Препоручујемо

Додељен први "Крагујевачки слез"

28. маја 2023.

Крагујевачка Основна школа "Јован Поповић" први је добитник признања "Крагујевачки слез" - за активности на пољу подизања еколошке свести спровођењем више од десет еколошких пројеката, као најупечатљивији допринос заштити и унапређењу животне средине на територији Крагујевца у 2022. години.

Петочлани жири одлучио је да се захвалнице "Крагујевачки слез" доделе неформалном Удружењу грађана "Виша сила", Предшколској установи "Врабац" и новинару Мирославу Јовановићу за допринос заштити и унапређењу животне средине на територији Крагујевца у протеклој години.

"Крагујевачки слез" је признање покренуто са циљем да се подстичу заштита и унапређење животне средине на територији Крагујевца кроз истицање свих субјеката који активно учествују у томе. Додељује се за дело или активност која представља најупечатљивији допринос заштити и унапређењу животне средине на територији Крагујевца у протеклој години.

Под достигнућем се подразумевају активности које:

  • отварају еколошке проблеме на територији Крагујевца и доносе њихова решења;
  • покрећу локалну заједницу да узме учешће у тим решењима и осталим еколошким акцијама, активно учествује у очувању и заштити животне средине;
  • развијају еколошку свест и одговорност кроз различите форме, као што су специјализовани садржаји за РТВ и интернет гласила, књиге, научни и стручни радови, као и вођење еколошких акција, спровођење пројеката, организовање предавања, културно-уметничких и спортских садржаја који афирмишу ЗЖС и др.

Ово признање покренуто је на иницијативу удружења ПРВИ ПРВИ НА СКАЛИ у партнерству са Природно-математичким факултетом, у оквиру пројекта "Екологија Крагујевац" који суфинансира Град Крагујевац.

О Крагујевачком слезу – као инспирацији

Крагујевачки слез је био локално ендемична врста централног дела Србије коју је пронашао Јосиф Панчић 1874. године. Сматра се да је била распрострањена на територији Крагујевца – на Метином брду и између Враћевшнице и Љуљака.

Врста је ишчезла и више никада није пронађена. Претпоставља се да је главни узрок ишчезавања ширење градског подручја Крагујевца. Могућност реинтродукције не постоји јер је таксон заувек нестао из светског генофонда, тврди наука.

Инспирисани овом јединственом појавом у заједници којој припадају, као и наградом "Зелени лист" из акције Радио Београда, која постоји од 1983. године, а чији су добитници удружење ПРВИ ПРВИ НА СКАЛИ (за 2019) и Ботаничка башта ПМФ-а (за 2021), у садејству са суграђанима и жиријем, покретачи признања "Крагујевачки слез" проналазиће „врсту“ која својим достигнућима служи као узор у непрестаној борби за очување и унапређење животне средине, а тако и јавног здравља.

О додели "Крагујевачког слеза"

Кандидати за стицање признања била су физичка и правна лица која имају пребивалиште, односно седиште на територији Крагујевца. Право предлагања кандидата имала су сва правна и физичка лица.

Одлуку о првом добитнику "Крагујевачког слеза" донео је петочлани Жири, присутан на додели у пуном саставу:

  • руководилац Ботаничке баште, председник Жирија доц. др Снежана Бранковић, и чланови
  • члан Градског већа за унапређење и заштиту животне средине Стефан Никезић
  • начелник Одељења за заштиту животне средине Градске управе за развој и инвестиције мр Драган Маринковић
  • представник крагујевачког удружења "Екомар" Марија Симић Савић
  • представник иницијатора Дејан Милошевић

Након упућивања Јавног позива 6. априла, приспела су четири предлога кандидата за доделу "Крагујевачког слеза":

  • неформално Удружења грађана "Виша сила" – подносилац предлога Александар Крстић
  • Предшколска установа "Врабац" - подносилац Бојан Влашковић
  • новинар Мирослав Јовановић - подносилац проф. др Снежана Симић
  • ОШ "Јован Поповић" - подносилац Снежана Васић

Обраћање званичника

Пре започињања уручивање признања и захвалица, као представник домаћина окупљања, присутнима се обратио редовни професор ПМФ-а Александар Остојић, продекан за наставу.

- Животна средина је изнад свих националних, верских и политичких подела јер је ова Планета наша заједничка, не познаје границе, али трпи због све већег притиска.

Упознати сте да је ово признање добило име по врсти која је ишчезла. Свакодневно нестају врсте, неки научници кажу да се налазимо у шестој епохи масовног изумирања, где смо и ми велики узрок свему томе. Надам се да ће бити мало тих врста које ћемо памтити само по сликама и у неким збиркама као што је случај са Крагујевачким слезом.

Драго ми је да будем овде испред факултета који се између осталог труди да школује стручњаке који ће дати свој велики допринос и заштити животне средине и заштити живог света, биодиверзитета, али је увек лепо видети оне људе који су ентузијасти, који не пристају на то да у данашњем времену подлегну површности, злим намерама, лошем расположењу, него напротив, проналазе лепоту у свету око нас, као и у себи, завршио је обраћање Остојић.

У име Града Крагујевца, обратио се члан Градског већа за унапређење и заштиту животне средине Стефан Никезић.

- Град Крагујевац је увек подржавао, а подржаваће и убудуће овакве видове манифестација. Имамо одличну сарадњу са ПМФ-ом, тежићемо да тако буде и у будућности. Лично сам се уверио колико ОШ "Јован Поповић" у Шумарицама води рачуна о заштити животне средине. Као град тежимо томе да усадимо такве идеје, да подигнемо свест баш код најмлађих суграђана колико је важно водити рачуна о животној средини. Волео бих да више школа следи овај пример јер знам да има шансе да исто овако раде, а надам се да ћемо и њима помоћи да на овакав начин одржавају своју школу, рекао је Никезић.

Захвалност за допринос заштити животне средине

На основу увида у приспелу документацију, чланови жирија одлучили су да се захвалница "Крагујевачки слез" додели неформалном Удружењу грађана "Виша сила". Услед најављеног одсуству представника удружења, изостало је уручење, а др Снежана Бранковић је саопштила извод из образложења.

Неформално удружење грађана "Виша сила" активно ради по питањима еколошког освешћивања локалног становништва, унапређења живота у локалној заједници, као и скретања пажње на локалне проблеме надлежнима, о чему јавност обавештава преко ФБ странице ""Багремар".

Предлог је поднео Александар Крстић.

Наредна захвалница припала је Предшколској установи "Врабац", а уручена је оснивачу Бојани Микарић.

ПУ "Врабац" је номинована због резултата васпитно-образовног рада у области екологије и подизања еколошке свести. Као важне активности, поред осталог, наведена је реализација два Еразмус+ пројекта, а посебно је издвојен пројекат "Вртић под крошњама – развој шумске педагогије“ са партнерским вртићем "Белтинци" из Словеније.

- Изузетна ми је част да представљам своју предшколску установу, и као запослена и као оснивач. Са мном је и моја ћерка да подели то задовољство пошто учествује у свим активностима које "Врабац" спроводи. Честитам ОШ "Јован Поповић" на толиком залагању и заслуженој награди. Част ми је да се данас налазим у оваквом друштву, да на неки начин делимо "Крагујевачки слез", да се сви заједно боримо за неке добре вредности које трајно треба да остану не само у Крагујевцу, него и међу свима нама, казала је Микарић.

Подносилац предлога био је Бојан Влашковић.

Захвалницу је добио и Мирослав Јовановић, главни и одговорни уредник недељних новина "Крагујевачке".

Јовановић је аутор серијала "Вода = живот, очување = будућност" кога чини 17 обимних, свеобухватних текстова објављених у 2022. године.

- Најискреније честим мојим малим и младим Вашаранцима, ОШ "Јован Поповић". Свих осам година био сам ђак управо те школе, на мом Вашаришту. Добро је да млади, посебног овог узраста, почињу да схватају колико је битно да бринемо о природи, да у земљи у којој је екологија поприлично запостављена имамо наду да стасавају генерације које ће се тиме на озбиљнији начин бавити.

Ја сам се бавио водама у Крагујевцу. Познато је да је Крагујевачка котлина безводно подручје, да имамо доста изворишта, али мало издашних, а да су нам водотоци претворени у канале отпадних вода. Моја највећа брига у овим текстовима, у име грађана Крагујевца, била је очување акумулације Гружа. Знамо колико је угрожена, а овде нема домаћина, у смислу државе. Крагујевац нема надлежност, о дозволама одлучује Кнић, а све друго је у надлежности републичких органа које баш брига за акумулацију Гружанско језеро. Не поштују се зоне санитарне заштите, нема Нацрта плана заштите. Памтим времена у Крагујевцу када смо имали рестрикције воде и по 12 сати, ’60-их, ’70-их. Не дај Боже да поново дођемо у ту ситуацију, а доћи ћемо ако не будемо чували Гружу, не ми, него надлежни, поручио је Јовановић.

Предлог је поднела проф. др Снежана Симић.

Први добитник "Крагујевачког слеза"

За активности на пољу подизања еколошке свести спровођењем више од десет еколошких пројеката, већином гласова, жири је одлучио да прво признање "Крагујевачки слез" припадне крагујевачкој Основној школи "Јован Поповић".

ОШ "Јован Поповић" кроз своје активности жели да пружи својим ученицима једно од основних права детета, а то је право на здраву животну средину, које је основ за остваривање бројних других права детета, стоји поред осталог у предлогу.

Признање је примио директор школе Дарко Грковић.

- Велика захвалност граду јер је препознао да новчана средстава не морамо да дајемо само за прославе, путовања, него и за нешто што ће још боље да оплемени школу. Засадили смо 120 садница, планирамо да од школе у Шумарицама направимо парк. Као директор сам ту да "јурим" новац, а да није ПМФ-а, Ботаничке баште да то покрену, да није мојих колегиница из еклошке секције, можда се не бих ни сетио да учествујемо у таквим стварима. За све треба да постоји тим. Иза нас треба да остане једно лепо двориште, још лепше у наредном периоду. Хвала свима на подршци, рекао је Грковић.

Кандидатуру је доставила Снежана Васић.

Башта свих нас

У завршници окупљања др Бранковић је поручила:

- Ово је Башта свих нас, треба да је још више чувамо и користимо. Признањем "Крагујевачки слез" желимо да подстакнемо локалну заједницу да ради, да смо окупљени сви у истом циљу - град Крагујевац, академска заједница и невладнин сектор који чини да будемо видљивији у јавности.

Као председник жирија имала сам велику одговорност. Сваки предлог је третирао посебно еколошко поље - "Виша сила" са локалним залагањем и радом, "Врабац" који годинама ради на базичној едукацији деце, господин Мирослав који ме је распаметио чланцима - кажу да онај ко није понео сопствену воду, не зна колика је тежина воде, а при обиласку школе "Јован Поповић" уверила сам се шта су све урадили. Сваки предлог је могао да понесе ову повељу.

Драго ми је што се Крагујевац еколошки буди, а надам се да ће ово признање да понука следеће године да имамо више предлога, више видљивијих људи који нешто раде, а има их у Крагујевцу. Ово је наш град и ако ми не учинимо да будемо бољи, а самим тим и да нам град буде бољи, нећемо имати боље услове живота, нећемо имати чисту и здраву животну средину, закључила је Бранковић.

Школа "Јован Поповић" искористила је ову прилику да се у Ботаничкој башти захвали својим сарадницима и партнерима за подршку у реализацију активности.

Удружење ПРВИ ПРВИ НА СКАЛИ и Ботаничка башта у име ПМФ-а, упутили су захвалност свим предлагачима који су омогућили да "Крагујевачки слез" заживи. За креативни допринос, захвалност је такође исказана вајару и дизајнеру Николи Богдановићу, аутору графичког решења "Крагујевачког слеза".

Окупљање у Ботаничкој башти завршено је фотографисањем. Упућен је позив за скуп и догодине последње суботе у мају. Тада следи обележавање 150 година од Панчићевог открића Крагујевачког слеза и додела признања за допринос унапређењу и заштити животне средине у 2023. години.

ПРИЛОГ ППНС ИЗВОДИ ИЗ ОБРАЗЛОЖЕЊА

ГАЛЕРИЈА ППНС ДОДЕЛА ПРИЗНАЊА "КРАГУЈЕВАЧКИ СЛЕЗ"

Фото: Марија Бранковић/Ботаничка башта
Д. М. М.

Извор: ПРВИ ПРВИ НА СКАЛИ

Print Friendly, PDF & Email
Taгови:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Повезани чланци

Претражите сајт

© Copyright 2022 Eкологија Крагујевац
linkedin facebook pinterest youtube rss twitter instagram facebook-blank rss-blank linkedin-blank pinterest youtube twitter instagram