Препоручујемо

Да ли ће ЕУ жртвовати Балкан да би обезбедила ресурсе за своју енергетску транзицију

18. августа 2022.

Европска комисија жели поуздане ланце снабдевања ресурсима потребним да убрза прелазак на обновљиве изворе енергије и зелену привреду. Са друге стране, експлоатација литијума, бакра и других неопходних сировина уништава природу и угрожава локалне заједнице, што се коси са основним принципима одрживог развоја. Администрација у Бриселу намерава да олабави еколошке прописе, али треће земље попут оних на Западном Балкану ће вероватно поднети још већи терет.

Европска унија има велике амбиције за декарбонизацију енергетског сектора, да би до 2050. могла да постане климатски неутрална. За транзицију на ветроелектране и соларне паркове и друге врсте енергије из обновљивих извора потребне су огромне количине материјала међу којима су бакар, литијум и ретки елементи.

Требаће да се ископавају и прерађују у незамисливом обиму, али постојеће технологије су далеко од зелених, ако говоримо о утицају на локалну заједницу и природу. Осим тога, рударске компаније још увек најнормалније користе фосилна горива, јер су и даље незаменљива за производњу опреме и превоз.

Планом REPowerEU се повећава притисак да се прописи за заштиту околине у ЕУ учине блажима тако да она лакше може да елиминише потребу за руским фосилним горивима

Европски зелени договор из 2020. је већ наговестио да ће прагови на лествици стандарда за заштиту животне средине заправо бити спуштени у домену снабдевања поменутим сировинама и то чак и на територији ЕУ. Планом REPowerEU, лансираним убрзо након напада Русије на Украјину, Европска комисија је дала приоритет пребацивању на обновљиве изворе у оквиру напора да се брзо смањи употреба руских фосилних горива.

Та иницијатива подразумева ниже стандарде заштите животне средине за рударење сировина, тако да лакше могу да се повећавају капацитети за зелену струју, заједно са системима за складиштење, неопходним за балансирање производње електричне енергије. Наиме, производња у ветропарковима и соларним електранама зависи од временских услова, тако да из минута у минут у мрежи може бити премало или превише струје.

Постојеће технологије за рударење и прераду материјала потребних за зелену транзицију далеко су од зелених када је реч о утицају на локалну заједницу и природу

Интерконекције и јачање капацитета преноса су још један елемент важан за балансирање, и он доприноси јачању потражње за бакром, кобалтом и другим металима. Прелазак на електрична и хибридна возила је учинио литијум-јонске батерије стратешки важном технологијом, будући да су друга расположива решења тек у зачетку.

Европској унији су потребне сировине из поузданих трећих земаља

Администрација у Бриселу намерава да набавља критично важне материјале за енергетску транзицију из земаља које сматра поузданима. Будући да су у ЕУ прописи за заштиту околине веома строги, очигледно је да би тако становници и биодиверзитет у регионима попут Западног Балкана поднели много већи терет.

Европски комесар за унутрашње тржиште Тјери Бретон изјавио је да ЕУ треба да интензивира рударење, прераду, рафинисање и рециклирање, преноси Фајненшл тајмс (ФТ). „Ми радије увозимо из трећих земаља и затварамо очи пред тамошњим утицајем на животну средину и друштво, а камоли на угљенични отисак од увоза. Али рударство у Европи не мора да буде прљав посао“, изјавио је.

Европска комисија развија законодавни пакет за сировине с намером да подстакне производњу, али са нижим стандардима за очување околине и бржим издавањем дозвола. То додатно смањује простор за борбу са контроверзним инвестицијама.

Осам од двадесет пројеката за литијум у Европи налази се у Србији

У чланку ФТ-а се указује на одлагања рокова за пројекат Бароко за експлоатацију литијума у североисточном Португалу. Инвеститор, Savannah Resources, упиње се да превазиђе административне препреке и отпор заштитника животне средине и локалног становништва.

У извештају су објављени подаци S&P Globala о рударским пројектима широм Европе. На мапи се види да је највећа густина у централном делу Балканског полуострва. То подручје обухвата Србију, Косово*, Албанију, Северну Македонију и западни део Бугарске.

Vulcan Energy развија технологију за екстракцију литијума из геотермалних вода

Када је реч о литијуму, у Европи има 20 пројеката, а чак осам је у Србији! Рио Тинтов подухват Јадар, који је формално прекинут, означен је као једини у фази утврђивања изводљивости. Радуша, Ваљево, Косјерић, Рековац, Врање-Саут, Бадања и Бела Црква (локација у југозападној Србији) су у раним фазама развоја.

Пројекат Лопаре (у раној фази) је у Босни и Херцеговини.

Подручја у којима се изводе истраживања или су предвиђена за испитивање резерви литијума углавном су позната по плодној земљи и тамошњи становници зависе од пољопривреде. У региону има десетак пројеката за производњу батерија за разне сврхе, највише у Румунији, Турској и Бугарској, што наговештава да инвеститори рачунају на литијум са Балкана.

Contemporary Amperex Technology Ltd. (CATL) из Кине управо је склопио споразум у Мађарској о изградњи фабрике батерија у Дебрецину. Инвестиција је процењена на 7,34 милијарде евра.

ElevenEs је прошле године објавио да ће изградити фабрику батерија у Суботици. Упитан да ли компанија намерава да набавља литијумске материјале у Србији, оснивач и генерални директор Немања Микаћ казао је за Balkan Green Energy News да је план да се те сировине увозе. За ElevenEs је за катоде потребан литијум гвожђе фосфат, нагласио је. Микаћ је такође подсетио да је Рио Тинтов пројекат у Србији у застоју.

https://balkangreenenergynews.com/wp-content/uploads/2022/08/EU-Balkans-lithium-energy-transition-500x575.jpg

Један подухват ископавања литијума у касној фази је у Аустрији и зове се Коралпа. У Немачкој су три пројекта: Vulcan (утврђује се изводљивост), Zinnwald (изводљивост) и пројекат прераде конвертера на граници са Пољском (касна фаза). Међутим, Vulcan Energy заправо развија технологију за екстракцију литијума из геотермалних вода, без рударења.

Списак се чини непотпуним јер, на пример, и у Чешкој постоји пројекат за ископавање литијума, а активности за вађење из геотермалних вода су забележене у Италији и Великој Британији.

Savannah Resources се мучи са административним баријерама пред својим пројектом Бароко у Португалу као и са отпором становништва и еколошких организација

На карти се виде и два места у Ирској: Авалониа и Леинстер, а за оба пише да су у одмаклој фази. У Португалу поред пројекта Мина до Бароко постоје још два – Алвароес, означен као оперативан, и Сепеда, у каснијој фази. У Шпанији, за Сан Хозе се утврђује изводљивост, а Алберта 2 је у каснијој фази, стоји у извештају.

Што се тиче Скандинавије, у Шведској је само један пројекат, Бергбy, у раној фази. Тамела у Финској је у раној фази, Келибер је достигао фазу изводљивости, а Рапасари је у касној фази развоја.

Балкан на мети и као извор бакра

У Србији су и пројекти рударења бакра густо концентрисани. Петнаест локација је у подручју Старе планине, а још осам у остатку земље. У Турској је идентификовано 43 пројекта, у Бугарској 11, по девет на Кипру и у Румунији и два у БиХ.

У региону којег покрива Balkan Green Energy News има и десет потенцијалних локација за експлоатацију никла: по три у Албанији и Турској и по један у Србији, Северној Македонији, на Косову* и у Грчкој.

Истраживања је у Србији раније било на Мокрој гори, где су током последњих деценија спречени покушаји да се то настави, али и код Тополе. Пре неколико година је накратко било индиција за локацију између Врњачке Бање и Трстеника.

Ископавање и прерада руда литијума, бакра и никла могу бити катастрофалне по здравље становништва, пољопривреду, изворе воде и биодиверзитет. Изградња таквих капацитета подразумева масовно расељавање, уз трајни и интензивни утицај на околна подручја.

Литијум се у Јужној Америци и Аустралији обично производи у слабо насељеним и пустињским областима. Европски и државни званичници годинама понављају мантру о одрживом развоју. Развој није одржив уколико угрожава производњу хране и осиромашује становнике и ако не могу да остваре право на чисту воду и санитарне услове.

Новаковић: Наративом се оправдава уништавање

Савез еколошких организација Србије (СЕОС), покрет против Рио Тинтовог литијумског пројекта Јадар и истраживања која се спроводе широм земље, критиковао је Министарство рударства и енергетике због промовисања литијума и реаговао на ФТ-ов извештај.

„Има ли погодније земље да јој се за мале паре отму ресурси и искористи јефтина радна снага од Србије, која нема никакав план и стратегију развоја и заштите својих природних добара и интереса и здравља својих грађана?“, упитали су заштитници и заштитнице животне средине.

Активисткиња Бојана Новаковић је недавно казала да би медији требало да оспоре наратив којим се оправдава „уништавање свете и плодне земље у име зелене транзиције“. Нјена иницијатива Марш са Дрине је део СЕОС-а.

„Питајте их зашто не жртвују пластику. Питајте их зашто не жртвују богатство. Питајте их зашто не жртвују војно-индустријски комплекс. Питајте их зашто не жртвују све минерале и све ресурсе што се убацују у ове машине за производњу профита које укидају чисту воду, ваздух, храну, земљиште“, поручила је Новаковић.

Државни врх Србије је поново покренуо кампању за ископавање и прераду руде литијума, поготово у корист пројекта Јадар. „Чињеница је да раст потражње у свету за литијумом показује да ова минерална сировина представља основу зеленог, одрживог раста и да без литијума нема привредног развоја, нема зелене агенде, нема нових технологија, нема стабилног и безбедног енергетског система“, саопштило је Министарство рударства и енергетике.

Игор Тодоровић
Foto: Највећи светски отворени коп литијума налази се код Гринбушеса у Аустралији (iStock)
Извор: Balkangreenenergynews

Print Friendly, PDF & Email
Taгови:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Повезани чланци

Претражите сајт

sr Serbian
© Copyright 2022 Eкологија Крагујевац
linkedin facebook pinterest youtube rss twitter instagram facebook-blank rss-blank linkedin-blank pinterest youtube twitter instagram