Град Крагујевац је објавио резултате испитивања микробиолошке и хигијенске исправности воде за пиће на јавним чесмама са изворском водом који су показали да је од 11 анализираних узорака пет исправно и безбедно за употребу.
Вода је безбедна на јавним чесама у Шумарицама, Дивостину, на Бубњу, у Теферичу и Белошевцу.
Небезбедне за употребу су изворске воде са чесама у Кошутњаку, Ждраљици, на чесми Каповац, у Петровцу, Грујиној чесми и Букоровцу, наведено је у саопштењу Града.
Вода је узоркована 27. децембра.
Подсећамо, два месева раније, у октобру 2022. године ниједна јавна чесма са изворском водом није била безбедна за употребу.
Локације свих чесама
Удружење ПРВИ ПРВИ НА СКАЛИ добило је од Института за јавно здравље локације свих јавних чесама на територији Крагујевца за које ради анализе, па упозоравамо суграђане да избегавају
небезбедне:
Линкови преко назива воде до оријентира на мапи Гугла.
Подсетник на садржај из архиве
Квалитет воде са јавних чесми је дугогодишњи проблем Крагујевца. То су углавном изворске воде и релативно су доброг хемијског састава, мада има вода које нису за пиће. Највећи проблем са водама са јавних чесми је врло промењива микробиолошка неисправност због чега се оне не препоручују за пиће, наведено је још пре 15 година на Другој националној конференцији квалитета живота у стручном раду чији су аутори: др Љиљана Чомић, др Јелка Ранковић, др Александар Остојић и др Светлана Ћурчић.
Аутори су тада истакли да јавне чесме Петровац, Грујина чесма и Белошевац нису хемијски исправне због повишене вредности нитрата и зато се оне не препоручују за пиће без обзира на микробилошки исправност. Анализом је утврђено да је микробиолошки било неисправно 96,59% узорака. Узроци неисправности су били присуство колиформних бактерија и Стрептоцоццус фаецалис. Из ових податка јасно може да се види да је хемијски састав вода задовољавјући, али константно присуство бактерија фекалног порекла говори о високом ризику коришћења воде са јавних чесми за пиће, констатовали су аутори те 2007. године.
Мапа: Центар квалитета Крагујевац
Фото: Завод за заштиту споменика културе
Извор: ПРВИ ПРВИ НА СКАЛИ