Препоручујемо

Доступност еколошке (не)правде у Србији (ВИДЕО)

23. децембра 2022.

Правни аспекти борбе за људска права грађана и здраву животну средину у Србији у актуелним судским и управим поступцима, били су тема конференције за новинаре у организацији адвокатске канцеларије Сретена Ђорђевића.

Због тога што грађани Србије континуирано трпе последице различитих загађења и повреде људских права, разговор и извештавање јавности о овим питањима од јавног је значаја.

Теме о којима се говорило:

  • Тужбе грађана Великих Црљена против ЕПС- ТЕ "Колубара А" - две године од почетка поступака
  • Компанији Еуро литхиум Балкан одузета права на примењена геолошка истраживања бора и литијума на подручју истражног подручја Ваљево Север - процена стања
  • Каменолом Градина, Косјерић - извештај о поступцима грађана против изградње каменолома и СЛАПП тужбе предузећа Градина Каменолом доо против десетина мештана

На конференцији су говорили:

  • Сретен Ђорђевић, адвокат
  • Предраг Џамић, адвокат

Извод

Када би се могло десити да рударске компаније крену да напуштају Србију?

- Оног момента када се промени законски оквир, Закон о рударству и геолошким истраживањима, Закон о експропријацији, тај рударско-лобистички законодавни оквир који уништава читав систем прописа у области заштите животне средине и последично заштите људских права.

АРХИВА ППНС Налед, Канада Фонд, Breakthroug д.о.о - иницијатори убрзаног доношења новог Закона о рударству (2014)

Због тога је битно да грађани Србије буду свесни да ове компаније у овом моменту ни по коју цену великих финансијских губитака или било какве друге жртве неће напустити Србију.

Зато се апелује на доносиоце политичких одлука да препознају проблем који је настао пре неколико година и који је заокружен 2021. године последњим променама Закона о рударству и геолошким истраживањима који је омогућио невероватно погодне услове за неселективан развој рударства и геолошких истраживања у Србији.

Паралелно са тим, у Србији постоје само три рударска инспектора који се баве засебним областима инспекцијског надзора: један инспектор за подземне воде, један за геолошка истраживања и један за чврсте стенске масе.

У таквим околностима најезде рударских компанија и тако подешеног законског оквира на штету грађана Србије и заштите животне средине, а у корист рударских компанија, немогуће је очекивати да би држава Србија преко надлежних инспекција могла да врши било какву, па и минималну контролу рударских активности у најширем смислу.

Извештај агенције Бета
Ђорђевић: Рударске компаније ни по коју цену неће напустити Србију

Рударске компаније немају намеру да оду из Србије и биће их све више, а правда и закони нису на страни грађана који се боре за људска права и заштиту животне средине, изјавио је данас адвокат Сретен Ђорђевић.

На конференцији "Доступност еколошке (не)правде у Србији" у Београду, Ђорђевић је истакао да рударске компаније "ни по коју цену", ни због финанијских губитака ни одузимања дозвола, неће напустити Србију.

"Не треба се заваравати да ће рударске компаније које се баве било којом врстом експлоатације или примењених геолошких истраживања у постојећем правном оквиру напустити Србију. Мислим да ће их бити све више", рекао је Ђорђевић.

Говорећи о плановима ископавања бора и литијума у ваљевском басену, Ђорђевић, правни заступник покрета грађана "Марш са Колубаре", подсетио је да су компанији Еуро литијум Балкан одузета права на примењена геолошка истраживања бора и литијума на подручју Ваљево Север.

Иста компанија је, међутим, пре неколико дана саопштила да жели да се на том истом подручју бави примењеним геолошким истраживањима геотермалних потенцијала ваљевског краја.

"Мислим да је то заправо симулација жеље за истраживањем геотермалних потенцијала иза које би могла да стоји жеља компаније да се на било који начин, неким новим решењем, задржи на том истражном подручју и не дозволи другој компанији да уђе на њено место", рекао је Ђорђевић.

Иако компанија Еуро литијум Балкан већ неколико година послује с огромним губицима, који су 2021. износили 2,9 милиона евра, Ђорђевић је рекао да та компанија у своју власничку структуру уграђује друге компаније иза које стоје инвестициони фондови.

Наиме, компанија Еуро литијум Канада је 2021. закључила уговор о заложном праву са Литијум ројалти корпорејшн из Канаде тако што је на име потраживања те компаније у залогу дала 10% власништва Еуро литијум Балкан.

Иза компаније Литијум ројалти корпорејшн стоји инвестициони фонд Варат кепитал адвајсорс (Waratah Capital Advisors Ltd) која управља имовином од око четири миљарде долара.

"Угроженим грађанима са подручја Ваљева треба рећи да ништа није готово. Интереси рударског сектора су толико јаки да ће по цену губитака дозвола и константног пословања са губицима по сваку цену желети да остану на овом подручју", рекао је Ђорђевић.

Да би рударске компаније напустиле Србију, према његовим речима, морају да се промене Закон о рударству и геолошким истраживањима, Закон о експропријацији и цео "рударски лобистички законодавни оквир који уништава читав систем прописа у области заштите животне средине и последично заштите људских права".

Ђорђевић је напоменуо да у Србији, не рачунајући Војводину, постоје само три рударска инспектора, један за област подземних вода, један за геолошка истраживања и један за чврсте стенске масе.

Он је казао да су грађани деморалисани и дестимулисани да се боре за своја права, зато што судски поступци дуго трају, трошкови су огромни и непредвидиви и у навјећем броју случајева постоји огромна диспропорција између тужиоца и туженог, а све чешће су изложени и стратешким тужбама против учешћа јавности (СЛАПП тужбе).

"У свим овим поступцима где се грађани боре за заштиту људских права и заштиту животне средине тас правде је на драстичан начин нагнут на другу страну, страну инвеститора, јер на тој страни претеже фактор државне управе и зато постоји тако велика неравноправност, као и у економским моћима једне и друге стране", рекао је Ђорђевић .

Он је напомено да закон не препознаје могућност ослобађања од судских трошкова у поступцима с елементима заштите животне средине што би, према његовом мишљењу, било оправдано јер се не ради о партикуларним личним интересима, него о заштити колективних интереса.

Ђорђевић је такође указао да се правни систем Србије у области грађанских права није променио већ 50 година, као и да се у нацрту новог Грађанског законика ниједна одредба не односи на поступке с елементом заштите животне средине или накнаде штете у тој области.

"Изгледа да будући доносиоци закона нису препознали област права заштите животне средине у грађанско-правном смислу, што је недопустиво јер се еколошки проблеми увећавају геометријском прогресијом", рекао је Ђорђевић и додао да се у међувремену закони у области рударства развијају на штету интереса грађана.

ВИДЕО (1:06:00)

Извор: Медија центар

Print Friendly, PDF & Email
Taгови:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Повезани чланци

Претражите сајт

sr Serbian
© Copyright 2022 Eкологија Крагујевац
linkedin facebook pinterest youtube rss twitter instagram facebook-blank rss-blank linkedin-blank pinterest youtube twitter instagram