Уношење страних врста флоре и фауне један је од врло важних негативних процеса који доводе до смањења разноврности биљног света. Ове промене имају и глобалне размере, те се овом проблему посвећује посебна пажња у свету. Наиме, промене изазване уношењем страних елемената, у изворној острвској фауни и флори тропских региона толико су велике да је опстанак аутохтоних ендемичних врста под притиском новопридошлих и компетитивно јачих врста доведен у озбиљно питање. Узроци трајног нестанка неких врста тропске острвске фауне и флоре непосредно се везују за интродуковане врсте.
Стране биљне врсте могу имати бројне негативне последице на структуру, функцију и динамику екосистема у којима се јављају као инвазивне. Ове врсте могу утицати на промене кључних процеса у екосистему, попут разлагања и кружења хранљивих материја, чиме се суштински мења начин функционисања одређених екосистема. Нарушавање и ремећење равнотеже у станишту доприноси инвазији страних врста и тај утицај је израженији ван изворног ареала. Инвазивне биљне врсте имају способност трансформације особина земљишта у циљу подстицања свог раста и развоја јер се у њима синтетишу и ослобађају алелохемикалије које утичу на хемијске карактеристике земљишта. Ове врсте утичу на кружење микро и макроелемената, њихову доступност, усвајање, као и на педобионте – бактерије и гљиве у земљишту. У већини случајева, инвазивне биљке имају негативан утицај на аутохтоне врсте, што постепено доводи до смањења њихове бројности и разноврсности. Утицај инвазивних врста може се огледати и кроз смањење генетичке варијабилности аутохтоних биљних врста услед хибридизације и интензивнијег ширења патогена и паразита.
Слика 1. Багрем и кисело дрво – инвазивне дрвенасте врсте у Делиблатској пешчари
Феномен биолошких инвазија и са економског становишта представља озбиљан проблем. То је пре свега изражено у пољопривреди, заштити животне средине и управљању природним ресурсима и добрима. С обзиром да су за активности контроле биолошких инвазија и регулисање њихових негативних последица неопходна значајна финансијска средства, проблем инвазивних биљних врста укључује не само биолошка, већ и значајна социјална и етичка питања.
Када је реч о Србији, уношење егзотичних врста је релативно раширено у шумарству и ловству. У оба случаја уносе се врсте које се до сада нису показале као компетитивно јаче у односу на аутохтоне врсте, колико због тога што се држе под контролом, нпр. у одређеним ловиштима, било због тога што избор станишта за интродукцију није адекватан. Посебан проблем представљају ненамерно унешене врсте флоре и фауне. Ове врсте су по правилу везане за полуаутономне и неаутономне екосистеме какве су површине под културама или градови и могу се јавити у већем броју само у оваквим екосистемима, док у конкуренцији са компетиторима из природних екосистема они губе битку. Међутим, с обзиром да се природни екосистеми све више уништавају и мењају кроз слабљење веза између врста унутар заједница, интродуковане врсте улазе и у такве измењене природне екосистеме доводећи до још већих нежељених промена. Негативни утицај интродукованих врста код нас је нарочито испољен у воденим екосистемима.
Слика 2. Монодоминантне састојине киселог дрвета у Делиблатској пешчари – јесењи аспект
Флора Србије према новијим подацима обухвата 3.662 таксона у рангу врста и подврста, што територију Србије сврстава у групу земаља Европе са највећим флористичким диверзитетом и густином флоре на јединицу површине. Густина врста флоре Србије је по површини територије је међу највећим у Европи, што значи да се на малој површини њене територије налази велики број различитих врста.
Прелиминарну листу инвазивних биљних врста Србије урадио је Завод за заштиту природе. У ове сврхе, коришћена је постојећа ботаничка база и географски информациони систем Завода. Ботаничка база обухвата проверену „check“ листу целокупне флоре Србије. Ова листа поседује податке унете из флористичких и вегетацијских радова, класичних флора, научно-истраживачких пројеката и студија итд. На основу досадашњих истраживања, може се поуздано рећи да се о инвазивним биљним врстама Србије веома мало зна.
Инвазивне врсте се претежно наводе у списковима флора одређених подручја, ређе као нове за флору Србије или неког подручја, а најређе са конкретним освртом на проблематику њихове инвазивности. Део инвазивних врста, који најагресивније освајајају природна и полуприродна станишта, и то најчешће без утицаја човека, означене су као „јако инвазивне врсте“. Ове врсте се размножавају и расејавају спонтано и опстају у стабилним популацијама. Други део врста је означен као „спорадично инвазивне“ врсте. Ове врсте су мање заступљене у природним и полуприродним стаништима од „јако инвазивних“ биљних врста. То су врсте које насељавају антропогена станишта, супспонтано се шире и ограничене су на мања подручја или регионе. Трећа група врста јесу „потенцијално инвазивне“ врсте; то су углавном представници рудералне флоре – јако су везане за станишта са израженим утицајем човека. У неким суседним земљама, поједине од ових врста се третирају као инвазивне, па је у нашој земљи потребно њихово праћење, иако на основу података још није утврђено да ли се шире у природним и полуприродним стаништима.
Слика 3. Шума у којој доминира багрем као инвазивна дрвенаста врста – Милошево (Јагодина)
Такође, поред ових врста ту су и алохтоне врсте које се претежно гаје и које се спорадично могу срести и на неким природним или полуприродним стаништима Србије. Оне нису увршћене у инвентар инвазивних врста, иако се за многе од њих још није прецизно утврдило да ли су успоставиле стабилне популације и да ли се оне шире, али њихов инвазивни потенцијал није утврђен у суседним земљама. У наставку текста биће речи о три најинвазивније дрвенасте биљке у Србији: киселом дрвету (Ailanthus altissima (Mill.) Swingle), багрему (Robinia pseudoacacia L.) и багремцу (Amorpha fruticosa L.) и њиховом утицају на екосистеме и животну средину.
Кисело дрво – Ailanthus altissima (Mill.) Swingle
Обимно плодоношење, брзо клијање, адаптивност на неплодна земљишта и брза стопа раста чине кисело дрво инвазивном врстом у многим земљама у које је интродукована. Ова врста се налази на EPPO (European i Mediterenean Plant Protection Organization – Европско-медитеранска организација за заштиту биља) листи инвазивних врста биљака, и представља једну од 100 најинвазивнијих врста биљака Европе. У Србији је A. altissima сврстана у групу јако инвазивних биљних врста и обухваћена је Листом инвазивних врста на подручју Војводине. Такође, кисело дрво представља инвазивну врсту у Црној Гори, Босни и Херцеговини и Хрватској, а у Словенији представља најинвазивнију дрвенасту врсту.
Биљне заједнице које су колонизоване од стране ове врсте се константно осиромашују биљним врстама у односу на стање пре уласка киселог дрвета у биљну заједницу. У крајречним стаништима присуство киселог дрвета је везано за мању разноврсност биљних врста. A. altissima је пример врсте која је постала инвазивна изван своје природне климатске зоне јер је нативна за суптропске и топле умерене климате, али је инвазивна у различитим климатима, од хладне умерене до тропске климе. Због стварања релативно токсичних услова у земљишту, A. altissima може да успори или инхибира сукцесије (смене) биљних заједница, а након дужег времена доприноси осиромашењу разноврсности зељастих врста које расту у приземном спрату биљних заједница.
Вегетација у подручјима која су под утицајем врсте A. altissima се континуирано деградира у поређењу са стањем пре уласка ове врсте у заједницу. У почетку, алелопатске супстанце се ослобађају из коренова, док се касније аутохтоне врсте потискују стварањем сенке. Велика маса опалог лишћа и стеље која се разлаже доприноси акумулацији азота у земљишту. Шуме у којима се налази кисело дрво имају значајно мањи флористички диверзитет, што је израчунато на основу богатства биљним врстама, бројности и реткости одређених врста, када се упореди са суседним зонама без ове врсте. Поред фитотоксичних супстанци, кисело дрво лучи и инсектицидна једињења, бактерицидна једињења и фунгициде. Такође, стопа раста ове врсте је доста већа него стопа раста било ког аутохтоног дрвета са којим је ова врста упоређивана у досадашњим истраживањима.
Слика 4. Кисело дрво и багрем су инвазивне врсте уз путеве и пруге – Драгобраћа (Крагујевац)
Багремац – Amorpha fruticosa L.
Багремац представља инвазивну врсту у Европи, у Србији је окарактерисана као јако инвазивна врста, а има је и на Листи инвазивних врста Војводине. Извештаји Европске агенције за животну средину (2007) указују на то да се A. fruticosa несметано проширила у многим европским земљама и да представља опасност по аутохтоне биљне врсте и станишта. На замочвареним стаништима, багремац успорава или потпуно стопира развој постојеће вегетације. Младе шумске културе су веома осетљиве на инвазију багремца јер ова врста значајно брже и обимније расте од већине шумских култура и може довести до њиховог одумирања.
На плавним стаништима багремац представља агресивну врсту са јаким компетиторским способностима у односу на аутохтоне врсте. У одсуству испаше или кошења, ова врста веома брзо осваја ливадске биљне заједнице, а својом способношћу брзог раста трансформише станиште у релативно хомогене шикаре већ након 5-6 година. Испод затвореног склопа крошњи багремца, већина ливадских врста не може да опстане, те остају биљне заједнице релативно сиромашне врстама.
Врста A. fruticosa је такође показала значајне директне и индиректне алелопатске ефекте на различитим стаништима. Ова врста има високу толеранцију на стресне услове који владају на различитим типовима станишта, што доприноси њеном инвазивном карактеру изван изворног ареала. Веома је успешна инвазивна биљна врста у напуштеним пољопривредним пољима и влажним стаништима, али такође формира састојине на депонијама пепела термоелектрана захваљујући својим екофизиолошким карактеристикама и високој стопи фотосинтезе.
На стаништима на којима је инвазивна, ова врста утиче на микроклиму, структуру вегетације, бројност и састав земљишних бескичмењака. Багремац може да инхибира процес природног обнављања шума. Тамо где је велика бројност ове врсте, она може да надрасте аутохтоне врсте дрвећа, па ствара озбиљне проблеме у обнављању плавних шума. A. fruticosa може постепено да потисне аутохтоне врсте у приобалним биљним заједницама око потока и река, као и стајаћих вода. Багремац првенствено тежи да окупира прогале настале унутар крајречних шума, као и различитим микростаништима у овим заједницама, при чему на овим местима ова врста ствара густе популације, где већина другог дрвећа и жбуња као и неке зељасте биљке потпуно изостају. У овим екосистемима, багремац колонизује и шумска и ливадска станишта и представља претњу за осетљива станишта која су од значаја за заштиту природе.
Слика 5. Пајавац (Acer negundo L.) – честа инвазивна дрвенаста врста у урбаним деловима града – Палилуле (Крагујевац)
Багрем – Robinia pseudoacacia L.
Багрем се убраја у најраспрострањеније инвазивне врсте и покрива половину укупне површине шума у Европи. У Србији је врста R. pseudoacacia категоризована као јако инвазивна биљна врста, а присутна је и на Листи инвазивних врста Војводине. Иако спада у једну од 100 најинвазивнијих врста у Европи, само неколико држава има законе и иницијативе у сврху борбе са њом. Инвазија багрема је документована на различитим стаништима попут напуштених шљункара и депонија, грађевинских земљишта, секундарних шума, плански посечених шума, долинских ливада и пашњака, поред путева и на пожариштима. Када се унесе на одређено подручје, великом брзином ствара густ склоп са мало приземне флоре.
Састојине багрема могу да мењају киселост земљишта, повећавају укупан садржај азота и органског угљеника, а да смањују укупну количину фосфора у земљишту и стељи. Прилагодљивост багрема и његов капацитет за трансформисање екосистемских процеса је узрок штетних ефеката по разноврсност живог света. Такође, утицајем на промене хемијских карактеристика земљишта, багрем доприноси повећаној осетљивости екосистема на инвазију других страних биљних врста. У састојинама багрема у којима се није газдовало дужи временски период уочена је слабија компетитивна способност у каснијим стадијумима смене биљних заједница (сукцесија).
Секундарни метаболити ове биљке инхибирају раст и развој других биљака, те је састав биљних врста у заједницама у којима доминира багрем под јаким утицајем ове врсте. Брезе које расту унутар састојина R. pseudoacacia имају мање листове, а крајеви изданака почињу да се суше и дрво умире. Сличан, али мање очигледан феномен је уочен и код букве. У Русији је уочено да присуство багрема одлаже раст брестова, као и да супстанце које се испирају са коренова умањују фотосинтезу код храста лужњака. У неким деловима Хрватске је пошумљавање овом врстом довело до успоравања спонтаног обнављања храстових шума.
Поред негативних, постоје и позитивни утицаји багрема на различита станишта. Састојине багрема могу да представљају станиште неким ретким и угроженим врстама биљака и имају важну улогу као миграциони коридор за шумске животиње. Густе састојине жбунастих врста које расту испод крошњи ове врсте представљају места за гнежђење и исхрану многих врста птица. Укупан број врста птица може у неким случајевима бити већи него у састојинама аутохтоних храстова. Пољопривредници третирају багрем као коров и инвазивну врсту једино када се рашири на пољопривредна добра, али цене и саде је на неплодним и сувим земљиштима (пешчане дине, јужне падине са плитким земљиштем), где се ова врста показала као успешнија од многих аутохтоних биљних врста. Багрем има и позитиван утицај на кружење угљеника и азота у екосистему, позитивно утиче на заједнице земљишних микроорганизама и спречава ерозију на теренима са великим нагибом.
Слика 6. Багремац – честа инвазивна коровска врста у засадима канадске тополе – Фаркаждин (Ковачица)
Слика 7. Багрем и кисело дрво могу да опстану и да се шире у веома тешким условима станишта – јаловиште азбеста у Страгарима (Крагујевац)
Извор: Филип Грбовић (2021): „Алелопатски потенцијал изабраних инвазивних врста биљака из различитих екосистема Србије“, докторска дисертација, Универзитет у Крагујевцу, Природно-математички факултет
Аутор/фото: др Филип Грбовић
Обрадио: Дејан Милошевић
БОТАНИЧКА БАШТА САЈТ, ФБ СТРАНА, ИНСТАГРАМ
ПМФ КРАГУЈЕВАЦ САЈТ, ФБ СТРАНА, ИНСТАГРАМ, ЈУТЈУБ
ПРВИ ПРВИ НА СКАЛИ ПОРТАЛ, ФБ СТРАНА, ТВИТЕР, ИНСТАГРАМ, ЈУТЈУБ
Добитници признања Зелени лист из Крагујевца, Ботаничка башта и удружење ПРВИ ПРВИ НА СКАЛИ јавности представљају заједничко стварање Еколумне на сајту Екологија Крагујевац и на порталу удружења.
Досадашње објаве:
УПОЗНАЈ ПРИРОДУ ДА БИ ЈЕ ВИШЕ ВОЛЕО
Извор: ПРВИ ПРВИ НА СКАЛИ
