Препоручујемо

Годишњи Извештај о стању квалитета ваздуха у Србији за 2021. доступан од 21. 11. 2022.

29. новембра 2022.

На сајту Агенције за заштиту животне средине (СЕПА) од 21. новембра доступан је Годишњи Извештај о стању квалитета ваздуха у Републици Србији за 2021. годину. У извештају се налази приказ анализе резултата мерења која су спровођена у оквиру државне мреже и мрежа за мониторинг квалитета ваздуха 27 локалних самоуправа, као и приказ концентрација алергеног полена. Сагласно постојећој законској регулативи, у Извештају је дата "једина званична оцена стања квалитета ваздуха у Републици Србији", истиче СЕПА.

У овом званичном документу пише да су поред података Агенције, при оцењивању квалитета ваздуха за 2021. коришћени подаци са три станице Градског завода за јавно здравље у Београду које су саставни део државне мреже, затим подаци аутоматског мониторинга у локалним мрежама три града - Београда, Панчева и Новог Сада, као и АП Војводина и са мерних места градова: Сремска Митровица, Суботица, Сомбор, Вршац, Смедерево, Ужице, Бор, Ваљево, Краљево, Крагујевац и Чачак.

Ефикасност мониторинга појединих загађујућих материја била је од 83 до 91%. Највећа расположивост података била је за сумпор диоксид 91%, суспендоване честице ПМ2.5 90%, нешто мање за азот диоксид и суспендоване честице ПМ10 по 89%, а најмање за угљен моноксид 88% и приземни озон 83% - званични су подаци СЕПЕ.

Овај документ је доступан јавности готово пуних 11 месеци по истеку 2021. године. Подсећамо, Национална еколошка асоцијација (НЕА) представила је извештај "Ваздух 2021 – Квалитет ваздуха у Републици Србији у току 2021. године" већ 1. јануара, уз најаву:

"Две хиљаде двадесет и прву годину обележила је велика забринутост грађана Србије за своје и здравље својих најближих услед прекомерног загађења ваздуха. Истовремено, наставило се континуирано негирање овог проблема од стране администрације на свим нивоима, што је довело до даљег одлагања предузимања адекватних мера. Објективни проблем некомпетентности доносиоца одлука, игнорисање стручних мишљења уз необјашњиву потребу да се стање у контексту природне, опажајне појаве представи бољим но што јесте, мотивисала нас је да приредимо овај извештај ради пружања адекватних, на чињеницама заснованих информација најширем кругу корисника и то у дану у коме се окончава посматрани период на који се извештај односи – 2021. година".

ПРИЛОГ: НЕА - ВАЗДУХ 2021

СЕПА у свом извештају наводи да су прикупљени и на јединствен начин обрађени подаци са преко 200 станица и мерних места и приказани резултати мерења како основних загађујућих материја (СО2, НО2, ЦО, ПМ10 и ПМ2,5, Пб, Ц6Х6), на основу којих се одређује категорија квалитета ваздуха, тако и резултати наменских мерења.

Шта је закључила СЕПА?

"Обрађени резултати мерења из државне и локалних мрежа станица за квалитет ваздуха указују да су постојала прекорачења граничних вредности суспендованих честица, сумпор-диоксида и азот-диоксида што је утицало на оцену стања квалитета ваздуха у 2021. години, која гласи:

- у зони Србија ваздух је био чист или незнатно загађен,осим у градовима Ваљево, Нови Пазар, Краљево, Зајечар, Крагујевац, Чачак, Лозница и Параћин (Поповац)
- у зони Војводина ваздух је био чист или незнатно загађен, осим у Суботици, Сомбору, Сремској Митровици и у Зрењанину где је био прекомерно загађен
- у агломерацијама Београд, Ниш, Панчево, Смедерево, Косјерић, Бор и Ужице ваздух је био прекомерно загађен

У Бору ваздух је био прекомерно загађен, услед прекорачења граничне вредности сумпор-диоксида и суспендованих честица ПМ10.

У Београду ваздух је био прекомерно загађен, услед прекорачења граничне вредности азот- диоксида и суспендованих честица ПМ10 и ПМ2,5.

Ниш, Ужице, Панчево, Ваљево, Нови Пазар, Суботица, Смедерево и Косјерић су били прекомерно загађени услед прекорачења граничних вредности суспендованих честица ПМ10 и ПМ2,5.

Нови Сад, Лозница, Чачак, Краљево, Зајечар, Крагујевац, Параћин (Поповац), Сремска Митровица, Сомбор и Зрењанин били су прекомерно загађени услед прекорачења граничне вредности суспендованих честица ПМ10", пише поред осталог у званичном Закључку.

Допринос прекомерном загађењу у Крагујевцу током 2021. године умногоме је пружала Енергетика. Пред крај године (14. децембра) објавили да, иако највећи појединачни загађивач у граду, Енергетика није обезбедила повремено мерење преко овлашћеног правног лица, тј. да није поседовала извештаје о мерењу емисије загађујућих материја у ваздух, иако је то законска обавеза. Било је то "утврђено чињенично стање" наведено у Записнику о инспекцијском надзору, достављеном удружењу ПРВИ ПРВИ НА СКАЛИ, након што су грађани пријавили загађење ваздуха, забележено 31. октобра. Детаљније:

АРХИВА ППНС Енергетика не поседује Извештаје о мерењу емисије загађујућих материја у ваздух - утврдила инспекција и наложила отклањање те незаконитости (ФОТО, ВИДЕО)

У Закључку СЕПЕ за 2021. годину даље пише:

"Концентрације угљен-моноксида и бензена су биле у оквиру дозвољених вредности. Прекорачење циљне вредности приземни озон је имао више од 25 дана на Копаонику, у Кикинди, Новом Саду, Панчеву и Београду.

Садржај тешких метала арсена и кадмијума у суспендованим честицама ПМ10 прекорачио је циљне вредности у Бору што представља извесно побољшање у односу на претходну 2020. годину у којој су концентрације арсена биле двоструко веће, а концентрације олова су прекрачиле дозвољену годишњу вредност.

Бензо(а)пирен у суспендованим честицама ПМ10 је прекорачио циљну годишњу вредност у Београду, Сомбору, Новом Саду и Суботици.

У 2021. години обновљена су мерења на станицама у Лозници и Смедереву (Радинац). Аутоматска мерења ПМ10/ПМ2,5 покренута су у Чачку и у Београду на станици Зелено брдо чиме је омогућено да јавност буде информисана у реалном времену о концентрацијама ових загађујућих материја. Локална самоуправа у Пироту набавила је аутоматску станицу за квалитет ваздуха и предала Агенцији на управљање.

Концентрације опасне по здравље људи јављале су се само у Бору за сумпор-диоксид, а број епизода оваквог загађења смањио се у односу на претходне две године.

Издата је сагласност Министарства заштите животне средине на планове квалитета ваздуха за Крагујевац и Београд и краткорочне акционе планове за Трстеник, Бор, Лесковац, Сремску Митровицу и Крагујевац.

Прикупљени су подаци добијени од стране 29 локалних самоуправа што је до сада највећи прилив података о квалитету ваздуха јер је заједно са подацима из државне мреже укупно обрађено 201 мерно место".

Након што је град на Лепеници добио поменуту сагласност, израђен је Нацрт документа "План квалитета ваздуха у агломерацији Крагујевац" за период од 2021. до 2031. године, објављен априла прошле године, у чијем уводу је забележно:

"Стратегија заштите ваздуха требало је да буде донета до 1. јануара 2015. године, у складу са чланом 10. Закона о изменама и допунама Закона о заштити ваздуха ("Службени гласник РС", број 10/2013-30), како се то није догодило, град Крагујевац израђује План квалитета ваздуха самоиницијативно услед озбиљности ситуације у којој се налази, када је квалитет ваздуха у питању и жеље да се предузму све неопходне и могуће активности".

ПРИЛОГ: ПЛАН КВАЛИТЕТА ВАЗДУХА У АГЛОМЕРАЦИЈИ КРАГУЈЕВАЦ

Озбиљност ситуације у срцу Шумадије је неупитна, али "самоиницијативност" се јавила, ипак, као ефекат још једне контроле надлежних. Овога пута реч је о Заштитнику грађана који је у свом поступку установио да су "градови Ниш и Крагујевац и општина Косјерић начинили пропуст у раду на штету права грађана на здраву животну средину тиме што нису благовремено испунили законску обавезу и донели План квалитета ваздуха и Краткорочни акциони план", званично је објављено 15. септембра 2020. године. Заштитник грађана је за ове јединице локалне самоуправе, поред утврђивања стања, тада израдио и препоруке. Детаљније:

АРХИВА ППНС Квалитет ваздуха у Србији: Од мерења ка мерама - спорна оцена у случају Крагујевца

У завршном делу Закључка за 2021. годину, СЕПА објављује:

"Осим загађења ваздуха антропогеног порекла, резултати мониторинга концентрација честица полена изражен у броју поленових зрна у метру кубном амбијенатлног ваздуха показују да север земље карактерише висока укупна количина поленових зрна амброзије (10.610) са израженим дневним максимумом (836) који је регистрован у Кикинди. Полени трава у укупним количинама забележени су са највећим вредностима у Краљеву (4.767), а њихове максималне дневне вредности су биле на Златибору (496). Полен брезе је имао највећу укупну количину у Чачку (5.344), док је њихова максимална дневна вредност регистрована у Нишу (1.620).

Као последица ширења инвазивне коровске врсте амброзије из године у годину се повећава емитовање полена у ваздуху, што се одражава на повећање случајева симптома алергије, због чега је неопходно наставити са системским уништавањем амброзије на територији Републике Србије".

ПРИЛОГ: КОМПЛЕТАН ИЗВЕШТАЈ О СТАЊУ КВАЛИТЕТА ВАЗДУХА У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ 2021. ГОДИНЕ

ЈОШ О КРАГУЈЕВЦУ У ИЗВЕШТАЈУ СЕПЕ - ИЗВОДИ

Тешки метали у фракцији ПМ10 суспендованих честица

"Садржај тешких метала: олова (Пб), арсена (Ас), кадмијума (Цд) и никла (Ни) у суспендованим честицама ПМ10 током 2021. године одређиван је на значајно већем броју станица и мерних места него претходне године. Фиксна мерења, тј. 50% временске покривености током године за арсен, кадмијум и никл, спровела су се на укупно 19 станица у Бору, Новом Саду, Крагујевцу, Смедереву, Зрењанину, Сомбору, Суботици, Кикинди, Чачку и Краљеву док за олово, за који се захтева 90% временске покривености, фиксна мерења спровела су се на укупно шеснаест станица (2020. године на девет)".

Индикативна мерења тешких метала

Ова мерења показала су високу позицију мерног места у Крагујевцу, одмах иза најугроженијег Бора.

"Највећи садржај олова био је у Бору, на станицама Бор Градски парк 2, 207 нг⁄м3, Бор Институт ИРМ, 169 нг/м3 и Бор Градски парк 119 нг/м3, а затим у Крагујевцу О. ш. „Мирко Јовановић” (Л) и Смедерево-домаћинство Илића (Л) док се на осталим мерним местима годишња вредност кретала од 2 нг⁄м3 у Вршцу Војнички трг (Л) до 15 нг⁄м3 у Београду мерно место Ветеринарски факултет (Л) и у Смедереву, мерно место домаћинство Илића (Раља). Максималне дневне вредности олова веће од граничне вредности забележене су једино на станицама у Бору и то Бор Градски парк 1660,8 нг⁄м3, Бор2, 1442,0 нг⁄м3 као и на мерним местима Крагујевац О. ш. „Мирко Јовановић” (Л) 4900,0 нг⁄м3, Смедерево домаћинство Илића (Л), 1539,0 нг⁄м3".

АРХИВА ППНС Аерозагађење на територији Крагујевца, новембар-децембар 2021.


Оцена квалитета ваздуха у 2021. години

"У зони Србија током 2021. године ваздух је био И категорије тј. чист или незнатно загађен ваздух, осим у градовима Лозница, Чачак, Параћин (Поповац), Крагујевац, Зајечар, Краљево, Нови Пазар и Ваљево.

Прекомерно су били загађени Нови Сад, Лозница, Чачак, Краљево, Зајечар, Крагујевац, Параћин (Поповац), Сремска Митровица, Сомбор и Зрењанин, а узрок је присуство суспендованих честица ПМ10 изнад дозвољених граница".

Планови квалитета ваздуха и Програм заштите ваздуха у Републици Србији

"На основу Закона о заштити ваздуха Републике Србије планови квалитета ваздуха доносе се у зонама и агломерацијама у којима је ваздух треће категорије. Планови се доносе на основу оцене стања квалитета ваздуха и обухватају све главне загађујуће материје и главне изворе загађивања ваздуха који су довели до загађења. Надлежни орган Аутономне Покрајине и надлежни орган јединице локалне самоуправе дужан је да донесе план квалитета ваздуха са циљем да се постигну одговарајуће граничне вредности или циљне вредности утврђене Законом о заштити ваздуха. Поред планова квалитета ваздуха, обавеза је да надлежни орган Аутономне Покрајине и надлежни органи јединица локалне самоуправе израде краткорочне акционе планове квалитета ваздуха, у случају:

1. да постоји опасност да нивои загађујућих материја у ваздуху прекораче једну или више концентрација опасних по здравље људи;
2. да постоји опасност да се прекорачи концентрација приземног озона опасна по здравље људи ако надлежни орган процени да постоји значајан потенцијал да се смањи ризик, трајање и озбиљност таквог прекорачења;
3. да постоји опасност од прекорачења једне или више граничних или циљних вредности за поједине загађујуће материје.

Правилником о садржају планова квалитета ваздуха („Службени гласник РС” број 21/10) прецизније је дефинисан саржај планова који треба да обухвате нарочито податке о врсти и степену загађења, а то подразумева да обухвате листу загађујућих материја, концентрације забележене у току претходних година и технике коришћене за процену, што сви до сада одобрени и усвојени планови и садрже. Краткорочни акциони планови према Правилнику о садржају краткорочних акционих планова („Службени гласник РС” број 65/10), такође, треба да садрже податке о врсти и степену загађења као и о стању квалитета ваздуха.

Министарство заштите животне средине даје сагласност на планове квалитета ваздуха и на краткорочне акционе планове. Током 2021. године Министарство заштите животне средине дало је сагласност на планове квалитета ваздуха за Београд и Крагујевац и сагласност на краткорочне акционе планове за Трстеник, Бор, Лесковац, Сремску Митровицу и Крагујевац".

Из табеларног приказа запажа се да је у последњих девет година издата сагласност тек за по седам Планова квалитета ваздуха и Краткорочних планова квалитета ваздуха.

Укупне таложне материје

Приказ средње годишње вредности укупних таложних материја (мг/м2/дан) и максималне дозвољене вредности, 200 мг/м2/дан, за станице у државној и локалним мрежама представљен је табеларно и графички.

Предњаче два мерна места у Крагујевцу - Аутобуска станица (најгоре стање у марту - 824 мг/м2/дан, најбоље у септембру - 175 мг/м2/дан) и Бриони, а међу десет локација са највише укупних таложних материја следе: Смедерево, Београд-Колубара Б, Пирот, Шабац, Београд-Раковица, Ужице, Бор-Институт за рударство и металургију и Бор-Кривељ.

Табела: Средња годишња вредност и средње месечне вредности укупних таложних материја (мг/м2/дан) у 2021. години

Ова мерна места налазе се и у редовним извештајима о аерозагађењу на територији Града Крагујевца (праћени су квалитет ваздуха и имисиона мерења на више локација). Тако у резултатима за новембар и децембар 2021. године за укупне таложне материје пише:

"ГВИ* за укупне таложне материје износи 450 мг/м/дан. Укупне таложне материје у децембру мерене су на два мерна места: Аутобуска станица и Бриони, а максимално дозвољена вредност (450 мг/м2/дан) прекорачена је на обе локације. Максимална вредност измерена је у децембру на Брионима - 525,08 мг/м2/дан, док је на Аутобуској станици било 503,82 мг/м2/дан. У новембру је највеће прекорачење било такође на Брионима - 480,78 мг/м2/дан, а на Аутобуској станици 402,8 мг/м2/дан".

*Граничне вредности имисије

Ранг листа Икс-еко Топ ПМ

Квалитет ваздуха у Србији помно прати ""xEco - eXtreme ECOlogy" ("Екстремна екологија") коју је покренула на почетку поменута НЕА, са геслом "Све оно што је већ измерено, али није дошло до вас…".

На порталу ПРВИ ПРВИ НА СКАЛИ већ је представљена апликација Икс-еко ваздух, активирана новембра 2021. године, а најновија дигитална услуга је апликација Икс-еко Топ ПМ, јавно доступна од 27. новембра на сајту Xeco.info, без икаквих ограничења за кориснике. Апликација приказује ранг листу општина у Републици Србији са бар једним анализатором суспендованих честица користећи композитни европски Индекс квалитета ваздуха за рангирање ваздуха на основу две загађујуће материје - суспендованих честица пречника до 10 и 2,5 микрона (ПМ10 и ПМ2.5), стоји у опису.

Уз сваку од категорија ваздуха приказан је и проценат становништва (на основу података Републичког завода за статистику) потенцијално изложен негативним утицајима загађеног ваздуха, напомињу аутори апликације.

У току припреме чланка, овако је изгледало 25 "водећих позиција" градова и општина:

Некадашња директорка Европског центра за животну средину и здравље Светске здравствене организације Елизабет Пауновић рекла је у емисији Маркер Инсајдер телевизије да се мора смањити загађење на месту извора загађења, а да је 50 одсто свих негативних утицаја из животне средине на здравље проузроковано загађеним ваздухом.

Додала је да се ефекти загађења годинама сабирају.

Извор: ПРВИ ПРВИ НА СКАЛИ

Print Friendly, PDF & Email
Taгови:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Повезани чланци

Претражите сајт

sr Serbian
© Copyright 2022 Eкологија Крагујевац
linkedin facebook pinterest youtube rss twitter instagram facebook-blank rss-blank linkedin-blank pinterest youtube twitter instagram