Препоручујемо

Како диоксин оштећује људско тело? (ВИДЕО)

10. јануара 2023.

Покрет Еко стража објавио је обрађену анимација о диоксину, са преводом на српски.

- Диоксини и фурани настају, између осталог, сагоревањем гума и каблова. Када диоксини уђу у тело, они трају дуго због њихове хемијске стабилности и способности да се апсорбују у масном ткиву, где се складиште у телу. Сем изазивања рака посебно су опасни због оштећења ДНК кода, где су последице катастрофалне и преносе се и на потомство, сажета је најава Еко страже.

Преко три милиона људи пати од ове болести, али утицај диоксина постаје још дубљи када мигрира у људске ћелије…

Од рата више од 150.000 вијтнамске деце рођено је са урошеним малформацијама које се могу повезати са диоксином… Већина оболеле деце која преживе порођај пате од доживотних болова. Иако је од последње војне операције у Вијетнаму са агенсом "оранж" (диоксином) прошло више од 40 година, диоксин непрекидно ствара нове жртве путем генетског наслеђа и контаминираног окружења, сазнајемо из овог видео материјала.

ВИДЕО (2:56)

Реч је о обради анимираног филма "Како диоксин оштећује људско тело?", студентског рада из 2006. године, при Универзитету Европе за примењене уметности у Немачкој. Аутори су Шана Вајзер и Каролин Кунствадл, а анимација прати пројекат "Lighter Than Orange".

Исти тим је урадио и анимирани филм о еко систему Вијетнама као последици употребе агенса "оранж".

ВИДЕО (2:55)

Такође је израђен и кратак анимирани филм "Вијетнам - судски случаји после рата".

ВИДЕО (3:49)

Пројекат "Lighter Than Orange" је донео документарац који кроз појединачне биографије открива политички неуспех. Осликава судбине безбројних вијетнамских ветерана који су били жртве агенса "оранж". Због излагања овом хербициду на бази диоксина коришћеном током рата у Вијетнаму, ветерани су кући донели промену у својој ДНК. Ова промена се преноси кроз генерације, а њихова деца и данас пате од неизлечивих болести и исцрпљујућих деформитета.

Аутор је берлински редитељ Матијас Леуполд, а филм је снимљен у Вијетнаму 2012. године.

Фото: Ветерани на балкону у "Селу пријатељства" у Ханоју, које је основао бивши амерички војник за жртве рата у Вијетнаму

Из садржаја филма

Многи филмови критички извештавају о времену америчког рата у Вијетнаму. Биографије вијетнамских ветерана који су преживели рат, али и даље пате од последица употребе агенса "оранж", до сада су углавном изостављене. Филм представља судбине бивших вијетнамских војника и омогућава да се изјасне они који су до сада имали мало пажње јавности. Они представљају пример више од три милиона жртава "оранжа" о њиховим искуствима и окрутним последицама по њихове породице – последицама политичког неуспеха.

Нгуиен Тхи Нгоц Ханх, волонтерка у Вијетнамском удружењу жртава агенса "оранж" у провинцији Ннг Наи, извештава у овом документарцу о актуелним новим болестима у близини Хо Ши Мина/Сајгона у Биен Хоа, "врућој тачки" где је концентрација диоксина у земљишту и водама и данас посебно висока.

Велики део филма снимљен је у Вијетнамском селу пријатељства, на западној периферији Ханоја, у некадашњем руралном округу Хоаи Ђуц. Пројекат је финансиран приватним средствима Leupold Film Production Berlin и Stiftung Umverteilen (Stiftung fur eine solidarische Velt), хамбуршке фондације Asienbrucke, као и Техничког универзитета примењених наука у Берлину.

Вијетнамски наслов је "Điểm lặng" - "Тиха тачка".

Филм је добио главну награду на филмском фестивалу Socially Relevant у Њујорку 2015. године.

Фото: До Ду’ц Диу тугује на гробу своје 12 преминуле деце

Из архиве ППНС

…Данашње најважније компаније произвођачи ГМ хране имају криминалну прошлост у којој су, између осталог, биле укључене у деловање против људског живота и озбиљне еколошке катастрофе.

Тако су Монсанто, Дау и Ciba-Geigy производили дихлор-дифенил-трихлоретан (ДДТ) и друге екстремно штетне пестициде, дефолијанте и хемикалије као што су желатинозни газолин, полихлоровани бифенил, Agent Orange. IG Forben-Hoechst, БАСФ, Бајер, Агфа су производили гасне отрове и терали логораше Аушвица (83.000 логораша) на присилан рад. Преживели логораши се још увек парниче са компанијом IG Forben

Детаљније: Криминалитет "белог оковратника" у индустрији хране

…Тврдња Управе за храну и лекове да се у производњи ГМ биљака користе мање штетни хербициди, заиста остаје нејасна. Како је могуће да је глифосат који се користи као тотални неселективни системични хербицид у конвенционалној пољопривреди, мање токсичан од селективних хербицида?

По дефиницији тотални хербициди уништавају све биљке, а селективни само одређене врсте корова. Има индиција да глифосат блокира асимилацију мангана и других важних хранива, те се његовом применом нарушава здравље и развој биљака. Други хербицид по учесталости употребе, након глифосата, у производњи соје је 2,4-Д који припада групи фенокси-киселина, а употребљаван је као "агент оранж" током рата у Вијетнаму…

Детаљније: Храна будућности или биотероризам

...Вијетнамска асоцијација жртава агенса оранж (ВАВА) послала је захтев америчком суду, тражећи да се поново покрене судски поступак од стране жртава агенса оранж против америчких хемијских компанија, укључујући "Монсанто", а која је одбијена у Суду Источног дистрикта Њујорка 2004. године, наводећи као разлог "недостатак доказа", те тврдећи да "хербицидно прскање није представљало ратни злочин пре 1975. године".

"Монсанто", којег је купио немачки гигант "Бајер АГ", у прошлости је тврдио да је америчка војска одредила спецификације за израду агенса оранж и одлучила где и како да се хербицид користи. Компанија је такође навела да је била само један од многих ратних америчких владиних уговарача који су производили токсин...

Детаљније: Монсанто мора да плати - затев жртава америчког ’агенса оранж’ у Вијетнаму

Продукцијска кућа редитеља Леуполда омогућила је гледање документарца преко платформе Јутјуб (активан је аутоматски превод на српски).

ВИДЕО (1:12:03)

Обрада: ПРВИ ПРВИ НА СКАЛИ

Print Friendly, PDF & Email
Taгови:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Повезани чланци

Претражите сајт

sr Serbian
© Copyright 2022 Eкологија Крагујевац
linkedin facebook pinterest youtube rss twitter instagram facebook-blank rss-blank linkedin-blank pinterest youtube twitter instagram