Нацрт Генералног урбанистичког плана "Крагујевац 2030" са Извештајем о стратешкој процени утицаја плана на животну средину доступан је јавности од 2. децембра до 4. јануара.
Јавни увид у овај стратешки документ омогућен је у згради органа Града Крагујевца (В спрат), као и на интернет адреси града Крагујевца - ОВДЕ.
Заинтересованим физичким и правним лицима биће пружене потребне информације и стручна помоћ приликом тумачења планског документа уторком и четвртком од 13 до 15 часова. Главни урбаниста Града на располагању је јавности радним данима од 14 до 15 часова, уз претходно заказивање термина на телефон 034/335-324, саопштено је на сајту Града.
Јавна презентација Нацрта најављена је за 21. и 22. децембар (среда и четвртак) од 14 до 15 часова у згради органа Града.
Грађани могу да доставе своје примедбе до 4. јануара и у писаној форми - на шалтеру 13 у згради органа Града или препорученом пошиљком на адресу Градске управе за развој и инвестиције (канцеларија 406), Трг слободе 3, 34000 Крагујевац.
Јавна седница Комисије за планове Скупштине града биће одржана у згради органа Града (Трг слободе 3, сала 105) у уторак 10. јануара са почетком у 11:30. Град обавештава јавност да ће у току јавне седнице сва присутна лица која су поднела примедбе моћи да образложе своје прилоге изради овог стратешког документа.
Сва документа могу се преузети ОВДЕ.
Услови и мере заштите природног и културног наслеђа и животне средине налазе се у поглављу 2.5 Текста Нацрта (ПРИЛОГ ППНС, од 106. стране) - 2.5.3. Услови и мере заштите животне средине (од 113. стране).
Извод из садржај о заштити животне средине
Регионални просторни план Шумадијског, Поморавског, Рашког и Расинског управног округа
Заштита животне средине
Општи принципи заштите природе на планском подручју усклађени су са ширим секторским принципима у интегралној и комплексној области заштите животне средине Србије. Еколошки коридори од регионалног значаја Јасеница, Лепеница и њихов приобални појас, Еколошки коридори од локалног значаја су мањи водотоци у природном и полуприродном стању, канали са полуприродном вегетацијом и други предеони елементи (појасеви високог зеленила који повезују шумска станишта, рубна станишта, живице, међе, кошанице, пашњаци и влажни екосистеми са очуваном или делимично измењеном вегетацијом унутар културног предела) који повезују еколошки значајна подручја, Угрожени таксони: шалтевортов рогоз (Typha shuttleworthii Koch&Sonder), Природно добро Брђанка – дивља крушка у Белошевцу.
Комуналне делатности
Третман комуналног отпада
Решавање проблема одлагања отпада на територији града је врло значајан задатак, како би се очувала здрава животна средина и здравље људи. Неопходне су крупне промене у процесу одлагања и третмана отпада. У складу са начелима Националне стратегије управљања отпадом, а уз сарадњу са суседним општинама, једино могуће решење је реализација пројекта регионалне депоније са рециклажним центром. Њу ће опслуживати трансфер станице које ће бити лоциране првенствено у централним местима, а које ће бити коначно дефинисане Студијом размештаја регионалне депоније и трансфер станице.
Животна средина
Еколошке зоне захватају простор са очуваним специфичностима природних и антропогених слојева и система, односно са вишеструко израженим еколошким капацитетом који је битан за квалитет средине и општи карактер подручја Града Крагујевца у средишту Србије. При томе еколошке целине захватају јединствени простор који деле Крагујевац и суседне општине по рубу градске територије.
Просторни развој туризма
Простор територије Републике Србије подељен је на шест туристичких кластера. Сваки кластер одликује се туристичким дестинацијама, градским и бањским туристичким центрима и местима као и са обухваћеним сегментима линеарних туристичких правца и секундарним туристичким просторима.
Крагујевац припада кластеру 4 Шумадијске планине и планиран је као градски туристички центар међународног значаја. Заштита и коришћење простора – Планиране пшромене структуре површина основних намена простора биће усмерене у правцу:
Урбане шуме (парк шуме)
Урбане шуме представљају просторни сегмент града и налазе се у градској и приградској зони града. Обухватају површине већих вегетационих целина (минималне површине 0,25 ха) у урбаном подручју насеља, са шумским дрвећем које се користи за слободне и рекреативне активности, наставне, излетничке, научне и друге корисне сврхе (функције заштите од ерозије, загађења ваздуха, заштите од буке и слично). Парк шуме су интегрални део система зелених површина града са посебним природним вредностима.
Управљање овим шумама има за циљ приоритетно рекреационо коришћење. Поред рекреационих функција значајан је њихов позитиван утицај на побољшање градске животне средине. Овом типу припадају Кошутњак, Шумаричке шуме (део Централног градског парка), приградски шумски комплекси на Денином брду, Ћави и Грошници, Петровцу, у Илиној води и сл. Приградске шуме представљају важна блиска подручја рекреације. По правилу газдовање овим шумама има за циљ рекреацију уз приоритетну заштиту урбаних екосистема. Начин уређења засновати на трим и пешачким стазама, неопходним мобилијаром, видиковцима… паркинг простoри и угститељски објекти морају бити лоцирани на ободу ових комплекса под посебним условима.
Урбане баште се заснивају на обрасцу коришћења парцела у пољопривредне сврхе од стране корисника који долазе из градског центра. Имају велики значај када се посматра однос корисника и зелене површине, али и велики значај за град због уређивања запуштених неизграђених простора, заштитe животне средине и смањење губитака на земљишту које се не користи.
Утицај система даљинског грејања на животну средину
Тренутни утицај на животну средину енергетских субјеката у граду односи се на велико учешће чврстих горива у раду главних градских котарница, што узрокује емисију загађујућих материја у ваздух изнад очекиваних вредности. Извориште „Матична локација“ са којег се снабдева око 70% корисника, као основни енергент, до ове грејне сезоне користила је угаљ. Прелазак котлова на гас, од ове сезоне, треба да поправи стање животне средине.
Карактеристично за котлове који имају ложишта на гас је одсуство емисије угљен моноксида (CО), сумпор диоксида (SО2), занемарљива, практично нулта емисија пепела и чађи, смањена емисија угљен диоксида (CО2), као и стабилна емисија азотних оксида (NОx). Са аспекта емисије димних гасова сви котлови, који као гориво користе гас, представљају добро решење, а могуће је значајније смањити постојећу емисију и из ових котлова, повећавајући њихову ефикасност.
Карактеристично за котлове који имају ложишта на чврсто гориво је висока емисија прашкастих материја (пепео), максимална емисија CО2, потенцијална висока емисија CО и веома висока емисија CО2, што зависи од састава коришћеног угља. Котлови са сагоревањем угљене прашине највећи проценат формираног пепела емитују у димни тракт (и преко 80% укупног пепела), што их чини неподесним за урбане целине, попут Крагујевца. У производњи је коришћен угаљ лошијег квалитета, са великим садржајем пепела и влаге, што је производило рад котлова у граничним и нестабилним условима и емисију.
Услови и мере заштите животне средине
На основу стратешких циљева и опредељења у области животне средине, заштита животне средине односи се на планирање на основама и принципима ограниченог коришћења животне средине, планирање без конфликата, чиме се обезбеђује:
Општи циљеви заштите животне средине:
Еколошка валоризација простора
Еколошка валоризација животне средине је основ еколошког планирања простора заснованог на подацима о стању животне средине и створеним вредностима, а за потребе одрживог развоја. Општи критеријуми су степен угрожености животне средине и оптерећеност простора стеченим и створеним вредностима.
На основу идентификације најугроженијих подручија (осетљивих зона) и најзагађенијих подручја и локација, у даљем методолошком раду, преклапањем планираних намена и идентификованих зона, дошло се до података о зонама са мањим или већим степеном конфликтности (две супростављене намене).
Постојеће радне зоне и зоне пословања
Радне зоне су првенствено намењене индустријским и другим великим производним капацитетима, односно таквим делатностима, које због своје природе (буке, издувних гасаова, штетних и опасних материја, потреба и обима саобраћајних кретања и сл) не могу бити лоцирани у оквиру других зона.
Даље коришћење постојећих зона (индустријских локација) и зона пословања може се реализовати под следећим условима и мерама:
За све производне процесе који се не могу ускладити са нормативима заштите животне средине (посебно уколико се планира проширење производних капацитета и промена технологије која није усклађена са зоном), као и због близине зоне становања, неопходно је измештање са локације или трансформација у делатности који имају мање захтеве за заштитом животне средине.
Нове радне зоне и зоне пословања
Формирање нових привредних субјеката на чистим локацијама омогућава примену еколошких стандарда у свим фазама реализације пројеката, са претходним условима комуналног опремања локација. Нове радне зоне се планирају у северном делу градског подручја сконцентрисано дуж планиране трасе северне обилазнице, у зони дуж трасе аутопута или и дисперзивно. Зоне пословања прате локације производње и могу заузимати позиције уз зону становања или бити саставни део (мешовита намена) или се формирају дуж саобраћајница, у зависности од захтева према условима животне средине.
Код зона мешовите намене (које обухватају становање са пословањем – линијски центри и комерцијалне зоне) искључују се објекти (пројекти) који су на Листи 1 и/или Листи 2 (Уредба о утврђивању Листе пројеката за које је обавезна процена утицаја и Листе пројеката за које се може захтевати процена утицаја на животну средину, „Сл. гл.“ бр. 114/08), односно за које се захтева или може захтевати Процена утицаја.
У овим зонама (зонама мешовите намене) као и у оквиру самих радних зона које се налазе уз постојеће зоне становања биће могућа градња привредних/производних објеката који својим утицајем задовољавају критеријуме заштите животне средине. Дозвољене производне делатности на тим просторима су из области: производног занатства, производни погони мале привреде, магацини и складишта везана за производњу или као самостална делатност које према карактеристикама производног и техничко-технолошког процеса не угрожавају животну средину буком и вибрацијамa, еманацијама штетним гасовима, врстом и количином отпадака и другим штетним утицајима…
Централне функције (управа и администрација, здравство, образовање и наука)
Иако разнородна, ова зона је прилично инфраструктурно екипирана и нема посебних захтева за заштитом животне средине. Углавном се сагледава недостатак зеленила на парцели у складу са захтевима и лоша енергетска ефикасност јавних објеката.
Уређење и даље коришћење ових зона спроводиће се:
Заштита од клизања тла
Студија геологије је саставни део Документационе основе овог ГУП-а. Студија није урађена као завршен документ, већ као отворени систем који ће у континуитету да прати стање стабилности терена, помоћу пијазометара постављених на критичним тачкама – реперима. Резултати кретања терена евидентираће се у тромесечним периодима и представљаће валидан документ (повезан са ГУП-ом) приликом добијања информације о локацији.
У обухвату ГУП-а Министарство рударства и енергетике, Сектор за геологију и рударство, има два апликанта за примењена геолошка истраживања подземних и геотермалних вода и то:
ПРИЛОЗИ ППНС: ПЛАНИРАНА НАМЕНА
ДОКУМЕНТИ:
Извор: Град Крагујевац
Обрада: ПРВИ ПРВИ НА СКАЛИ
