. године. Ангажована је на више међународних пројеката Матице Српске, где је 2020. године изабрана за редовног члана.
Аутор је и коаутор 530 научних радова, три монографије, једне научне књиге, уџбеника Генетика, више научних студија, елабората и радова на СЦИ листи.
Бројни хибриди створени су селекцијом у коауторству са супругом проф. др Момчилом Бошковићем, а највећи део је уграђен у међународне селекционе програме.
Кроз каријеру се посветила развоју подмлатка у науци и на универзитетима - ментор је и члан комисије 60 докторских дисертација, 110 магистарских и мастер радова, као и 780 радова на студијама у Републици Србији.
ВИДЕО: ПРЕМИЈЕРА (О:48:05)
Град Крагујевац допринео је у значајној мери реализацији пројекта "Крагујевац без ГМО 2022" обезбеђивањем неопходних средстава за његово финансирање.
Иновације у прехрамбеном систему: Пољопривреда као сектор глобалне индустријске економије; ГМО; Органска производња - проф. др Татјана Бранков
Погрешан је пут решавања глади на планети Земљи помоћу ГМО - проф. др Маријан Јошт (Ин мемориам)
Корпоративно озелењавање
Стари "ГМО" могли су да се идентификују, са "новим геномским техникама" неће бити тако
Због кршења Закона о ГМО, под забраном увоза и промета били Микрос унион и Перутнина Птуј 2018. и 2019; ГМ соја гајена на 178 хектара од 2012. до 2019. - сазнаје ПРВИ ПРВИ НА СКАЛИ
Питање суверенитета у производњи хране је кључно и за питање ГМО - проф. Димитријевић
