Удружење ПРВИ ПРВИ НА СКАЛИ (ППНС) спровело је од јула до децембра пројекат "Крагујевац без ГМО 2022" у онлајн формату на порталу удружења prviprvinaskali.com.
Био је то један од 15 пројеката у области заштите животне средине које је суфинансирао Град Крагујевац у том периоду.
Представљајући потребу и проблем у локалној заједници, ППНС је у опису пројекта истакао да је услед угрожавања животне средине и јавног здравља нелегалним узгојем и прометом генетички модификованих организама (ГМО), које регулиште закон из 2009. године, неопходна већа информисаност грађанства о ГМО.
Кроз спроведене активности пројекта јавност је упозната са резултатима истраживања, стручним радовима, актуелностима из земље, Европе и света, последицама ГМ система исхране, као и могућим ризицима за прехрамбени суверенитет наше земље.
Јавности смо представили уџбеник "Иновације у прехрамбеном систему", проф. др Татјана Бранков, сталног стручног сарадника-консултанта нашег удружења. Читаво издање је поучно за Србију, а нарочито поглавље посвећено искуствима из Аргентине.
Проф. Бранков указује: "Познато је да узгој трансгених култура подразумева технолошки пакет који се састоји од: машина за директну сетву (no-tillage*), трансгеног семена и агрохемикалија (за сузбијање корова, најчешће глифосат). ГМ семе је скупо, патентирано, у власништву корпорација и не може се сачувати за наредну сетву. Међутим, у Аргентини ГМ семе се не може сматрати делом скупог технолошког пакета јер је према неким проценама свега 25% ГМ семена легално (постоји "црно тржиште" семена и фармери најчешће нису приморани да потписују уговоре са корпорацијама). Цена глифосата је нижа у Аргентини него на другим тржиштима, а фармери су остварили и уштеду у раду и фосилним горивима због примене технологије сетве без обраде земљишта. Захваљујући тим предностима, стопа усвајања ГМ соје у Аргентини је без преседана, чак већа од стопе усвајања у САД. Данас је 100% соје у овој земљи модификовано.
Међутим, усвајање биотехнолошких пакета у контексту неолибералног реструктуирања радикално је променило динамику друштвено-еколошког окружења и друштвених односа. Прелазак са радно-интензивне пољопривредне производње на производњу зависну од машина, хемикалија и фосилних горива драматично је трансформисао рурални живот, истиснуо радну снагу и изазвао деградацију животне средине. Примера ради, пре усвајања трансгене технологије (1995) рурална популација учествовала у укупној популацији са 11,8%. Прелазак на узгој ГМ соје у монокултури изазвао је смањење руралне популације, те се у 2020. години бележи њено учешће од 7,9% у укупној популацији**.
Поред убрзане руралне депопулације, уочава се и тренд смањења броја фарми, односно њиховог укрупњавања и концентрације земљишних површина. У овој земљи све више се актуелизује питање губитка биодиверзитета, загађења ваздуха, исцрпљивања хранљивих материја из земљишта, крчења шума и здравствених опасности узрокованих претераном излагању хербицидима, пре свега глифосату*** – без кога је производња ГМ биљних култура на садашњем степену технолошког развоја незамислива".
* No-tillage је техника узгоја без обраде земљишта, чиме се смањује проблем ерозије на косим или песковитим теренима
** Rural population (% of total population) - Argentina
*** Глифосат је екстремно токсичан тотални хербицид. Након објављивања извештаја Међународне организације за истраживање карцинома (ИАРЦ), велики број земаља света покренуо је иницијативе за смањење његове употребе. У Аргентини је 30.000 здравствених радника потписало петицију у којој захтевају потпуну забрану глифосата. ЕУ је након разматрања продужила дозволу за његову употребу до 15. децембра 2022. године; Аустрија је увела забрану 2020. године; Данска је забранила употребу у приватне сврхе 2017. године; Немачка је изразила намеру о забрани до 2024. године, итд.
У наставку реализације пројекта организовали смо два онлајн предавања.
Прво је било др Владана Угреновића "Органска производња и биодиверзитет", а друго проф. др Јелене Бошковић "ГМО и животна средина - комплетан утицај".
Др Угреновић је током предавања истакао да због недостатка одређених организама или чак њиховог нестанка са планете Земље, долази до различитих поремећаја.
"Један до значајних проблема је и сама човекова активност. Генетички модификовани организми у пољопривреди су такође веома проблематични из тог разлога што су у одређеном смислу супериорни у односу на организме из природе. Својом доминацијом доводе до различитих проблема, као што је појава "зеленог асфалта". То подразумева униформну производњу ГМО биљака где се значајно користе агрохемикалије. Са таквих простора су протерани сви други организми. Последице су несагледиве. Прича о ГМО је двојака: са једне стране је утицај такве хране на људе, али много значајни је утицај на глобални еко систем. Употреба ГМО може довести до појаве суперболести, суперкорова, суперштеточина. Природа свакако има одговор и после одређеног периода налази решења и за такве ситуације".
Детаљније:
Проф. Бошковић је у свом предавању поред осталог навела да постоје бројна научна разматрања о утицају ГМ биљака на животну средину.
"Најважнија процена ефекта ширења ГМ биљака на животну средину је вертикални и/или хоризонтални проток гена, еколошки механизми, утицај на биодиверзитет и присуство ГМ материјала у другим производима - ово је значајно за фармацију, медицину и ветерину. Потребно је познавање и разумевање утицаја ГМ усева на животну средину и њену одрживост, које би помогло у процени интензитета, величини и обиму ризика везаних за проширење трансгених биљка.
Један од проблема са којим се суочавају и они који раде на регулацији и потенцијални корисници технологије је квантитативно одређивање малих ризика и предвиђање ефеката опсега ослобађања гена из трансгеног усева. Посебне потешкоће представља доношење одлука о томе да ли су важнији економски ефекти или ефекти утицаја на животну средину".
Детаљније:
У уводним месецима спровођења пројекта приказали смо два видео садржаја - документарни филм "Аргентинско лоше семе" и ин мемориам интервју проф. др Арпада Пустаија (8. септембар 1930-17. децембар 2021).
Филм је говорио о проблемима са којима се раније поменута Аргентина суочава откад је прихватила ГМО, пре свега соју и кукуруз, бавио се здравственим, моралним и људским проблемима.
"У Аргентини, биодиверзитет нестаје - у свим екосистемима, па и националним парковима, зато што пестициди не знају за границе парка", упозорио је један од саговорника аутора филма.
Претходне године приказали смо документарац "Семе побуне". Уступањем права приказивања нашем удружењу, онлајн пројекције омогућиле су Ал Џазира и Јава Филмс.
Детаљније: Аргентинско лоше семе
Ин мемориам интервјуом смо се подсетили на рад британског биохемичара мађарског порекла који је провео 36 година на шкотском Институту за истраживања Ровет у Абердину.
Проф. Пустаи је 1995. године започео истраживање на генетички модификованим кромпирима. Након заврштека истраживања, на британској ТВ-станици је изјавио: "Ако бих имао избор, никако не бих јео ово. Сматрам да није фер да се ова храна користи на људима као да су покусни кунићи". То се драматично одразило на даљу каријеру овог светског стручњака за биљне лектине, аутора 270 радова и три књиге на ову тему.
Детаљније: Ин мемориам: Арпад Пустаји (1930-2021)
Овогодишњим пројектом опростили смо се од још једног истакнутог борца против ГМО, проф. др Марјана Јошта (9. мај 1940-21. децембар 2021) који је словио за "савесног и свесног борца против злоупотребе различитих технологија стварања ГМО" и заговорника органске пољопривреде.
У коауторској књизи проф. Јошта "Технологија самоуништења" пише:
"Опште друштвено настојање да научника усмери ка бизнису даје по друштво не увек жељене резултате. Агрикултура је претворена у агробизнис, научници постају све више бизнисмени, а мање научници. Научна истина је у таквом окружењу постала мање важна од економског успеха, а резултат свега је лоша, редукционистичка наука која на терет већине осигурава материјалну добит мањине. Таква наука не води рачуна о одрживом развоју, темељном питању опстанка човечанства на кугли земаљској, па је стога постала опасна по људску врсту".
У предговору је између осталог наведено:
"Аутор с правом упозорава да је Homo Sapiens Sapiens (Hss), најинтелигентније биће у прехрамбеном ланцу живота, дирнуло у нешто што му баш и није допуштено. Дирнуо је у хоризонтални пренос гена између несродних врста са далекосежним разорним последицама по живот. Упозорава да је Hss на погрешном путу решавања глади на планети Земљи помоћу ГМО-а. Иза тога аутор упозорава на профит као намеру и циљ, деструкцију живота и тла за будући суживот и суоднос живота у природи."
Детаљније: Погрешан је пут решавања глади на планети Земљи помоћу ГМО - проф. др Маријан Јошт (ИН МЕМОРИАМ)
Устаљено од покретање портала ППНС 2014. године, сваког месеца смо ажурирали одељке о ГМО. Неке од ударних тема које су се тицале ГМО и прехрамбеног суверенитета Србије током године биле су објављене у нашим одељцима.
У ауторском чланку у последњем месецу, проф. Татјана Бранков је разложила ток догађаја од представљања хамбургера од неколико десетина милијарди ћелија узгојених у лабораторији (Лондон, 2013), преко првог одобравања легалне продаје вештачког меса (Сингапур, 2020), до поруке премијерке Србије да ће биотехнологија бити кључни фокус нове владе (Београд, 2022).
Детаљније: Вештачко месо, ГМО, корона – постоји ли веза?
У припремном периоду, кроз одељак Документи подсетили смо се садржаја који је "процурио" са Викиликса, депеше која се тицала наше земље, са класификацијом "Само за службену употребу".
Сажетак почиње реченицом: "Маја 2009. године Народна скупштина Републике Србије усвојила је рестриктиван закон о генетски модификованим организмима (ГМО), који не подлеже Светској трговинској организацији".
Завршна реченица из коментара овог јавно доступног документа гласи: "Наставићемо да притискамо све стране како би се овај проблем брзо решио".
Детаљно: Викиликс: Србија - Нови закон о ГМО не подлеже СТО, Влада обећава да ће га изменити временом
Током припреме пројекта, објавили смо још један ауторски текст проф. Бранков која сматра да не треба да нас изненађује истовремено дискутовање о биодиверзитету и биотехнологији јер се то може подвести под тактику корпоративног озелењавања. Нереално је очекивати да модерна биотехнологија (генетички инжењеринг) доприноси унапређењу биодиверзитета, напротив, засигурно води његовој ерозији због узгоја у монокултури.
Из садржаја:
Детаљно: Корпоративно озелењавање
Пројектом смо подсетили да је, поред раније наведеног Закона о ГМО из 2009. године, у Србији на снази 136 декларација против ГМО чије су текстове једногласно усвојили одборници у општинама и градовима* широм државе. Тих 136 локалних самоуправа које чине садашњу СРБИЈУ БЕЗ ГМО обухватају (без података из АП Косово и Метохија):
Уз то, и држава Србија је потписница једног таквог документа - Декларације Дунав соја. Настала је на иницијативу Аустрије 2013. године, а потписнице су државе са територије Дунавске регије: Немачка, Швајцарска, Украјина, Молдавија, Мађарска, Бугарска, Румунија, Словачка, Пољска, Словенија, Хрватска, Босна и Херцеговина.
Пројекат "Крагујевац без ГМО 2022" званично је био представљен у згради Градске управе (тонски снимак), као и на електронским медијима у граду (Радио Златоусти, Радио-телевизија Крагујевац, Радио Браво ФМ).
ИЗ АРХИВЕ ППНС: АКТИВНОСТИ ПРЕ 2022.
ППНС три године у низу спроводи пројекте о ГМО, уз суфинансирање града Крагујевца.
У оквиру првог пројекта "Србија без ГМО - два закона, 20 година" (2020) одржана су три предавања:
Предавањима је претходила ексклузивна пројекција филма Џеремија Сајферта "ГМО ОМГ".
РЕЗИМЕ ПРОЈЕКТА 2020 - ОВДЕ.
Као део садржаја другог пројекта "Крагујевац без ГМО 2021" најпре су приказани еколошки документарни филмови Владимира Перовића "Живот је" и "Жеђ каменог мора", а затим су одржана још три предавања:
Уводничар предавања ове године био је Дејан Милошевић, оснивач удружења и менаџер пројеката.
РЕЗИМЕ ПРОЈЕКТА 2021 - ОВДЕ.
Снимци свих предавања трајно су доступни на порталу ПРВИ ПРВИ НА СКАЛИ - у одељку Крагујевац без ГМО, као и на Јутјуб каналу удружења.
Сваке године у периоду од 2016. до 2019. ППНС је био координатор маршева за Србију без ГМО, најпре у само Крагујевцу (2016) - када је организована и трибина "Како да Србиј о(п)стане без ГМО?", уз пратећу изложбу дечјих радова у Позоришту за децу - а потом и у више градова Србије (2017, 2018. и 2019) - истовремено када су се у свету организовали маршеви против Монсанта.
ЗАХТЕВ ИЗ КРАГУЈЕВЦА: ФОРМИРАТИ САВЕЗ ОПШТИНА И ГРАДОВА ЗА СРБИЈУ БЕЗ ГМО
Посвећеност генетички модификованим организмима као теми датира од 2013. године када је граду Крагујевцу и формално предложено усвајање декларације о ГМО - са слоганом "Оставимо земљу наших предака нашој деци без ГМО", што су одборници Скупштине и учинили 27. децембра, једногласно.
У склопу активности за усвајање декларације, уз прикупљање потписа, те године је организована и трибина у скупштинској сали Града Крагујевца, чији је саставни део било предавање проф. др Миладина М. Шеварлића, копредлагача овог документа, уз Друштво пчелара Крагујевца и Дејана Милошевића, заступника ППНС.
ПРВИ ПРВИ НА СКАЛИ Крагујевац без ГМО 2021 - пројекат од јула до децембра Декларација 2013
Између месечних активности, на порталу су објављивани садржаји разврстани по одељцима: О ГМО; ДОКУМЕНТИ; СВЕТ; ЕВРОПА; СРБИЈА; ГРАДОВИ И ОПШТИНЕ; КРАГУЈЕВАЦ БЕЗ ГМО; ВИДЕО.
Садржаји се популаришу константно на друштвеним мрежама - најзаступљенији је Фејсбук (стране ПРВИ ПРВИ НА СКАЛИ и Србија без ГМО, групе Крагујевац без ГМО и Стоп ГМО у Србији), а редовно је и прослеђивање на Твитер и Инстаграм.
У 2022. години паралелно је реализован и пројекат "Израда и ажурирање сајта Екологија Крагујевац". Циљ је увећање видљивости пројеката удружења која су посвећена заштити животне средине на територији Крагујевца.
Детаљно: УДРУЖЕЊЕ ПРВИ ПРВИ НА СКАЛИ ПОКРЕЋЕ САЈТ НА ДОМЕНУ ЕКОЛОГИЈА КРАГУЈЕВАЦ
О ППНС
Удружење ПРВИ ПРВИ НА СКАЛИ регистровано је 2019. године. Настало је на темељима истоименог мултимедијалног портала покренутог 2014. године на домену www.prviprvinaskali.com који је активиран 2012. године (детаљно: СТАТУТ ППНС).
Истраживања и објаве на порталу о ГМО, као и о заштити животне средине у целини, донели су неколико признања за ППНС:
Д. М. М. - ППНС, 31. 12. 2022.
Фото: Град Крагујевац; Зоран Петровић; Иван Стојановић; Небојша Раус
Аутор логотипа "Крагујевац без ГМО": Жељко Малишић, 2013.
Извор: ПРВИ ПРВИ НА СКАЛИ
