Тренутна ситуација у овој области је доста лоша јер се проблему еколошке едукације младих до сада није посвећивала потребна пажња, као ни јачању свести о значају заштите животне средине. Решавање ових проблема је од највећег значаја за све оно што се подразумева под одрживим развојем. С тог разлога, овај програм је заиста неопходан јер би његовим одобравањем (усвајањем) биле решене потребе великог броја младих (од I до VIII разреда основне школе) за добијањем неопходних информација и потребног знања, које ће допринети јачању еколошке културе и јачању свести грађана о значају заштите животне средине. То ће веома позитивно утицати на мештане села Грбица, Шљивовца и Поскурица свих животних доби и година старости. Тако је и предвиђено овим предлогом (дечаци и девојчице, као и одрасле особе мушког и женског пола). Управо, зато, проблеми које желимо да решимо, као и потребе које настојимо да задовољимо позитивним решавањем ове апликације, везани су за сврху и циљеве нашег Удружења.
До сада је у селу Грбице урађено веома много на побољшању живота његових мештана, а све у циљу остајања младих на селу, очувања српске културе, традиције и православља. Грбице је познато, не само у нашем граду, него и много шире, на нивоу целе Републике Србије по својим природним лепотама, нетакнутој природи (због чега је проглашено за Прво еколошко село у Србији, а издвојено одељење ОШ "Свети Сава" у Грбицама за Прву еколошку школу Шумадије) и веома богатој историји (о чему говоре бројни остаци материјалне културе који сведоче о веома развијеном животу на овим просторима још у време неолита, а посебно у средњем веку). Посебно је значајно да имамо налазишта неколико цркава које су изграђене пре Косовског боја, али су због пустошења села од стране Турака исте биле порушене, или се саме урушиле због тога што је село Грбице читава три века, тј. од почетка XV до почетка XVIII века било потпуно празно, без иједне пореске главе, како је то било утврђено тадашњим пописом. Грбице се може назвати селом чистих потока, бројних воденица, свеже изворске воде и незагађеног ваздуха, па је због тога 1997. године проглашено за прво еколошко село у Србији.
Чишћење у јуну месецу потока који тече управо кроз имање (0,5 хектара) на коме се налази комплекс будућег етно-села "Мали грбички рај". Овај поток представља право ремек дело природе и природно богатство које треба сачувати. Само у том делу, на целом току овог потока, налази се мали водопад чији жубор, уз цвркут десетина разних врста птица, представља праву хармонију због које многи, посебно млади из града Крагујевца и читаве околине, долазе да уживају.
Такође, треба нагласити да овај поток даље тече поред сеоске школе (са којом се граничи комплекс будућег етно-села) и сеоске цркве. Само је до тог места он сачувао своју вредност јер протиче кроз нетакнуту природу, потпуно ненасељену и у том делу може да се пије вода директно из потока. Доказ за то је велики број ракова, а зна се поуздано да они живе само у екстремно чистим и потпуно незагађеним водама. Међутим, већ стотинак метара испод цркве, налазе се потпуна сеоска домаћинства, чији се власници немарно, бахато и недомаћински односе према овом непроцењивом дару природе. Они не схватају да то што им је природа дала, треба и мора да се сачува за будуће генерације. Зато се у овом потоку може наћи "све и свашта" – од кућевних апарата, делова сеоских и путничких кола, разних врста отпада и све оно што им није више потребно за употребу. Сматрају да им је поток који протиче поред ових домаћинстава идеално место да их се најбрже реше.
С обзиром да један део корита овог потока протиче кроз нетакнуту природу (шуму), у којој нико није крочио деценијама уназад, многа стабла су сама од себе пала (извалила се из корена) и труле, исте треба уклонити и засадити нове саднице ради обнављања. Такође, потребно је засадити и друге врсте садног материјала, које ће оплеменити овај простор. Да бисмо бар делимично у томе успели, до сада смо ангажовали бројне људе добре воље, волонтере, ентузијасте, мештане, студенте појединих факултета из Крагујевца, а посебно двадесетак стално активних акцијаша, чланова КАВК-а (Клуба акцијаша и волонтера Крагујевца). Међутим, све смо то урадили и финансирали сопственим средствима и уз помоћ људи добре воље и самих мештана, без икаквог учешћа друштвене заједнице.
