Ботаничка башта представља заштићену зелену површину која је уређена и дизајнирана од стране стручних лица и представља место где се чувају документовано и стручно уређене колекције живих и сачуваних биљака. Оне су простор где се чувају и гаје оне биљне врсте које су важне за различита научна истраживања, очување њиховог генофонда, образовање, посебно интересантне за јавно представљање, биљке које имају научни, културни и историјски значај те представљају туристичку атракцију или имају практичну примену у различитим научним или привредним гранама.
Ботаничке баште се дефинишу као институције које садрже документоване колекције живих биљних таксона који се користе за научна истраживања, конзервацију, изложбе и у образовне сврхе, у циљу истицања њихове улоге у очувању ретких и угрожених биљака, усклађености са међународним политикама и одрживости, као и етичке иницијативе. Сматра се да широм света постоји око 2.500 ботаничких башти, а још много њих је у изградњи или се планира њихова изградња.
Прве ботаничке баште су настале при универзитетима, и данас су неретко под стручним руководставом универзитета или других научних институција. Ботаничке баште се уређују по фитогеографском, систематском и еколошком принципу. Оне су повезане са истраживачким програмима везаним за ботанику, углавном имају уређен хербаријум, а њихова улога је и да сачувају и одрже документовану колекцију живих биљака које се користе за научна истраживања, јавно приказивање и подучавање.
О историји Ботаничких башти
Историја ботаничких башти је блиско повезана са историјом ботанике. Историја науке, па и историја науке о биљкама, представља дугу историју континуираног учења. Људи су на почетку стварања својих цивилизација користили биљке за исхрану, а затим као грађевински материјал и као лек.
Кроз историју ботанички вртови и баште имале су различите улоге, од ритуалног значења у древном Египту, хортикултурне улоге Семирамидиних висећих вртова из периода Новог вавилонског царства, преко гајења лековитог, зачинског и украсног биља у старој Грчкој и Риму, до медицинских вртова у каснијем периоду. Намена ботаничких башти и вртова од њиховог оснивања се мењала сагласно времену и потребама друштва, а садржаји и делатности су се проширивале у складу са новим ботаничким спознајама и сазнањима.
Са појавом препорода науке и окретањем човека природи и његовим интересовањем за шире проучавање појава и промена у њој долази до препорода ботанике. Биљке су до тада проучаване само са становишта њихових лековитих својстава и примене у медицини. Ботаничке баште и вртову су се развили из медицинских и лекарских вртова чија је главна улога била гајење лековитих биљака званих „simplicia“ или „simples“ за медицинску употребу, истраживање и експерименте. Претече модерних башти сматрају се средњовековни вртови који су формирани при манастирима и самостанима где су монаси гајили воће, поврће, лековите и зачинске биљке за сопствене потребе. Појава првих „правих ботаничких башти“ се везује за подручје Европе и 16. век. Прве ботаничке баште су основане на тлу Италије, у Пизи (1543), Падови (1545), Фиренци (1545), Паризу (1597), Оксфорду (1621), Упсали (1657), Берлину (1679), Единбургу (1680) и др.
Ботаничка башта у Пизи (фото: др Снежана Пешић, 2019)
Почетни облик ботаничких башти су биле медицинске баште које су се у том облику задржале до 17. века. Развој медицинских ка ботаничким баштама обухвата представљање лепих, необичних, нових и понекад економски исплативних трофејних биљака које су доношене из европских колонија и других удаљених крајева света. Просветитељство 18. века и нова путовања у далеке и егзотичне пределе подстакле су другу фазу „енциклопедијске“ синтезе знања, оснивање првих академија наука и научних друштава. У 18. веку ботаничке баште су постале и алат за образовање, приказујући нови систем класификације биљака осмишљен од стране ботаничара. Већ познате и са нових пространстава пренете биљне врсте се детерминишу, идентификују, описују и илуструју, а такође се стварају и нове хербаријумске збирке при ботаничким баштама.
Многа открића обележила су 19. век, као и велики технолошки напредак и увођење нових методологија у ботаничким истраживањима. Све ово је омогућило ботаничарима-систематичарима да боље разумеју разноликост биљног света и пружило им је могућност за нови концепт систематског уређења биљака који је примењен у даљим класификацијама биљака и формирању ботаничких башти. У 20. веку ботаничка истраживања су актуелизована и баве се свим нивоима организације, од молекула до глобалне фитоекологије. Употреба хемијских и макромолекуларних карактера за класификацију помериће и променити свест о јединству живог света и утрти пут потпуно новог концепта класификације живог света, а самим и тим и биљака. Дакле, у 19. и 20. веку, ботаничке баште су се развијале у правцу комбинације еклектичних и специфичних колекција биљaка, које приказују различите аспекте ботанике и хортикултуре и биљног света уопште.
Да ли знате и ово везано за Ботаничке баште?
Семирамидини висећи вртови
Висећи вртови из Вавилона - "Семирамидини висећи вртови“ су једно од седам светских чуда. Остаци висећих вртова у Вавилону налазе се на источној обали реке Еуфрат, на око 90 километара јужно од Багдада (Ирак). Иако њихова намена није била едукативна, пошто су садржали биљке из разних крајева света, могу се сматрати неком врстом ботаничке баште. Према легенди, сматра се да су Висећи вртови изграђени за време владавине Навукодоносора II (604-562. п. н. е.) и то по жељи његове супруге Семирамиде. Наиме краљица Семирамида, која је потицала из планинских крајева „доведена из Медије и нарочито волела планински пејзаж", чезнула је за природом. Да би удовољио и орасположио вољену краљицу, краљ Навукодоносор II наредио је да се изграде висећи вртови на терасама дворске палате и посаде егзотичне биљке.
Извор: Серурос блог
Више информација, потражи овде:
За оне који желе више да знају
Прва медицинска школа у историји медицине на простору Европе, Медицинска школа „Салернитани“, основана је у 9. веку. Матаеус Силватицус (Matthaeus Sylvaticus, 1280–1342) је био средњовековни латински медицински писац и ботаничар. Такође, он је био ученик и наставник ботанике и медицине у школи у Салерну (јужној Италији), и сматра се оснивачем прве ботаничке баште („медицинског врта“) при медицинској школи у Салерну почетком XIV века. У том периоду је у Венецији (1333. године), такође, основана „медицинска ботаничка башта“. Ове прве ботаничке баште („медицински вртови“) нису примарно биле колекција биљака, већ површине уређене за потребе гајења лековитих биљака које су се првенствено користиле за припрему различитих биљних производа („биљних лекова“).
Mataeus Silvaticus подучава своје ученике о лековитим биљкама у свом врту у Салерну, од фронтисписа до издања Opusa Pandectarum Medicinae из 1526. (Извор: Википедија)
О Ботаничкој башти још из 16. века – Ботаничкој башти у Падови
Организација Уједињених нација за образовање, науку и културу (УНЕСКО) уписала је Ботаничку башту у Падови у УНЕСКО-ову листу светске баштине.
„Ботаничка башта у Падови је оригинал свих ботаничких башта широм света и представља рођење науке, научне размене и разумевања односа између природе и културе. Она је утрла дубок допринос развоју многих савремених научних дисциплина, посебно ботанике, медицине, хемије, екологије и фармације“.
Ботаничка башта у Падови (Италија) дала је дубок допринос многим научним дисциплинама (фото: Википедија)
Ботаничка башта у Падови (фото: World Atlas)
Ботаничка башта (Orto Botanico) Универзитета у Падови (Италија) представља најстарији универзитет Horto Medicinale на свету који је још увек у свом оригиналном окружењу. Ботаничку башту је 1545. године основала Република Венеција (само две године после оснивања баште у Пизи) на захтев Медицинског факултета Универзитета у Падови. У континуитету она и до данас наставља да буде наставна башта за студенте фармације и ботанике. Формирана давно као башта за гајење лековитих биљака, данас поред 6.000 врста лековитих биљака укључују историјске, водене и отровне биљне врсте, као и ретко дрвеће и орхидеје.
Првобитно названа “Hortus simplicum”, башта је основана на захтев др Франческа Бонафедеа да би се ученицима помогло да науче употребу лековитих биљака и добијање лекова директно из природе.
Ботаничка башта у Падови садржи и значајне колекције еколошки занимљивих, као и историјских биљака. У оргиналном кружном врту, окруженом арборетумом, расту јако старе биљне врсте, као на пример: стари платан Platanus orientalis из 1680. године, Ginkgo biloba који потиче из 1750, Magnolia grandiflora посађена 1786, која представља највероватније најстарију магнолију на европском тлу. Једна од најпознатијих је свакако Chamaerops humilis или „Гетеова палма“, дрво које је засађено 1585. године и најстарија је биљка у Башти. Познати немачки писац и научник Јохан Волфганг фон Гете посетио је башту 1786. године. Његова запажања низа листова дуж стабљике ове палме инспирисала су га да напише свој есеј „Метаморфоза биљака“ и разради теорију о метаморфози биљака.
Првобитна башта у Падови заузимала је површину од око два хектара (и пет ари) и уредио ју је Андреа Морони, архитекта из Бергама. Башта је у јулу 2002. увећана за приближно 1,5ха тако да се сада простире на 3,75ха. У Башти су два сектора додељена колекцији лековитог биља са видљивим етикетама са именом сваке биљке и лековитим својствима. Посебан сектор је посвећен најотровнијим биљкама, а степен њихове токсичности је назначен бројем крстова на етикети.
Ботаничка башта Универзитета у Падови је од оснивања задржала своју изворну локацију, као и првобитан изглед, а данас наставља да буде место учења за студенте Универзитета у Падови, али је отворена и за јавност (Павловић, Л. (2016): Први ботанички вртови у Еуропи. Завршни рад. Природословно-математички факултет, Свеучилиште у Загребу, Загреб).
Ко жели да зна више о концепту уређења Ботаничких башти?
Леонард Фукс (Leonhart Fuchs, 1501-1566), немачки лекар и ботаничар, објавио је 1542. године De Historia Stirpium Commentarii (Спис о проучавању дрвећа). По Фуксовом концепту, ботаничке баште се уређују на основу пет обавезних елемената:
1. Hortus simplicium (hortus medicus, hortus botanicus, hortus vivus), башта је са обележеним биљкама за истраживање и едукацију, под надзором научника;
2. Herbarium (hortus siccus), колекција сувих обележених биљака, залепљених за папир, сложених по одређеном реду;
3. Предавач, из области лековитог биља, касније универзитетски професор са кабинетом који предаје Materia medica (види: Педаније Диоскорид, грчко-римски лекар написао фармаколошки приручник, 1. век нове ере), касније ботанику;
4. Museum botanicum, простор за чување и одлагање различитих ботаничких материјала који нису погодни за хербаријум (плодови, семе, шишарке, узорци дрвета и коре);
5. Hortus pictus (florilegium), колекција обележених, верно приказаних илустрација различитих ботаничких објеката.
Leonhart Fuchs (1501-1566), De historia stirpium commentarii 1542. - најпознатији хербал тог доба са описима и илустрацијама биљака (извор: Википедија)
Ко је био Педаније Диоскорид и зашто је значајан за ботаничке баште?
Педаније Диоскорид (Pedanius Dioscorides, 40-90. г.н.е) је био војни лекар на служби у римској војсци, фармацеут и ботаничар. Написао је капитално енциклопедијско дело у пет књига „О лековитим материјама” (De Materia Medica), које обухвата целокупно античко знање о фармакологији и примењеној ботаници. Књига је преко 1.500 година била најважнији приручник и уџбеник за лекаре, апотекаре и биологе, стога се Диоскорид сматра зачетником фармакогнозије. Књига је написана под утицајем египатске медицине, али Диоскорид је као лекар у римској војсци (са којом је обишао Малу Азију, Грчку, Италију, јужну Француску) имао прилике да се упозна са научним делима Александријске школе.
Такође, служба лекарa у римској војсци му је омогућилa да стекне велико практично знање у препознавању биљака, њихове дистрибуције и примене у лечењу утемељеном на медицинској традицији различитих делова Римског царства. Диоскорид је у својеврсној енциклопедији „О лековитим материјама“ описао 657 биљних лекова, 1.000 медицинских биљних препарата и готово 5.000 њихових могућих терапеутских дејстава, као и одређени број минералних и животињских лекова. Диоскоридово дело De Materia Medica биће основа за формирање првих „медицинских вртова“ претеча ботаничких башти.
Materia Medica - преко 600 лековитих биљних врста (100 нових врста)
Педаније Диоскорид (извор: Википедија)
Које био Лука Гини? Ко је изумео хербаријум?
Током дугог временског периода гајења биљака у баштама и вртовима њихово проучавање било је везано за њихову вегетацијску сезону. Овладавањем технике сушења, пресовања биљака и прављења хербаријума и хербаријумских збирки представљало је велики корак у систематизовању знања о биљкама и утрло је пут формирања колекција биљка, као и систематизованих хербаријумских збирки. Вековима су фармацеути сушили и користили осушене биљке у фармаколошке сврхе, али идеја о стварању збирки пресованих и осушених биљака у сврху учења је иновације 16. века.
Професор Лука Гини (Luca Ghini, 1490-1556), први професор ботанике у Болоњи и први управник ботаничке баште у Пизи, сматра се изумитељем хербаријума, збирке сувих испресованих биљака. Хербаријум је омогућио напредак и бржу акумулацију знања, првенствено из систематике биљака. Ренесансни назив за хербаријум је био „hortus siccus“ („суве баште“). Не само формирање првих хербаријумских збирки, већ и употреба хербаријумских преса за сушење и пресовање биљака приписује се професору Гинију. Најстарији хербаријум је заоставштина његовог ученика Циба (1532). Професор Лука Гини је осмислио и основао ботаничку башту у Пизи (1543) и учествовао у формирању Ботаничке баште у Фиренци (1545). Ботаничке баште су биле сигуран извор живог и хербаризованог биљног материјала за проучавање биљака, израду веродостојних илустрација биљака и формирање уређених и систематизованих биљних колекција.
Лука Гини - задужен за ботаничку башту универзитета у Пизи и Фиренци. Приписује му се изум хербаријума (извори: Orto Botanico Bologna; Еспорес)
У наредној објави:
- Да ли знате да на простору Републике Србије постоје три Ботаничке баште?
- Ботаничка башта „Јевремовац“
- Да ли знате да се у Новом Саду оснива Ботаничка Башта?
- Да ли знате да је чувени ботаничар и академик Јосип Панчић службовао и у Крагујевцу?
- Да ли знате да се у Србији налази једна од највећих Ботаничких башти на Балканском полуострву
Приредила проф. др Снежана Бранковић са колегама
Обрадио: Дејан Милошевић
Извор: ПРВИ ПРВИ НА СКАЛИ
Добитници признања Зелени лист из Крагујевца, Ботаничка башта и удружење ПРВИ ПРВИ НА СКАЛИ, здружили су снаге и започињу сарадњу, најпре у интернет окружењу. На матичној адреси, Природно-математичком факултету, стављени су потписи на Уговор о техничко-пословној сарадњи чији је циљ афирмација рада обе стране. Јавности ће бити представљано заједничко стварање Еколумне на сајту Екологија Крагујевац и на порталу удружења.
УПОЗНАЈ ПРИРОДУ ДА БИ ЈЕ ВИШЕ ВОЛЕО
БОТАНИЧКА БАШТА САЈТ, ФБ СТРАНА, ИНСТАГРАМ
ПМФ КРАГУЈЕВАЦ САЈТ, ФБ СТРАНА, ИНСТАГРАМ, ЈУТЈУБ
ПРВИ ПРВИ НА СКАЛИ ПОРТАЛ, ФБ СТРАНА, ТВИТЕР, ИНСТАГРАМ, ЈУТЈУБ
