Препоручујемо

НЕА: Хитно мењати Закон о заштити ваздуха како би заштитили здравље грађана

2. августа 2022.

Важећи Закон о заштити ваздуха донет 2011. године, иако је формално у великом мери усклађен са Европским директивама, не само да се не примењује у потпуности, него је у пракси и специфичним околностима нефункционисања ресорних институција у многим сегментима превазиђен, непотпун, нетачан, толерантан према онима који га крше, што има за последицу легализовање угрожавања здравља људи услед аерозагађења, наводе из Националне еколошке асоцијације (НЕА) уз предлоге конкретних промена.

Тим стручњака из НЕА наводи да су главни недостаци актуелног Закона о заштити ваздуха следећи:

I

Уобичајене просторне целине које се анализирају кад је квалитет ваздуха у питању су агломерације и зоне, дефинисане као и у другим земљама. Али због чињенице да се на овај начин даје лажна позитивна слика о нивоу загађењености амбијенталног ваздуха у овим целинама, неопходно је увести и термине градови и насеља јер се у њима и врши мониторинг и оцењује квалитет ваздуха. Наиме, уобичајено је у документима рећи да је квалитет ваздуха у зони Војводина или Србија 1. категорије, сем у појединим градовима (готово у свим где се мере суспендоване честице). У градовима и насељима живи више од 75 одсто становништва и ван њих практично нема мониторинга, па се оцена квалитета ваздуха у зонама своди на декларативну информацију. Тим пре што је надлежност, одосно законска обавеза праћења концентрација полутаната, али и доношења и спровођења мера за смањење аерозагађења на нивоу локалних самоуправа.

II

У појединим члановима закона се, разумљиво, наводи да не смеју бити прекорачене сатне, дневне и годишње граничне (ГВ), толерантне (ТВ, већ непостојеће) и циљне вредности (ЦВ) појединих загађујућих материја, али за то не постоје нити се спроводе практичне санкције, чак ни као опомена. Да није јако лоше по грађане, било би комично објаснити начин спровођења декларативног члана 19 закона: „граничне вредности се не смеју прекорачити када се једном достигну“. Неопходно је прецизно дефинисати озбиљне санкције за непоштовање овог члана закона.

III

У постојећем закону се и даље помињу такозване толерантне вредности (ТВ) појединих полутаната, које су формално престале да постоје, а две године немају практичну примену у оцењивању квалиета ваздуха.

IV

Везано са престанак важења ТВ, према закону су остале само 2 од 3 дефинисане категорије квалитета ваздуха и то 1. (чист или незнатно загађен) и 3. (прекомерно загађен) што је нефункционално знајући колики је спектар забележених концентрација појединих параметара квалитета ваздуха. Неопходно је редефинисати категоризацију добијену мониторингом.

V

Можда је највећи проблем начин оцењивања квалитета ваздуха, који се врши само на основу средњих годишњих концентрација, што ублажава јако лоше стање у области заштите здравља грађана од прекомерног загађења ваздуха. Наиме, средња годишња концентрација може бити испод прописане граничне вредности (1. категорија), али да истовремено буде вишеструко премашен број законом толерисаног прекорачења дневних и сатних граничних вредности. Нема адекватне оцене уколико се у њу не укључе и бројеви прекорачења дневних, па и часовних граничних вредности. У Србији се, на пример, годинама региструје више од 140 дана са прекорачењима дневне граничне врендости ПМ10 у Ваљеву, Ужицу, Смедереву...што се по нивоу аерозагађења не може упоређивати са местима где је поменута ГВ прекорачена 36 или 40 пута.

VI

Присутна је потпуна неусаглашеност члана 8 Закона који дефинише све загашђујуће материје које се прате ради оцењивања квалитета ваздуха и члана 21. који дефинише категорије на основу тог оцењивања. У оба члана се не помињу периоди израчунавања средњих вредности полутаната који се користе у категоризацији. Најдрастичнији пример нефункционалног оцењивања је што у категоризацију квалитета ваздуха до сада нису експлицитно улазиле концентрације тешких метала. Пример је да је у Бору „нормално“ да средња годишња концентрација арсена (Ас) буде више дестина пута већа од прописане, а да ваздух и поред тога може да буде 1. категорије (о токсичности овог елемента за људско здравље је непотребно говорити).

VII

Због горе наведеног, а због специфичног лошег стања кад је у питању управљање квалитетом ваздуха, требало би успоставити минимално пет категорија у градовима и насељима, које ће зависити, на пример, од процента прекорачења дозвољених одступања од дефинисаних ГВ концентрација загађујућих материја.

VIII

С обзиром на институционално толерисање угрожавања здравља људи, пре свега нечињенејм инспекцијских служби, полиције и правосудних органа, треба наћи начин да се у Кривични законик Републике Србије уведе и експлицитно кривично дело угрожавања живота и здравља људи загађењем животне средине.

IX

Законом се може предвидети формирање експертске оперативне Комисије, која ће у најкраћем року сагледати проблеме у примени Закона и пратећих подзаконксих аката, предложити решења и пратити њихову реализацију.

X

Поменуте измене закона нису козметичке, него суштинске природе и могу се прецизно дефинисати за два до три радна дана. Битно је да ове измене не носе додатне финансијске обавезе држави (осим што институције морају да почну да раде свој посао у сфери управљања квалитетом ваздуха), што је важно да би их Министарство финансија одобрило. Такође, нема разлога да се одлаже овај посао, важан за грађане, нити да се везује за друге законе и губи и даље време.

„Једини добитници ових измена су угрожени грађани, а губитници сви који су без одговорности узроковали загађење ваздух,а пре свега они који нису доносили, нити спроводили мере за смањење аерозагађења (нарочито локалне самоуправе). Коначно се морају заштити грађани од загађивача, а не загађивачи од забринутих грађана“, поручују из НЕА.

Национална еколошка асоцијација је на предлозима неопходних измена Закона о заштити ваздуха, у циљу његове веће ефикасности, радила у оквиру пројекта Зелени инкубатор.

Валентина Тодоровић
Фото: НЕА
Извор: Нова С

Print Friendly, PDF & Email
Taгови:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Повезани чланци

Претражите сајт

sr Serbian
© Copyright 2022 Eкологија Крагујевац
linkedin facebook pinterest youtube rss twitter instagram facebook-blank rss-blank linkedin-blank pinterest youtube twitter instagram