Нобелова награда је интернационална награда која се додељује сваке године као знак признања за научна, академска и културна достигнућа. Награда је установљена 1895. године, по жељи шведског научника и проналазача Алфреда Нобела. Први пут је додељена 1901. године и то из области хемије, књижевности, мира, физике, психологије и медицине. Од 1968. г. Нобелова награда се додељује и из области економских наука. Награду додељују шведске и норвешке институције, при чему се церемонија доделе одржава у Стокхолму (Шведска), 10. децембра сваке године, на дан годишњице смрти Алфреда Нобела. Једино се церемонија доделе награде за мир одржава у Ослу (Норвешка). Сваки добитник (лауреат) том приликом добија златну медаљу, диплому и извесну суму новца коју одређује Нобелова фондација. Нобелова награда се сматра најпрестижнијом наградом из области књижевности, медицине, физике, хемије, мира и економије.
Нобелова награда
Нобелова награда се не додељује за област биологије. Међутим, многа научна открића из области хемије за која су награде додељене, допринеле су разјашњењу великог броја биохемијски процеса на којима се заснива функционисање и опстанак живих бића. Када су у питању биљке, веома су значајна била открића у области физиологије биљака, а посебно она која су довела до објашњења механизма одвијања процеса фотосинтезе. Фотосинтеза је јединствена реакција у живом свету коју могу да врше само биљке, али на чији рачун живе сва друга жива бића. Наиме, у току процеса фотосинтезе биљке, уз помоћ угљен-диоксида и воде и у присуству Сунчеве светлости и зеленог пигмента хлорофила, синтетишу органску материју којом се хране и оне саме, али и сви други организми на планети Земљи. Такође, у току процеса фотосинтезе у атмосферу се ослобађа гас кисеоник, захваљујући коме сва жива бића дишу. Сматра се да сав кисеоник у атмосфери потиче управо из процеса фотосинтезе.
Фотосинтеза је веома комплексан и сложен процес који се састоји од низа ланчаних биохемијских реакција катализованих ензимима. За фотосинтезу се зна још од друге половине 18. века, када су научници закључили да су биљке у стању да производе „добар“ ваздух. Од тада па до данас, захваљујући научним достигнућима, новим методама и савременим технологијама овај процес је скоро потпуно разјашњен. Томе су допринела и велика научна открића за која је додељено више Нобелових награда.
Каротеноиди су фотосинтетички пигменти који имају важну улогу у процесу фотосинтезе. Они апсорбују сунчеву светлост, заједно са хлорофилима, чиме започиње фотосинтетички процес. С друге стране, каротеноиди штите молекул хлорофила од разарања на светлости великог интензитета, тако што апсорбују вишак светлости и онемогућавају настанак реактивних форми кисеоника, које би довеле до инхибиције процеса фотосинтезе.
Научник Кун је, такође, испитивао биљне пигменте каротеноиде и заокружио сазнања о овој важној групи органских једињења, која осим у процесу фотосинтезе, имају и бројне друге улоге: у опрашивању биљака, у боји плодова, синтези витамина А, у покретима стома.
Партициона хроматографија је аналитичка метода којом се, на хроматографском папиру, раздвајају органска једињења из смеше. Откриће ове методе допринело је раздвајању фотосинтетичких пигмената из биљних екстраката (хлорофила а и б, каротена и ксантофила), њиховој идентификацији и одређивању поларности.
Калвин је разјаснио редослед реакција у тамној фази процеса фотосинезе, чији је резултат синтеза органских једињења, пре свега фруктозе. Наиме, процес фотосинтезе се дели на две фазе: светлу и тамну. У светлој фази се врши апсорпција Сунчеве светлости од стране молекула хлорофила и ослобађање кисеоника у атмосферу. У тамној фази се дешава синтеза органских једињења, уз помоћ продуката насталих у светлој фази. Сам процес синтезе ових једињења до тада је био непознат. Калвин је закључио да су сви реактанти овог процеса поређани у круг, због чега се тамна фаза сматра циклусом, који је по њему назван Калвинов циклус. Калвинов циклус обухвата три процеса: карбоксилацију СО2, редукцију угљеника и регенерацију почетног једињења (акцептора СО2).
Позната је чињеница да је ћелијска мембрана непропустљива за јоне. Али, на њој се налазе специфични протеини у чијој се унутрашњости образује канал, кроз који се врши транспорт јона, па се зато и називају јонски канали. На тај начин катјони и ањони могу несметано да пролазе кроз ћелијску мембрану у ћелију и из ћелије у спољашњу средину. Детаљно су ове канале испитали Агри и Макинон.
Фото: Паул Карер; Ричард Кун; Арчер Мартин; Ричард Синг; Мелвин Калвин; Питер Мичел; Пол Бојер; Ензим АТП-синтаза; Питер Агри; Родерик Макинон
У следећој објави: О старењу биљака
Аутор: проф. др Биљана Бојовић
Обрадио: Дејан Милошевић
БОТАНИЧКА БАШТА САЈТ, ФБ СТРАНА, ИНСТАГРАМ
ПМФ КРАГУЈЕВАЦ САЈТ, ФБ СТРАНА, ИНСТАГРАМ, ЈУТЈУБ
ПРВИ ПРВИ НА СКАЛИ ПОРТАЛ, ФБ СТРАНА, ТВИТЕР, ИНСТАГРАМ, ЈУТЈУБ
Добитници признања Зелени лист из Крагујевца, Ботаничка башта и удружење ПРВИ ПРВИ НА СКАЛИ јавности представљају заједничко стварање Еколумне на сајту Екологија Крагујевац и на порталу удружења.
Досадашње објаве:
УПОЗНАЈ ПРИРОДУ ДА БИ ЈЕ ВИШЕ ВОЛЕО
Извор: ПРВИ ПРВИ НА СКАЛИ