Лековито биље II

11. марта 2023.

Биљке које садрже алкалоиде, а које се користе као аналептици (за појачање рада срца, циркулације крви и дисања, централна стимулација) су на пример кафа, чај.

Кафа – Coffea spp (fam Rubiaceae)

Карл Лине, шведски ботаничар, први је описао род кафе (Coffea) у свом делу Species plantarum публикованом 1753. године. Род Цоффеа садржи око 125 врста биљака које могу бити у форми дрвећа или пак жбуња. Пореклом су из тропске и јужне Африке.

Како је препознати? То је жбун или ниско дрво са зимзеленим листовима који су наспрамно распоређени овалног или дугуљастог облика. Цветови су бели и мирисни. Плод је сочна црвене бобица са два полулоптаста семена са браздом на равној страни (зрнца кафе). Семе садржи алкалоиде и то највише кофеин (0,7-2,8%). Кофеин делује: стимулативно на централни нервни систем (ЦНС), позитивно на кардиоваскуларни систем, као вазодилататор, као диуретик, а и активира липазу која између осталог доводи до разлагања субкуталних масних наслага.

Две главне комерцијалне врсте кафе су: арабика и робуста.

^{Coffea arabica - арабика (лево); Coffea canephora – робуста (десно)}

Coffea arabica - Арабика

Зимзелено ниско дрво или жбун, висине од 2-8м. Гајене биљке су због орезивања ниже. Листови су широки, сјајни тамнозелени, елиптично-јајасти до дугуљасти, дужине 6-12цм. Цветови су бели, пречника 10-15мм.

Од ње се добија традиционална кафа и чини две трећине светске производње кафе.

Coffea canephora - Робуста

Једноставан начин да робусту разликујете од арабике је по типично набораним листовима. Има јачи коренов систем, крупнија је, брже расте, толерантнија је на болести и сушу, раније почиње да даје плодове. Може да порасте до око 12 метара, Дрво даје обилан род. Лакши је за гајење од арабике.

У односу на тежину, семе Робусте има до 2,8% кофеина док код Арабике не прелази 1,8%. Семе робусте се обично користи за добијање истант кафа, и за мешавину еспреса.

Обе врсте кафе се плантажно гаје у толим крајевима јужне Земљине хемисфере што можете видети на приложеној мапи.

^{Мапа гајења кафе: р - подручје гајења Робусте (Coffea robusta) и Арабике (Coffea arabica), м - подручје гајења Робусте; а - подручје гајења Арабике (извор: Викимедија)}

Биљка кафе није много захтевна у погледу услова за гајење. Можемо је гајити и код нас, али као украсну биљку која у летњем периоду може бити на тераси, у дворишту, башти, а у зимском периоду у кући где оплемењује животни простор. Одговара јој хумусно, кисело, умерено влажно земљиште, оптимална температура ваздуха око 25°C (у зимском периоду може да опстане и на температури 16-18°C).

^{Од семена до биљке кафе}

Кафу првенствено користимо као напитак за уживање и релаксацију јер, како је напред наведено, кофеин надражује ЦНС услед чега се лакше подноси замор, одстрањује сањивост, побољшава памћење, односно како интелектуални тако и физички рад је ефикаснији. Годишње се попије 135 милиона кубика кафе. Препоручује се дневна количина кофеина од 400 милиграма, тј. 3-4 шољице. Међутим, то је препорука, али сваки организам је прича за себе, па је осетљивим особама ова количина велика. Прекомерна употреба кафе изазива несаницу, вртоглавицу, дрхтавицу.
Бројне студије су показале да се конзумирањем три шољице кафе дневно смањује могућност настанка: дијабетеса, Паркинсонове болесте (научници са Универзитета у Њу Џерзију су открили да одређена супстанца у кафи, заједно са кофеином, спречава оболевање од Паркинсонове болести и деменције), канцера дебелог црева, цирозе јетре и камена у жучи.
Кафа поред кофеина садржи и велику количину полифенола који имају антиоксидативно дејство. Неке студије указују да је кафа по садржају антиоксиданата богатија од зеленог и црног чаја, али и од какаа и од вина.
Кафа има и диуретично дејство (тј. поспешује избацивање течности из организма) и због тога уз кафу увек пијте и воду.

Уживајте сваког дана уз две до три шољице кафе!

Литература

Silvarolla, M. B.; Mazzafera, P.; Fazuoli, L. C. (2004). Plant biochemistry: A naturally decaffeinated arabica coffee". Nature. 429 (6994): 826. Bibcode:2004Natur.429..826S.
Vignoli, J. A.; Bassoli, D. G.; Benassi, M. T. (2011). "Antioxidant activity, polyphenols, caffeine and melanoidins in soluble coffee: The influence of processing conditions and raw material". Food Chemistry. 124 (3): 863–868. doi:10.1016/j.foodchem.2010.07.008.
Victor R. Preedy (2015): Coffee in Health and Disease Prevention, Academic Press, pages 39-44

У наредној објави о лековитим биљкама: Чајеви

Аутор: проф. др Горица Ђелић
Обрадио: Дејан Милошевић

БОТАНИЧКА БАШТА САЈТ, ФБ СТРАНА, ИНСТАГРАМ

ПМФ КРАГУЈЕВАЦ САЈТ, ФБ СТРАНА, ИНСТАГРАМ, ЈУТЈУБ
ПРВИ ПРВИ НА СКАЛИ ПОРТАЛ, ФБ СТРАНА, ТВИТЕР, ИНСТАГРАМ, ЈУТЈУБ

Добитници признања Зелени лист из Крагујевца, Ботаничка башта и удружење ПРВИ ПРВИ НА СКАЛИ јавности представљају заједничко стварање Еколумне на сајту Екологија Крагујевац и на порталу удружења.

Досадашње објаве: