Препоручујемо

Најупечатљивији догађаји у области заштите животне средине у 2022. - резиме удружења и новинара из Крагујевца

16. јануара 2023.

Године 2022. и 2023. су "извршиле смену" на календару, али где смо оставили еколошке проблеме нагомилане у протеклој години, тамо смо их и затекли у (н)овој години. Од истраживања и пројеката литијума у Србији до локалних депонија у Крагујевцу, од изливања амонијака на више места у земљи, до забрињавајућег загађења ваздуха у граду на Лепеници, упркос крупним променама на адреси дојучерашњег највећег појединачног загађивача.

Сивило у зеленилу пропарано је ипак и неким светлим нијансама које су долазиле до изражаја у минулих 365 дана, а остале су вредне помена на почетку 2023. године.

На питања који су то најупечатљивији позитивни и негативни догађаји били у области заштите животне средине (ЗЖС) у Крагујевцу и Србији током 2022. године, одговоре смо добили од колега суграђана из више медија и удружења.

Саговорници портала ПРВИ ПРВИ НА СКАЛИ били су:

  • Александра Петровић, портал Нова.рс
  • Богдан Врањешевић, Дуо дигитал медиа
  • Јелена Шипетић, Курир
  • Ана Брзаковић, Радио Златоусти
  • Нина Недељковић, Браво ФМ
  • Златија Лабовић, ТВ Нова
  • Милан Станковић, Српско биолошко друштво "Стеван Јаковљевић"
  • Јовица Станковић, Клуб волонтера и акцијаша Крагујевац
  • Оливера Алексић, Екомар

НАЈУПЕЧАТЉИВИЈИ ПОЗИТИВАН ДОГАЂАЈ У ОБЛАСТИ ЗЖС У КРАГУЈЕВЦУ 2022.

Петровић:

Заштита животне средине треба да постане начин живота сваког појединца и због тога као позитиван пример у Крагујевцу предност дајем едукацији, а не конкретној акцији (које, иначе, увек подржавам). Сматрам да заштита природе и човекове околине треба да буде континурана и да се проблем не решава, нпр. чишћењем једне дивље депоније.

Еколошки освешћени људи су највећи потенцијал једне заједнице и због тога на прво место стављам пројекат "Шумска педагогија" који су у 2022. години реализовали ПУ "Врабац" и Ботаничка башта ПМФ.

Деца су у оквиру "Шумске педагогије" грлила дрвеће учила да воле природу и на тај начин учили о благодетима природе. У овоме видим позитиван помак да се генерације које долазе повежу са природом и израсту у људе који ће свакодевним понашањем свесно бринути о околини и бити заговорници очувања животне средине у свим сегментима.

Такође, позитивним догађајима у Крагујевцу додајем и прелазак "Енергетике" на гас као енергент, уместо досадашњих мазута и угља.

Врањешевић:

Прелазак Енергетике са угља на гас

Ово је, дефинитивно, најпозитивнији еколошки догађај у Крагујевцу - не само 2022. - већ вероватно и у неколико последњих деценија! И то је нешто што једноставно може да се измери и видљиво је: најпре, ове зиме смо били у могућности да отворимо прозоре, а да се не гушимо, посебно ми, који смо ваздушном линијом удаљени 100м од Енергетике, а први пут, од када памтим, симс на прозорима није био црн, нити је било потребно прати стакла на аутомобилима пре вожње, што је, до ове године, свакодневно био случај током грејне сезоне!

Нема градње без садње!

Ово је једна занимљива одлука - да се инвеститорима наложи да посаде по једно дрво за сваки изграђен стан/локал… Додуше, сматрам да се са оваквом одлуком касни бар деценију и по, пре колико је, отприлике, интензивирана изградња у Крагујевцу. Но, најважније да је одлука донета, народски речено - боље икад, него никад.

Шипетић:

Позитиван догађај у Крагујевцу је замена котлова на угаљ котловима на гас у Енергетици.

Брзаковић:

Као најупечатљивији позитиван догађај у области ЗЖС у Крагујевцу у 2022. оцењујем замену котла на угаљ котлом на гас на котларници у Ердоглији. Такође похваљујем и увођење еколошких филтера у угоститељским објектима у Крагујевцу, као и забрану изградње нових објеката без садње дрвећа.

Недељковић:

Најпозитивнији догађај у Крагујевцу у вези са заштитом животне средине је прелазак даљинског грејања са угља на гас. Позитиван је пропис који обавезује угоститеље да ставе филтере на димњаке роштиља.

Лабовић:

Позитиван догађај у Крагујевцу је "Здравих 50 за здрав град" када су студенти садњом стабала обележили пола века постојања ПМФ-а.

У Крагујевцу је одржавање и унапређивање Ботаничке баште диван пример доприноса свом граду и својој животној средини.

М. Станковић:

Успешан завршетак прве фазе пројекта модернизације система даљинског грејања у Крагујевцу.

Ј. Станковић:

Уређење Спомен-парка Шумарице поводом Великом школског часа.

Алексић:

Као најпозитивнији догађај бих навела прелазак градске топлане на гас.

Уз то, годину је обележило и уређење Ботаничке баште, као и годишњица коју је ПМФ обележио садњом 50 стабала.

АРХИВА ППНС Енергетика прелази на гас и санира пепелиште, коначно!

НАЈУПЕЧАТЉИВИЈИ НЕГАТИВАН ДОГАЂАЈ У ОБЛАСТИ ЗЖС У КРАГУЈЕВЦУ 2022.

Петровић:

Забрињавајући је пораст дивље градње на Гружанском језеру. Водоизвориште са ког се водом за пиће снабдева цео град је озбиљно угрожено. Град нема алтернативу за снабдевање водом, а уколико се небига о језеру настави овим темпом, вода ће ускоро постати "техничка", без могућности да се пречисти до нивоа који је безбедан за пиће.

Врањешевић:

(НЕ)Решавање проблема депоније

За похвалу је што се Крагујевац интензивно гради и шири. Најинтензивније се, некако, гради посебно у делу око Универзитета. Палата правде је завршена, а већ ниче нови стамбено-пословни комплекс, са "ексклузивним погледом" - на депонију! Недопустиво је одуговлачење доношења трајног решења за градску депонију и њеног измештања, а истовремено издавање грађевинских дозвола за објекте који ничу на свега стотинак метара ваздушне линије од депоније, на којој свакодневно долази до паљења смећа.

Шипетић:

Негативан догађај је изостанак реакције власти на жалбе и протесте грађана поводом фабрике Дорадо.

Брзаковић:

Као најупечатљивији негативан догађај у области ЗЖС у Крагујевцу у 2022, а то је више стање, него догађај, оцењујем дивље депоније које и даље постоје у нашем граду, иако је више њих уклоњено. Ако се престанак радова на реконструкцији Тржнице може сматрати еколошким инцидентом, из разлога што и око Тржнице ничу депоније, онда и то свакако сматрам негативним стањем.

Недељковић:

Негативно је што још увек нема назнаке решавања проблема ђубришта у Јовановцу, о томе се годинама говори, али се даље од слова на папиру не одмиче.

Сматрам великом и важном темом и мале "локалне" депоније на које као да смо постали имуни, више их и не примећујемо, а има их свуда. Нису догађај, већ трајно стање. Шут се одлаже на плодне њиве, власници земље трљају руке, наплаћују камионима истовар шута, несвесни шта остављају потомству. Град и држава ћуте.

Лабовић:

Негативност, али пре се може рећи да је то стање које траје у Крагујевцу, је загађен ваздух у граду.

Такође, вечито прљав град и бацање смећа у природу, прављење сметлишта и депонија. Кошутњак је постао сметлиште, као и Шумарице. Људи бацају хемијски отпад, грађевински материјал и кабасти отпад.

Негативност је и нарушавање изгледа града. Пример је чупање садница у Великом парку које се често догађа. Сакаћење дрвећа у Шумарицама зарад бадњака. Људи су то радили и пред сам крај 2022.

М. Станковић:

Интензивно орезивање и сеча дрвенастих и жбунастих врста дендрофлоре парковских и других зелених површина на територији града Крагујевца.

Ј. Станковић:

Висок ниво ПМ честица у граду у више наврата.

Алексић:

За најнегативније у 2022. години истичем загађење ваздуха.

Томе додајем неадекватно одлагање и одношење отпада у многим деловима града.

АРХИВА ППНС Петиција за трајно уклањање дивље депоније у улици Јована Ристића (испод надвожњака) - случај није решен

НАЈУПЕЧАТЉИВИЈИ ПОЗИТИВАН ДОГАЂАЈ У ОБЛАСТИ ЗЖС У СРБИЈИ 2022.

Петровић:

Пројекат "Чиста Србија" - замишљен као добра идеја да се у у целој земљи уради реконструкција постојећих канализационих система и изграде нови где до сада нису постојали, као и изградња фабрика за пречишћавање отпадних вода.

Иако је реч о дугорочном послу, који још увек није дао видљиве ефекте, сматрам да је добро да се почне са решавањем овог великог проблема. Боље икад него никад.

Такође, као позитиван пример конкретног деловања на терену издвајам акцију компаније СББ за пошумљавање целе земље. У акцији "Да шума буде више, да се лепше дише", СББ ће локалним заједницама поклонити преко 100.000 садница. Ова компанија је почетком 2022. реализовала исту акцију у 16 општина у којима је посађено око 15.000 садница.

Врањешевић:

Спречавање наставка истраживања Рио Тинта

"Одбрана Јадра" је вероватно најуспешнија народна акција у последње две деценије у Србији. Са економског становишта, заустављање Рио Тинта у истраживању налазишта јадарита и спречавање потенцијалне експлоатације ће имати последице, али је коначно дошло до победе здраве будућности над новцем!

Шипетић:

Позитиван догађај у Србији је пораст пошумљених површина.

Брзаковић:

Као најупечатљивији позитиван догађај у области ЗЖС у Србији у 2022. оцењујем борбу сваког нашег суграђанина против изградње рудника литијума у нашој земљи.

Недељковић:

Позитиван догађај у Србији су протести против ископавања литијума. Грађани су свесни опасности, власт је рекла не, јер су се они побунили.

Лабовић:

Позитиван догађај јесте што се народ ујединио око проблема са литијумом и даноноћно брани своју земљу (као на пример у Левчу).

М. Станковић:

Покретање ревизије и процедуре за унапређење врсте заштите Парка природе "Стара планина" у Национални парк "Стара планина".

Ј. Станковић:

Чишћење језера Перућац од смећа из горњих токова притока.

Алексић:

Најупечатљиви позитиван догађај у области заштите животне средине у Србији током 2022. године представља пресуда у корист РЕРИ-ја у процесу који је вођен против ЕПС-а, којим је доказано да вишеструко прекорачење емисије сумпор диоксида утиче опасно по здравље људи. Овом пресудом наложено је ЕПС-у да смањи емисију сумпор диоксида у термоелектранама због њихове опасности по здравље људи и животну средину.

АРХИВА ППНС САНУ: Промоција зборника ’Пројекат Јадар - шта је познато?’ (ВИДЕО)

НАЈУПЕЧАТЉИВИЈИ НЕГАТИВАН ДОГАЂАЈ У ОБЛАСТИ ЗЖС У СРБИЈИ 2022.

Петровић:

Превртање цистерне са амонијаком код Пирота је еколошки акцидент који ни у ком случају није смео да се догоди. Трагично је што су изгубљени људски животи, а овај догађај требало би да освести пре свега јавност, да будемо проактивнији у захтевима, петицијама и легитимним притисцима на врх државе да више раде на превенцији еколошких катастрофа.

Као негативан догађај издвајам и плутајући отпад на Потпећком језеру који се мери хиљадама кубних метара, а које власт већ две године није способна да очисти. То је срамота свих нас, пре свега несавесних грађана који су бацали отпад, али и власти која нема ресурсе да то очисти.

"Убиство" Борске реке је еклошка кастрофа. Река је због рудника и прљаве технологје "мртва" и без икаквог екосистема и живог организма у себи. То би требало свима да нам буде опомена и очигледан пример шта ће се десити са другим рекама у Србији, уколико се остваре науми власти да по целој земљи отвара руднике.

Врањешевић:

Загађење вода

И у 2022, али и у свим претходним годинама, деценијама, па нажалост, вероватно и у свим будућим временима… Најнегативније дешавање је загађење најзначајнијих природних ресурса Србије - река! И даље тоне отпада плутају нашим водама… Најпре, као људи немамо ту културу заштите животне средине, каква, рецимо, постоји на Западу, а затим недостају и системска решења, јасна законска регулатива, подела одговорности, а, самим тим, и кажњавање таквог односа према природи.

Шипетић:

Негативан догађај у Србији је цурење амонијака код Пирота.

Брзаковић:

Као најупечатљивији негативан догађај у области ЗЖС у Србији у 2022. оцењујем изливање амонијака код Пирота и Панчева.

Недељковић:

На жалост, ништа није готово после протеста против ископавања литијума, па бих то означила и као најнегативнији догађај.

Лабовић:

Негативан догађај у Србији је земља која се уништава зарад ископавања литијума, бора и пратећих руда.

М. Станковић:

Наставак изградње мини хидроелектрана.

Цурење велике количине амонијака у близини Пирота након што је из шина исклизнуло четири од 20 вагона цистерни.

Ј. Станковић:

Висок ниво загађености ваздуха у Бору и Смедереву, без адекватног реаговања државних органа.

Алексић:

Најупечатљиви негативан догађај у области заштите животне средине у Србији током 2022. године представља акцидентна ситуација цурења амонијака из вагона код Пирота.

АРХИВА ППНС Амонијак (ни)је доспео у Нишаву!? (ФОТО, ВИДЕО)

САЖЕТАК АКТИВНОСТИ УДРУЖЕЊА САГОВОРНИКА У 2022.

Српско биолошко друштво "Стеван Јаковљевић"

Српско биолошко друштво "Стеван Јаковљевић" из Крагујевца је у 2022. години реализовало низ активности у области биологије, екологије и заштите животне средине.

Пројектне активности су обухватиле реализацију пројекта "Биљне врсте као индикатори загађености животне средине" који је финансиран од стране Града Крагујевца, као и међународни пројекат "Monitoring and assessment of the serpentinite floristic diversity with the focus on the endemic species and Paraceterach marantae (L.) R. M. Tryon (Pteridaceae)" који финансира The Rufford Foundation.

Едукативне активности су обухватиле теренски семинар под називом "Косовски божур (Paeonia peregrina)", као и научно стручна предавања "Ефемере – најлепши весници пролећа" и "Образовне политике: глобалне одлуке – локалне примене".

Са неколико активности Српско биолошко друштво се прикључило Међународној манифестацији "Дан фасцинације биљкама 2022" која је по шести пут одржана широм света под окриљем Европске организације за биљне науке (ЕПСО).

Бројне активности су биле посвећене проширењу сарадње са институцијама и удружењима која се баве сродним активностима, као и омасовљавању чланства.

Клуб волонтера и акцијаша Крагујевац

Клуб акцијаша и волонтера Крагујевца је успешно реализовао и своју пету годину од формирања, посматрано кроз активностима и финансијско пословање.

Укупно је реализовано преко 20 активности, укључујући више активности у сарадњи са Савезом удружења учесника ОРА Србије, као и активности из организације рада Клуба.

Поред осталих активности, кроз реализацију пројекта "Добровољно уредимо своју околину", подржаног од стране града Крагујевца, Клуб је са ученицима средњих и основних школа, студентима Универзитета у Крагујевцу, волонтерима Црвеног крста и других удружења, грађанима, запосленима у Спомен парку "Крагујевачки октобар" и ЈКП "Шумадија" радио на уклањању смећа, шибља и дивљег дрвећа у Спомен-парку "Крагујевачки октобар", поводом меморијане манифестације "Велики школски час". На акцији је било око 200 учесника и уређено је преко 10ха зелених површина.

Детаљан извештај прочитајте ОВДЕ.

Екомар

Током 2022. године удружење се бавило проблемима очувања акумулације Гружа, језера Шумарице и процесом доношења Програма заштите животне средине града Крагујевца за период 2023-2033. У складу са тим, спроведена су три пројекта.

Одговор локалних заједница на креирање планских докумената од значаја за очување акумулације Гружа

Активности су имале за циљ да мапирају све заинтересоване стране на које ће утицати најављена израда Просторног плана посебне намене слива акумулације Гружа. Одржани су заједнички састанци, током којих се кроз дијалог заинтересованих страна дошло до одређених предлога за унапређење управљања акумулацијом. Одржане су радионице за све заинтересоване стране о начину и могућностима учешћа јавности у процесима доношења планских и стратешких докумената. Такође, у оквиру активности, отворен је Еколошко истраживачки центар "Језеро Гружа" у Книћу, где су отворене две изложбе о значају акумулације Гружа.

Зелена перспектива града Крагујевца

Активности на овом пројекту имале су за циљ унапређење укључивања јавности града Крагујевца у процесе усвајања планских докумената у области животине средине. Програм заштите животне средине града Крагујевца представља најважнији плански документ који ће бити основа за управљање животном средином у граду у наредних 10 година. Активности на пројекту допринеле су мобилизацији грађана и заинтересоване јавности у припреми предлога Програма. Побољшано је информисање јавности о проблемина у животној средини, затим о начинима давања предлога и мугућностима учешћа у јавном увиду и јавној расправи. Такође, надлежни органи подстакнути су да примене све законске могућности у циљу адекватног обавештавања и укључивања јавности у поступак припреме и усвајања овог документа, а које су у складу са недавно усвојеном Уредбом о учешћу јавности у доношењу планова и програма у области заштите животне средине. Одржане су јавне консултације са заинтересованим грађанима, организацијама цивилног друштва, представницима месних заједница, јавних предузећа и привреде у циљу дефинисања предлога за унапређење стања животне средине.

Еколошка слика језера у Шумарицама

Активности на овом пројекту омогућиле су грађанима Крагујевца да добију сазнања о стању и еколошкој слици језера у Шумарицама на основу резултата биолошких анализа. Такође, обновљене су и инфо табле на еколошко-едукативној стази на језеру Шумарице.

АРХИВА ППНС: КРАГУЈЕВАЦ БЕЗ ГМО - РЕЗИМЕ ПРОЈЕКТА

ДЕО КОМЕНТАРА КОРИСНИКА ИНТЕРНЕТА, ПРАТИЛАЦА САДРЖАЈА ППНС

Мирјана Јовановић:

У уређеним државама постоји казна, велика новчана да никоме не падне напамет ни папирић да баци. Када ће да заживи код нас?

Живорад Мирковић:

Шта да заживи, па државници би од целе Србије направили отровне депоније. Почиње од њих, па онда тражити од народа. Мада не одобравам ни једну кесу у природи.

Јасмина Лазаровска:

Све док нам брига и одговорност за простор у коме живимо не постану начин живота и док на одговорне функције у држави не дођу људи са свешћу и савешћу и не почне свако да ради свој посао одговорно и како треба, биће нам овако како нам је до сад.

Саша Ђурђевић:

Загађење, некултура, неосећајност према природи и људима долази од самог васпитања! Уместо да децу учимо како да чувају природу, како да се понашају према старијима, како да се понашају према вршњацима и слабијим од себе, уместо да деца добију едукацију од родитеља или учитеља у најмањем узрасту, сами родитељи и учитељи дају деци лош пример,тако и лоше савете! Највећи проблем је што ни сами нисмо били едуковани од својих родитеља и учитеља, не само по питању екологије, већ и по питању самог понашања и погледа на друштво? Закључак је да цео систем образовања и васпитања треба мењати, као и додатна едукација родитеља по питању васпитања деце… Када то будемо постигли, тада се можемо надати бољем стању у држави!

Марина Ђукић Букумировић:

Негативно: још увек покушаји власти да врате и оправдају Рио Тинто (или како год да се зову) и било их још пуно, али шок ми је био данас кад сам видела простор око панчевачког моста и запаљено ђубре (дим изгледа као од гума). Позитивно: борбе… против свега тога.

Рада Раденковић:

Најкрупнији позитивни еколошки догађај је, по мени, модернизација даљинског грејања, а најзабрињавајућа је небрига о Гружанском језеру, из крајње очигледних разлога. Едукација је, свакако, важна и може се спроводити у школама, ако не као посебан предмет, а оно макар у оквиру познавања природе и друштва (ако се то тако и сада зове), тј. биологије и кроз разне друге пропагандне манифестације. Нисам сигурна у којој мери је акција "Једно дрво за један стан" под контролом, морам да признам. Екологија подразумева, по мени, и један ниво културе који би, већ сам по себи, елиминисао приличан број проблема. Људи га, нажалост, немају.

Како је протеклу годину резимирала Александра Вукићевић која уређује и води култни еколошки магазин "Чекајући ветар" Радио Београда 2 преслушајте у снимку издања ОВДЕ.

Које је догађаје испратило удружење ПРВИ ПРВИ НА СКАЛИ од јануара до децембра 2022. године испратите у архиви портала - готово 400 чланака налази се у одељку ЕКОЛОГИЈА.

Фото: Енергетика; Александра Петровић/Нова С;
Марица Живановић Пољо/Неко брине за Левач; снимак екрана: Фонет
Д. М. М.

Извор: ПРВИ ПРВИ НА СКАЛИ

Print Friendly, PDF & Email
Taгови:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Повезани чланци

Претражите сајт

sr Serbian
© Copyright 2022 Eкологија Крагујевац
linkedin facebook pinterest youtube rss twitter instagram facebook-blank rss-blank linkedin-blank pinterest youtube twitter instagram